0
"Imamo više zvezda nego što ih je na nebu", bio je slogan kojim se jedan od najvećih studija u istoriji filmske industrije "Metro Goldvin Majer" dičio u zlatno doba Holivuda. Zvezde su otišle, lav je prestao da riče, a sinonim Holivuda ponovo ide na doboš.
Čelnici nekadašnjeg holivudskog diva najavili su, po treći put ove godine, da će MGM oglasiti na prodaju. Za gotovo stogodišnju istoriju filma, koju je MGM ispisao, sadašnji vlasnici, američki hedž fond, traže više od pet milijardi dolara, javili su svetski mediji. Nekada ponos i dika Holivuda uskoro bi mogla da se nađe u rukama Netfliksa, Amazona, Epla…
MGM je osnovao daleke 1924. godine Markus Lev, američki biznismen, ali i jedan od pionira filmske industrije. Zahvaljujući njemu spojilo se nekoliko kompanija: „Metro Pictures Corp“, „Goldwyn Pictures“ i „Louis B. Mayer Productions“ u jednog, za ono vreme, giganta nazvanog „Metro Goldvin Majer“.
Na čelno mesto nove kuće postavljen je filmski producent Luis Bi Majer, dok je produkcijski genije, kako su zvali Irvina Talberga, postao prvi čovek produkcije. Zahvaljujući tandemu ova dva znalca MGM, poput kralja džungle – lava, koji je krasio logo i špice filmova iz ove produkcije, taj studio vrlo brzo dobija status „kralja Holivuda“.
Iako je taj lav ideja koja je sinula publicisti „Goldvina“ Hauardu Dicu još 1916, on će u legendu ući tek kao neodvojivi deo kompanije MGM. Mnogima je i danas prva asocijacija na MGM lav koji riče, a ta fotografija je nastala u zimu 1928. godine. Taj momenat lavlje rike pretvoren je i u logo filmskog studija „Metro Goldvin Majer“. Na snimanju je, kako kazuje legenda, „korišćen“ lav po imenu Džeki, koji je kao maskota ove kompanije imao zadatak da „glasno i izražajno“ riče u kameru. I od tog presudnog momenta taj snimak prethodio je svakom filmu i TV programu iza kog je stajao potpis ovog studija.
Zanimljivo je da je MGM, kroz istoriju, koristio više lavova, iako se njihova maskota obično naziva lav Leo. Međutim, bilo je čak osam različitih životinja. A Džeki, koji je bio glavna maskota, rođen je 1915. godine u divljini, u Sudanu, ali je život proveo u Kaliforniji.
I lav Džeki, druga po redu maskota studija, pojavljivao se na početku svih filmova iz produkcije MGM-a, koji su nastali u periodu između 1928. i 1956. godine. Među njima je i ostvarenje po kojem je MGM prepoznatljiv – „Čarobnjak iz Oza“.
I taj lav imao je vrlo uzbudljiv život. Osim što se pojavio u stotinu filmova, među kojima je i „Tarzan“, pozirao je i kraj Grete Garbo, a preživeo dva sudara voza, zemljotres i eksploziju u studiju…
Tvorac lava, Dic smisliće i moto studija, koji je bio vrlo jednostavan, a upečatljiv:
„Umetnost radi umetnika!“
MGM ubrzo postaje velika filmska mašinerija. Po medijima, uz ime ovog studija išao je i slogan – „MGM ima više zvezda nego što ih ima na nebu“. Bila je to sasvim jasna referenca na prvu ligu glumačkih imena koja su bila vezana ugovorom za ovaj studio.
Samo u prve dve godine postojanja, MGM je producirao više od stotinu filmova. Jedan od značajnijih bio je 1925. nemi film „Ben Hur“. Iako im je isprva bio problem kako da se „prešaltaju“ sa nemog na zvučni film, eksperimentišu sa tehnikolorom i krajem dvadesetih godina 20. veka uspevaju da uhvate srž magije zvučnog filma.
A tridesete godine prošlog veka bile su svojevrsna renesansa za studio. Upravo je MGM krivac za glamur koji je najčešća asocijacija na Holivud iz zlatnog doba. Na platnom spisku studija u to vreme bili su, između ostalih, „kralj Holivuda“ Klerk Gejbl ili ženska ikona Džin Harlou.
Boks-ofisom u tu doba komandovale su zvezde ovog filmskog studija. Ako je neko odgovoran za pojam ikone filmskog platna i holivudske zvezde, onda je to bio MGM.
Ali, odgovorni su i za popularnost animiranih filmova. Gotovo dvadesetak godina, sve go kraja pedesetih studio je kreirao neke od najpopularnijih crtanih junaka, poput Toma i Džerija, dok Vilijam Hana i Džozef Barbera nisu napravili sopstvenu produkciju „Hanna Barbera Productions“. A Tom i Džeri su smišljeni u trenutku očaja. Animatorsko odeljenje MGM- a, u kome su radili Hana i Barbera, mučili su se da ponove uspeh drugih studija koji su imali hit likove kao što su Gica Prasić i Miki Maus. Iz dosade su smislili jednostavan koncept crtaća sa mačkom i mišom, sukobom i jurnjavom… I debitanstka epizoda „Mačak dobija čizmu“ iz 1940. godine bila je hit i donela studiju nominaciju za Oskara u kategoriji animiranog kratkog filma.
Utrli su i put zlatnom dobu mjuzikla u Holivudu. I to 1939. filmskom adaptacijom romana „Čarobnjak iz Oza“, koju je potpisao Viktor Fleming sa mladom glumačkom zvezdom Džudi Garland. I danas je reč o jednom od najdražih klasika, koji sa efektima ispred svoga vremena i spektakularnom eksplozijom boja i dekora predstavlja jedno od najvećih dostignuća magije pokretnih slika.
Ređali su se mjuzikli sa Fredom Asterom, Džinom Kelijem, Frenkom Sinatrom…
Studio je gotovo tridesetak godina, sve do polovine prošlog veka bio apsolutno dominantan u filmskom biznisu. Znalo se da su najveća glumačka imena i talenti toga doba, ali i publika vezani za MGM. Tokom dve pune decenije MGM je svake godine stajao iza filma koji će biti nominovan za nagradu Američke akademije za film za najbolje ostvarenje.
Ali, onda kreću prvi problemi za holivudski studio. Pojava televizije tokom pedesetih prikovala je bioskopsku publiku za male ekrane. Studio se odvažio u televizijsku avanturu, pokušavši da sa programom „MGM Parade“ parira Diznijevoj seriji „Diznilend“ na kanalu ABC. Međutim, televizijski šou okončan je već u drugoj sezoni.
Iako će tokom te decenije MGM stajati iza nekih filmova, naročito mjuzikala koji se i danas smatraju klasicima, poput „Amerikanca u Parizu“, „Sedam nevesta za sedmoricu braće“, „Pevanje na kiši“, sve je manje zvezda bilo pod okriljem MGM-a, a gubici na boks-ofisu bili su sve veći.
Privremeni spas došao je u vidu rimejka „Bena Hura“. Epski film Vilijama Vajlera sa Čarltonom Hestonom u naslovnoj ulozi studio je doneo ne samo ogromnu zaradu već i hvalospeve kritike, ali i 11 nagrada Oskar. Uključujući i priznanje za najbolji film.
Samo deceniju kasnije, 1969. godine, MGM je prinuđen da proda polovinu svoje zlata vredne nekretnine. I pola tog imanja, na kome je bio izgrađen studio u kalifornijskom Kalver sitiju, kojim su čitavih 45 godina hodile glumačke veličine i snimljene scene koje su ispisale istoriju filma, kupila je jedna građevinska firma.
Od tog trenutka sve je manje filmova sa potpisom MGM. Nekada moćna filmska produkcija svela se na minimum. I sve češće je menjala vlasnike.
U pokušaju da se na velika vrata vrati u filmsku industriju 1981. godine spaja se sa kompanijom „United Artists“. Ova filmska kompanija, još starija od MGM-a jer je osnovana 1919, bila je specifična po tome što je bila čedo glumačkih ikona Čarlija Čaplina, Meri Pikford, Daglasa Ferbanksa… Ali i po tome što je unela revoluciju u filmski biznis, dajući svu kreativnu slobodu glumcima i filmskim stvaraocima, kao i deo profita. Uostalom, slogan joj je bio: „Kompanija koju su stvorile zvezde“.
I tim spajanjem dva giganta nastaje kompanija nazvana „MGM/UA Entertainment Company“. Iako su uspeli da produciraju dva relativno uspešna boks-ofis hita „Ratne igre“ i „Oktopusi“, 13. po redu ostvarenje iz serijala o Džejmsu Bondu idila nije predugo trajala.
Kompaniju potom preuzima medijski magnat Ted Tarner, koji u reorganizaciji poslova zadržava prava na filmove snimljene do 1986, kao i one čiji je vlasnik do pedesetih postao „United Artists“. I naravno, opet menja ime.
Osim osnivača televizijskog kanala CNN, vlasnici MGM-a tokom godina bili su i kralj industrije alkoholnih i bezalkoholnih pića Edgar Bronfman, ali i vlasnik kazina u Las Vegasu Kirk Kerkorijan.
MGM vraća svoje prepoznatljivo ime 1992, a nekoliko godina kasnije čak kupuje podružnice kompanije „Metromedia film“ time samo još više uvećavajući svoju ogromnu „biblioteku“ filmskih i TV naslova, od kojih je najvrednija franšiza o tajnom agentu 007- Džejmsu Bondu.
A ova kompanija se i danas, uprkos svim problemima, diči jednom od najvećih „biblioteka“, koja sadrži čak 4.100 filmova i 17.000 sati TV programa. U vlasništvu MGM-a je, ne samo Flemingov „Prohujalo sa vihorom“ iz 1939. sa Vivijen Li i Klerkom Gejblom, koji je ovenčan sa devet Oskara, već i filmski serijal Pitera Džeksona iz 21. veka „Hobit“.
Gotovo 200 nagrada Oskar MGM je dobio kroz istoriju. Među njima je i 12 nagrada za najbolji film, među kojima su: „Hamlet“ (1948), „Marti“ (1955), „Priča sa Zapadne strane“ (1961), „Ponoćni kauboj“ (1969), „Roki“ (1976), „Eni Hol“ (1977), „Kišni čovek“ (1988), „Ples sa vukovima“ (1990), „Kad jaganjci utihnu“ (1991).
Početak prošle decenije doneo je nove nevolje za legendarni studio – bankrot. Rukovodstvo MGM-a je 2010. podnelo sudu zahtev za proglašenje nesolventnosti.
Tako su želeli da se zaštite od poverenika kojima su u to vreme dugovali četiri milijarde dolara, a studio je u to vreme bio u vlasništvu japanskog koncerna „Soni“ i kablovskog operatera „Komsat“, koji su ga kupili samo pet godina ranije.
U prošloj godini je studio, kako su preneli svetski mediji, zaradio 1,5 milijardi dolara. Međutim ova, 2020. nije im donela ništa dobro. Premijera najnovijeg ostvarenja iz serijala o Džejmsu Bondu „Nema vremena za umiranje“, od kojeg je očekivana ogromna zarada, odlagana je dva puta tokom godine zbog pandemije, da bi na kraju bila pomerena definitivno za naredno proleće.
Stoga i ne čudi što su čelnici studija već dva puta tokom ove godine kompaniju pokušali da stave na doboš. Da li će im iz trećeg puta uspeti, sa cenom koja premašuje pet milijardi dolara, ostaje da se vidi…
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
