1
Umetnici Viktor i Lera Puškarev iz Rusije zajedno sa profesorom kaligrafije Lukom Prstojevićem iz Novog Sada oslikali su mural koji odnedavno krasi Silose, a na kojem su stihovi pesme "Domovina se brani lepotom" Ljubivoja Ršumovića. Zašto su baš ovi stihovi važni i posebni u njegovom životu, razgovarali smo sa Viktorom Puškarevim koji je u Srbiju došao sa pet godina iz Rusije.
– Kada sam kao mali krenuo u školu u Srbiji, nisam znao najbolje jezik. Živeli smo u nemaštini i sećam se svoje učiteljice Cvete koja je pomagala meni i mojoj majci. Još uvek čuvam nekoliko poklona od nje – jedan je knjiga „Doživljaji mačka Toše“ od Branka Ćopića, a među prvim rečima koje me je naučila bili su upravo stihovi pesme „Domovine se brani lepotom“. Ne mogu vam opisati moju sreću kada sam dobio priliku da radim mural i nacrtam skicu baš za tu pesmu – kaže za Nova.rs Viktor.
U Srbiji je završio osnovnu školu, krenuo u srednju umetničku u Užicu, a onda se sa majkom vratio u Rusiju.
– Nakon svega što se dogodilo u mojoj zemlji, prošle godine sudbina me je sa suprugom Lerom, ipak, vratila ovde. Zanimljivo je i možda najvažnije to što nas sve – autore, idejne tvorce i one koji su omogućili ovaj mural, ali i vas koji ste odrastali uz Ršumovićeve pesme – na predivan način, vežu ovi stihovi i podsećaju na detinjstvo – ističe Puškarev dodajući da je najlepše u umetnosti kada se vizuelni i tematski deo uklapaju i stvaraju jedinstvo:
– Kroz istraživanje sopstvene kulture, kroz ljubav ka sopstvenoj istoriji, čovek se preobražava. Kada voli i poštuje svoju kulturu, voli i druge narode i kulture. Ovi stihovi su bitni jer ne govore o egoističnoj ljubavi prema sebi, već o otvorenoj ljubavi prema domovini. Život je lepši kada smo okrenuti drugima, a ne samima sebi!
Kada je rat počeo, priseća se Puškarev, odlučili su da se presele u drugu zemlju, a odabir je pao upravo na Srbiju jer je želeo da se vrati „na mesto gde je proveo lepo detinjstvo“:
– Otišli smo u Bajinu Baštu. Tamo me svi znaju, tamo sam odrastao i nisam potpuni stranac kao drugi Rusi koji su nedavno došli. Zato nam je bilo lakše. Trudimo se da ne budemo autsajderi. Supruga uči srpski jezik i kulturu, a što je najbitnije u tome i uživa. Mi nismo ušli u „balon“, želimo da budemo deo društva – ističe Viktor.
Njegova supruga Lera dodaje da je bila u Srbiji prvi put u avgustu prošle godine kada je zavolela našu zemlju i poželela da se u nju ponovo vrati.
– Svi ste tako otvoreni i gostoprimljivi. Preselili smo se u oktobru. Živeli smo na zapadu Srbije, u prirodi, na selu u planini. Družili smo se sa ljudima sa sela i to je bilo fantastično iskustvo. Nešto zaista autentično. Vrlo brzo sam zavolela sve. Srećna sam što je baš ovaj mural naš poklončić vama za svu gostoprimljivost i prijatnost – priča Lera.
Oboje rade kao grafički dizajneri, a Leri je njena kompanija nedavno ponudila preseljenje u London:
– Odlučili smo se da ostanemo u Srbiji zbog kulture i naroda koji nam je mnogo bliži!
Život na planini, u selu kraj Bajine Bašte, nakon devet meseci odlučili su da zamene gradom, te su se preselili u Novi Sad.
– Polako se uključujemo u ruski talas kulturnih događaja. Čitao sam članke na vašem sajtu o kulturi Rusa i dešavanjima u Beogradu. Drago mi je što se to događa, ali mislim da bi bilo bolje da Rusi ne žive u zatvorenom krugu – koliko je to moguće. Ako su već ovde, bilo bi predivno da se druže i upoznaju. Bitno je društvo i jako je teško živeti u zatvorenom balonu. Naravno, sve ovo je samo moje mišljenje, nije opšti stav. Ako su Srbi otvoreni – možda bi i Rusi mogli da budu malo otvoreniji.
Bonus video: Mural na Silosima
