Filmovi su propaganda. Za “istoriju”, ipak, morate posegnuti za nekim pouzdanijim izvorima. Čak i kada nose napomenu “prema istinitom događaju”. A u filmu Miloslava Samardžića, desničarski orijentisanog stvaraoca i osnivača pro-četničkog lista “Pogledi”, baš kao što su se nekada “Jugosloveni bavili partizanima”, on se bavi jednim događajem iz ratnog života četničkog vojskovođe Nikole Kalabića. A kako sam ja ovde “samo zbog filma” i vama savetujem da ostavite svoje ideologije na ovom pasusu.
Radnja filma je vrlo skromna i tiče se višesatne opsade Kalabića i njegova tri vojnika od strane SS divizije “Princ Eugen”, sastavljene od vojvođanskih Nemaca (o čemu nas Samardžić informiše na početku filma). Ako vi sad zamišljate neki četnički epsko-romantični seting gde će Kalabić, kao nekad “Valter”, da se herojski razmaše, bojim se da ćete imati samo jedan razlog više da izađete razočarani sa projekcije.
Samardžićev film je na svaki način “skroman”. Iako bi trebalo da se radi o vrlo tenzičnom filmu, s obzirom na postavku, on nije nimalo napet i vremenom biva čak i dosadnjikav. Nemci se šeću Šumadijom kao da su na “tim bildingu”, a Kalabićevi četnici (sem njega niko nema bradu) više deluju kao zarobljenici “Ivkove slave”. Gluma je amaterska i drvenasta, akcione scene deluju kao inscenacije ratnih vežbi u Dozvolite da se obratimo, a u nekom trenutku imaćemo utisak da se nalazimo u nekakvoj ratnoj satiri ili parodiji kada Samardžić počne da švenkuje s jednog na drugog glumca u “četničkom gnezdu” kao da je neka “sitkom” zajebancija na delu. Stvari su još potresnije na sve pogrešne načine kada uđemo u polu-erotsku flešbek fantaziju četničkog kapetana koji oproštajno zamišlja “svoju Stanu” u Samardžićevoj nameri da nam emotivno dočara njegovu svesnost o bezilaznoj situaciji u kojoj se nalazi.
Možemo da mislimo šta hoćemo o “partizanskim” i drugim (anti-)ratnim filmovima Jugoslavije, ali dobar deo njih ličio je na filmove i držao pažnju dramom i akcijom nezavisno od naših ideoloških pozicija. Bojim se da će Opkoljeni čak i najzdušnije četnički orijentisane gledaoce uspavati svojom tromom i neinventivnom radnjom i sub-televizijskom režijom. Ako “desnica” ima nameru da se izbori za svoju “istoriju” i u tom procesu prevesla nekoga na svoju stranu, onda mora da ponudi daleko harizmatičnije interpretacije svojih lidera od one koja je ovde ponuđena za “čika Peru” (kako su Kalabića od milja zvali) koji apsolutno ničim ne opravdava pažnju koja mu je data. O tome da su “partizani” dovodili “jednog Orsona Wellesa” da oživi četničkog vođu da i ne govorim.
Bonus video: Godišnjica smrti Josipa Broza Tita, jugonostalgičari se sa setom sećaju velikog komandanta
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar