Originalnost ove priče u odnosu na domaću produkciju je jak glavni ženski lik – Veri se stvari ne dešavaju, niti je ona proizvod okolnosti, ona je aktivan lik koji pokreće radnju, što je izuzetno retko za ženske likove u domaćim serijama, kažu u intervjuu za Nova.rs o svom filmu i seriji "Vera", Nedeljko Kovačić i Kristina Đuković.

Snimanje celovečernjeg igranog filma „Vera“ počelo je 31. marta na lokacijama u našem glavnom gradu, a donosi špijunski triler sa elementima melodrame, inspirisan istinitom pričom o Veri Pešić (1919–1944), špijunki iz vremena Drugog svetskog rata, koju su neki nazivali „srpska Mata Hari”. Reditelj Nedeljko Kovačić je uz Kristinu Đuković i autor scenarija, nastalog prema ideji Danke Milošević, dok je general Svetko Kovač bio stručni savetnik. Planirano je da snimanje traje do 5. jula na lokacijama u Beogradu i Topoli, baš kao i na Avali i Kosmaju, a premijera filma se očekuje u oktobru ove godine. U intervjuu za Nova.rs Nedeljko i Kristina kao autorski tandem pričaju o tome ko je Vera Pešić i kako je izgledala priprema celog projekta.

Nedeljko, ovo je tvoj prvi igrani film i nekako kao da se nadovezuje na priču o Jovanki Broz koju si radio nedavno, jer je saradnik na scenariju bio Svetko Kovač, a producent takođe Danka Milošević?

Nedeljko: Tako je, s tim što je „Vera“ u stvari naš prvi zajednički projekat, oko kog smo se okupili znatno pre rada na serijalu o Jovanki Broz. To samo govori koliko je dugo trajao proces istraživanja, pisanja i priprema za realizaciju priče o Veri Pešić – a u podjednakoj meri sam srećan i uzbuđen što se ovaj ambiciozan projekat sada konačno ostvaruje. Planiramo da i u budućnosti publici predstavljamo priče o zanimljivim, a neopravdano zanemarnim ženskim likovima iz naše istorije.

Biće i serija „Vera“ na RTS-u od deset epizoda. Koliko je teško napraviti paralelno film i seriju, a da nešto od toga ne izgubi na kvalitetu?

Nedeljko: Da, veoma mi je drago što je pored FCS i RTS prepoznao potencijal ove priče i stao iza nje. Svakako nije lako priču koja se razvija u toku 10 jednočasovnih epizoda svesti u razmere dvočasovnog filma, međutim rešili smo scenaristički veći deo tog zadatka na nivou strukturisanja linija radnje koje će ući u film, a krajnji rezultat će svakako dobiti svoj oblik u procesu montaže.

Ko je u stvari bila Vera Pešić, kako ste dolazili do podataka o njoj?

Kristina: Vera Pešić bila je misteriozna i kontroverzna istorijska ličnost – ono što danas znamo o njoj potiče iz opsežnog istraživanja u kom nam je general Kovač bio od velikog značaja. Iz dosijea koji su sačuvani u domaćim arhivima rekonstruisali smo neku osnovu, obrise ovog lika i njene uloge u obaveštajnim aktivnostima pre i tokom Drugog svetskog rata, ali smo pre svega imali ideju da napravimo romansiranu priču, odnosno fikciju baziranu na ovim podacima koji su i sami nedorečeni i protivrečni.

Kristina, i ti debituješ, ali kao scenariskinja na dugometražnom igranom filmu. Koliko je bilo izazovno i zahtevno, šta je najteže, a šta najlepše dok se piše?

Kristina: Istina, ovo je i za mene debi, s tim što ovo svakako nije moj prvi napisani scenario, ali jeste prvi na kom sam radila, a koji će biti snimljen. S obzirom da je Nedeljko bio glavni scenarista, moja je uloga pre svega bila da kao dramaturg doprinesem pronalaženju strukture priče, kao i tom uzbudljivom procesu pisanja serije i filma paralelno. Kao i svaki posao i pisanje je težak posao ako mu se posvetite sa punom pažnjom, ali ja sebe uvek podsećam da je ovo, i pored svih muka na koje se prirodno naiđe, jedan izuzetno lep posao koji radim zato što volim.

U Srbiji su popularne špijunske priče, pogotovo su „Senke nad Balkanom“ bile zanimljive zbog Mustafe Golubića. Koje su vam strane serije ili filmovi uzori u tom smislu?

Nedeljko: „Senke nad Balkanom“ su u tom smislu definitivno otvorile put za drugačije tretiranje tema iz naše istorije u domaćoj produkciji, a „Vera“ će pokušati, dramaturški i vizuelno, da nađe neki srednji put između popularnih savremenih serija iz epohe kao što je „Vavilon Berlin“ i domaćih ostvarenja „stare škole“, kao što su recimo „Otpisani“ ili ratne drame koje je svojevremeno za TV Beograd pravio Sava Mrmak.

Šta je to novo što će naši gledaoci imati prilike da vide u priči o Veri, što se kod nas do sada nije viđalo u serijama?

Kristina: Originalnost ove priče u odnosu na domaću produkciju je jak glavni ženski lik – Veri se stvari ne dešavaju, niti je ona proizvod okolnosti, ona je aktivan lik koji pokreće radnju, što je izuzetno retko za ženske likove u domaćim serijama. Mislim da je dominantna ženska vizura u priči iz epohe veoma uzbudljiva i važna, jer neke događaje koje smo navikli da gledamo iz muškog ugla, iz centra patrijarhalnog sistema, sada gledamo iz sasvim drugačijeg, ženskog ugla. Zato se nadamo da će priča o Veri Pešić pre svega dopreti do ženskog dela publike i da će je savremene žene razumeti i zavoleti.

Zašto je baš Jovana Stojiljković glavna uloga špijunke Vere, kako ste se odlučili za nju?

Nedeljko: Produkcija je za ulogu Vere organizovala zaista opsežan kasting koji je obuhvatio desetine glumica mlađe generacije – među njima se Jovana od samog početka zaista izdvojila kao neko ko može da dočara taj lik onako kako smo ga zamišljali, ne kao neku zavodnicu, već pre svega kao inteligentnu i hrabru ženu koja uspešno „pliva“ među muškarcima, smeštena u vrlo teške istorijske okolnosti.

Šta preporučujete od novih serija i filmova. Šta vam se dopalo u poslednje vreme?

Nedeljko: Oboje smo ljubitelji različitih žanrova – dok ja volim priče smeštene u različite epohe, trilere, krimiće i avanturističke priče, Kristina je ljubitelj kvalitetnih tinejdžerskih sadržaja, ali i nezavisnih art ostvarenja. U slobodno vreme, u stvari, oboje najviše volimo da gledamo filmove i serije iz žanra horora. Ovaj začudan miks se na neki način odražava i u „Veri“, gde smo pokušali da elemente trilera i melodrame balansiramo sa ironijom i zdravom dozom humora.

Kakva je bila saradnja na pisanju scenarija, ko je šta radio i da li ste delili zaduženja?

Kristina: Nedeljko je izvukao glavnu liniju priče i bio je zadužen za postavku istorijskih okolnosti, dok sam se ja više fokusirala na likove i njihove odnose. Saradnja je bila odlična i to znaju svi pisci koji ne rade sami – kada pišete sami često vam nedostaje nečija vizura sa strane, neko ko će vam ukazati na rešenje koje vam je sve vreme pred nosom, a kada se radi u paru ova razmena je konstantna i vrlo korisna.

Bonus video: Vuk Ršumović o filmu „Među bogovima“