1
Publika 49. Festa imaće ekskluzivnu priliku da novi film Rejfa Fajnsa i Keri Maligan, "Veliko iskopavanje” (The Dig), pogleda na velikom platnu premijerno večeras (19) u Centru "Sava” nakon svečane ceremonije otvaranja.
Film reditelja Sajmona Stouna sniman je za striming platformu „Netfliks”, što najčešće znači da preskače bioskope i pravo iz montaže ide pred gledaoce preko malih ekrana, ali, zahvaljujući srpskoj vezi, publika u Srbiji imaće tu čast da ovu britansku kostimiranu dramu pogleda na velikom platnu.
Pročitajte još:
– Zahvalnost za to dugujemo producentkinji filma Gabrijeli Tani koja se lično založila i izborila da film bude prikazan na festivalu, što je velika ekskluziva – rekao je za Nova.rs Jugoslav Pantelić, umetnički direktor i selektor Festa.
Gabrijela Tana je ćerka Dobrivoja Tanasijevića – Den Tane i ovo joj je peti film sa Rejfom Fajnsom koji potpisuje kao producent. Radili su zajedno na ostvarenjima „Vojvotkinja“ (2008), „Koriolan“ (2011), „Nevidljiva žena“ (2013) i „Bela vrana“ (2018) i, da nema pandemije, verovatno bi se i ona i Fajns lično poklonili publici večeras u Centru „Sava“.
Film „Veliko iskopavanje” prati vlasnicu imanja, udovicu Idit Priti (Maligan) koja 1939. angažuje lokalnog samoukog arheologa Bejzila Brauna (Fajns) da iskopa velike zemljane humke na njenom imanju u Saton Huu u Safoku.
Ispostaviće se da jedna od humki krije veliko plovilo i neprocenjivo blago iz anglo-saksonskog perioda (6-7. vek) što će postati najvažnije i najvrednije otkriće iz tog doba do sada pronađeno u Ujedinjenom Kraljevstvu koje se danas čuva u Britanskom muzeju.
Krajem aprila, nekoliko dana pre konferencije za medije na kojoj je otkriven program 49. Festa i našu javnost obradovala je vest da je na lokalitetu kod Kostolca tim predvođen prof. dr Miomirom Koraćem pronašao ostatke sedam plovila različitih dužina i oblika iz tri različita perioda: 1. veka pre naše ere, 7. veka i 14-15. veka.
– Pozvao sam prof. Koraća koji mi je potvrdio da su neka od tih plovila datirana baš u 7. vek, što se poklapa sa otkrićem Bejzila Brauna u filmu. Zahvalio sam mu se na nesvesnom pi-aru i neverovatnom vetru u leđa filmu Sajmona Stouna koji otvara festival. Bilo mu je neverovatno drago – kaže Jugoslav Pantelić.
I profesor Korać nam potvrđuje koliko je bio prijatno iznenađen kada mu je Pantelić rekao kako je on njegov najbolji pi-ar.
– Dali ste mi, kaže, šlagvort za otvaranje Festa – prenosi nam arheolog selektorove reči.
A da li postoji neka veza između plovila koje je otkrio Fajnsov lik Bejzil Braun i ovih pronađenih kod Kostolca, pitamo prof. Koraća, direktora Arheološkog instituta i rukovodioca naučnog projekta „Viminacijum”.
– Njihov brod je iz 7. veka a i mi imamo neke koji su datirani u 7-9. vek i to je veoma dragoceno jer malo ima nalaza iz tog perioda, dosta je pokriven velom tajni. Sada imamo tu hronološku povezanost pa možemo da vidimo šta se dešavalo sa onima koji su u 7. veku plovili rekama kod nas a šta sa onima koji su plovili rekama i morima u Engleskoj – objašnjava nam prof. Korać.
Graditelji broda iz „Velikog iskopavanja” su pripadali anglo-saksonskoj kulturi a ko je kod nas mogao graditi te brodove iz 7-9. veka pitamo našeg arheologa.
– E, ako biste mi dali odgovor, ja bih vam bio zahvalan – odgovara profesor Korać kroz smeh i nastavlja:
– Mi imamo istorijske podatke o onima koji su se ovde naselili i svakako u tom smislu treba računati sa slovenskim supstratom. Imamo neke istorijske izvore koji govore o tome i ovo otkriće je nepobitan dokaz o njihovom postojanju na tom mestu. Nadam se da će nam još neki nalazi u tome pomoći, jer, u arheologiji je tako: jedan nalaz vam osvetli nešto a onda vam odmah da i neku drugu zagonetku koju morate da rešavate – zaključuje naš naučnik.
Reprizna projekcija filma „Veliko iskopavanje“ je 8. maja u 11 sati u Velikoj dvorani Centra „Sava“.
