Kako je Vedrana Rudan postala srpska spisateljica i otkud njen roman u trci za NINovu nagradu

Ovim rečima Vedrana Rudan uvodi čitaoce u svoj roman "Doživotna robija". I ovaj roman u izdanju Lagune jedan je od 31 naslova koji je ušao u širi izbor za 69. NINovu nagradu. Pored ranijih laureata ovog prestižnog priznanja kakvi su Bora Ćosić, Slobodan Tišma i Goran Petrović, u širi izbor ušli su i brojni naslovi koje potpisuju debitanti, ali i književnici koji su ranije ulazili u užu ili širu selekciju poput Jelene Lengold ili Vladimira Kopicla.I nakon objavljivanja šireg spiska potencijalnih dobitnika nagrade za najbolji srpski roman, mnogima je upalo u oči baš ime Vedrane Rudan. Šta kaže pravilnik o dodeli NINove nagrade kritike za najbolji roman godine? U članu 1. ovog pravilnika stoji da se "NINova nagrada dodeljuje početkom svake godine za najbolji roman napisan i prvi put objavljen objavljen na srpskom jeziku u periodu od 1. januara do 31. decembra protekle godine", dok se u trećem članu dodaje da "pravo na NINovu nagradu imaju autori koji ispunjavaju uslove predviđene članom 1. ovog Pravilnika". I kako je Vedrana Rudan postala "srpska spisateljica"? Glavni kriterijum kod dodeljivanja nagrade jeste da je roman katalogizovan kao srpski. Tačnije da je zaveden u Cobissu, zvaničnom katalogu knjiga i publikacija objavljenih u Srbiji. A po objavljivanju, u martu prošle godine roman Vedrane Rudan "Doživotna robija" zaveden je u Cobissu kao naslov na hrvatskom jeziku. Isto tako zavedeno je i drugo i treće izdanje romana "Doživotna robija". Dakle, nikako ova knjiga ne bi mogla da uđe u konkurenciju za NINov roman godine.Članica NINovog žirija Milena Đorđijević objašnjava kako se onda na kraju "Doživotna robija" našla u širem izboru za 69. po redu priznanje:

- Nama je rečeno da je roman koji je zvanično u konkurenciji za NINovu nagradu prema jedinstvenom broju, u Cobissu zaveden da je pisan na srpskom. Dakle, uzeli smo u razmatranje roman koji je službeno zaveden kao srpski i nije narušen Pravilnik - kazala je za naš sajt Đorđijević.I u čemu je onda kvaka? Pa, četvrto izdanje "Doživotne robije" zavedeno je kao srpsko, čime se kvalifikovalo za konkurenciju. Ali, opet zanimljivo, poslednje, peto izdanje romana ponovo se vodi u Cobissu kao "roman-hrvatski-2022".Ovo nije prvi put da se književnik, koji nije iz ove zemlje, dakle nije srpski pisac kvalifikovao za NINovu nagradu. Naime, prošle godine je mostarski pisac Elvedin Nezirović s romanom "Ono o čemu se ne može govoriti" ušao u najuži izbor (doduše, bio je katalogizovan kao roman na srpskom), dok je s naslovom "Ništa lakše od umiranja" (takođe katalogizovan kao srpski roman) iz 2019. bio u užem izboru. - Kada uzmete u obzir tradiciju, ugled i uticaj koji NINova nagrada danas ima, i to ne samo u Srbiji, rekao bih, nego i u svim zemljama bivše SFRJ, onda je valjda jasno da je veliki prestiž biti u finalu ili postati njenim laureatom - govorio je Nezirović kao jedan od šest finalista prošle godine za Nova.rs.Dešavalo se da i pisci, ne samo s prostora bivše Jugoslavije, već i šire uđu u konkurenciju za ovo priznanje. 

Naime, italijanski pisac Mario Liguori u dva navrata je, zahvaljujući svojim izdavačima, bio prijavljen za ovo priznanje - s knjigom "Samo ubistvo", o napuljskoj mafiji (2019), i dve godine ranije s "Napuljskim diplomatom". Ali, oba romana su na srpskom. Uostalom, još je pokojni Velja Pavlović zapisao kako "nije dovoljno reći da Mario Liguori piše bez greške na srpskom jeziku", a Gojko Tešić da bi "naša književna scena bila neuporedivo siromašnija da se na njoj nije pojavio Mario Liguori".Dakle, u konkurenciju za NINovu nagradu može da uđe i Šveđanin, uslov je samo da je roman na srpskom... A svakako može i Vedrana Rudan.I dok se hrvatska književnica još uvek nije oglasila povodom objavljivanja šireg izbora za NINovu nagradu, možda nije zgoreg podsetiti na njen relativno skorašnji intervju za "Jutarnji list" u kojem je istakla kako je "Srbija definitivno njena zemlja, dodavši":

- Tamo ne da se osećam kao kod kuće, nego ja tamo jesam kod kuće. A nisam Srpkinja. Došla sam tamo 2003. godine, objavili su moju knjigu "Uho, grlo, nož", a Seka Sabljić je igrala monodramu istog imena kao knjiga. Ja sam u toj knjizi nekim imaginarnim Srbima poručila šta ja mislim o našem ratovanju, o našem sukobu i koliko meni nacija nije bitna. Poverovali su mi, a i danas mi veruju - poručila je Vedrana Rudan, zaključivši da je "u Srbiji zvezda!"Bonus video: Vedrana Rudan u Pokreni se

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=2910gostpokrenisesavedranarudan-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4455237"]