0
Republičkim ustanovama kulture budžeti za ovu godinu biće manji od 5,9 pa do više od 26 odsto u odnosu na iznose iz januara, pokazuju podaci do kojih je portal Nova.rs došao u resornom ministarstvu. Tako će, primera radi, Narodni muzej dobiti 15,3 miliona dinara manje, Muzej savremene umetnosti 41,7 milion manje, a Narodna biblioteka biće “kraća” za 83 miliona dinara u odnosu na početak godine.
Vlada Srbije je rebalansom budžeta krajem aprila Ministarstvu kulture umanjila budžet za 2,7 milijarde dinara. Suočeni sa za petinu novca manje u kasi, u Ministarstvu su to pokrili smanjivanjem iznosa namenjenih za 41 ustanovu kulture čiji osnivač je republika. Za neke je to značilo umanjenje od šest odsto, a za neke i više od četvrtine novca predviđenog za njihove programe u 2020. godini.
Prema podacima do kojih smo došli u Ministarstvu, nakon rebalansa je Narodnom muzeju budžet umanjen za 5,9 odsto (sa početnih 258,4 miliona na 243,15 miliona dinara), Muzeju Jugoslavije za 7,49 odsto (sa 109,71 milion na 101,498 miliona dinara), beogradskom Narodnom pozorištu za 9,44 odsto (sa 1,07 miliona na nešto manje od 970 miliona dinara), ansamblu “Кolo” 9,62 odsto (sa 196 na 177,2 miliona), a Narodna biblioteka Srbije od prvobitno planiranih 447,25 miliona dinara sada može da računa sa 363, 87 miliona, što je 18,6 odsto manje.
Bilo je i ustanova gde su smanjenja premašila 20 odsto od iznosa planiranih početkom godine. Među njima su, prema podacima iz Ministarstva, Jugoslovenska kinoteka, gde je budžet smanjen za 24,21 odsto (sa 194 miliona na 146,8 miliona dinara) i Muzej savremene umetnosti sa umanjenjem od 26,88 odsto (sa početnih 155,13 na 113,43 miliona dinara).
U Ministarstvu ističu da se umanjenje nakon rebalansa nije odnosilo na deo namenjen platama zaposlenih i tekuće troškove, nego su smanjili sume predviđene “za realizaciju programa, nabavku opreme, digitalizaciju ili izvođenje radova”, odnosno samo u onim delovima budžeta “iz kojih se finansiraju stavke čija je realizacija ozbiljno ugrožena ili čak apsolutno neizvodljiva zbog pandemije i ograničenih vremenskih rokova”.
Drugim rečima, u pitanju su uglavnom “programi koji su podrazumevali međunarodnu saradnju, putovanja, velike skupove, obuhvatne građevinske radove, istraživanja u inostranstvu i slično”, osnosno sve ono što je zbog koronavirusa odloženo za sledeću godinu ili za vreme kada se za izvođenje programa i radova steknu uslovi.
Pročitajte još:
Pri rezanju budžeta nakon rebalansa, u Ministarstvu su sa jedne strane imali zahtev „ne manje od 20 odsto“, a sa druge su neke ustanove, prema saznanjima portala Nova.rs, glasnije ili tiše odmah od Ministarstva tražile da, ako smanjenja već mora da bude, ono ne premaši 20 odsto. Na naše pitanje koliko se ustanova finansira iz budžeta i da li će svima srazmerno biti smanjena davanja iz budžeta, iz Ministarstva su odgovorili da u nadležnosti imaju 41 indirektnog korisnika, među kojima su 40 ustanove kulture i ustanova za novinsko-izdavačku delatnost „Panorama“ iz Prištine, a da se svakoj od njih pojedinačno određuje umanjenje.
– U zavisnosti od veličine ustanove i iznosa sredstava opredeljenih na početku godine za programske aktivnosti, reč je o nominalno većem ili manjem iznosu za svaku ustanovu pojedinačno. Da bi se došlo do prosečnog umanjenja od 20 odsto na nivou celog ministarstva, nije bilo izvodljivo da sve ustanove linearno umanje ukupan budžet u pomenutom procentu, jer pojedine ustanove procentualno imaju manji deo ukupnog budžeta opredeljen za programske aktivnosti, iz čega proizilaze određena odstupanja u odnosu na zahtevanih „ne manje od 20 odsto“ – navode u Ministarstvu i dodaju da „postoji mogućnost da ustanove u budućem periodu iz ostalih izvora finansiranja, a to su sopstveni i drugi prihodi, nadoknade bar deo sredstava za pokriće određenih troškova do kraja godine“.
Pročitajte još:
Među glasnijim protivnicima ovakve podele kase bio je Filmski centar Srbije. Predsednica Upravnog odbora Filmskog centra Srbije nedavno je navela da su u ovoj ustanovi „solidarno smanjili budžet FCS za 20 odsto, odnosno za 214 miliona dinara“, a da je „Ministarstvo samoinicijativno dodatno kaznilo FCS umanjenjem budžeta za još 72,26 miliona dinara“. Prema saznanjima portala Nova.rs, računica u FCS pokazuje da je ovoj ustanovi u maju smanjeno skoro 27 odsto budžeta.
– Treba imati u vidu da je reč o ustanovi koja na poziciji namenjenoj za programe devet ustanova kulture u oblasti savremenog stvaralaštva „vuče“ više od 90 posto ukupnog iznosa. Samim tim bilo je logično da Filmski centar Srbije ima i najveće nominalno umanjenje – napominju u Ministarstvu.
Smanjenje ranije predviđenih iznosa pogodilo je i druge ustanove, s tim što njihovi čelnici za sada nisu želeli da uopšte o tome govore ili su nas, iz različitih razloga, zamolili da o tome razgovaramo sledeće nedelje. Neki od njih kažu i da još ne znaju sa koliko novca tačno raspolažu nakon smanjenja.
Sa druge strane, u pojedinim ustanovama, poput novosadske Galerije Matice srpske, jednostavno su konstatovali da im je budžet smanjen i pokušavaju da planove prilagode novonastaloj situaciji.
– Deo budžeta za plate i redovne troškove nije menjan, a programski budžet manji je za 50 odsto u odnosu na prošlu godinu. Pre svega smo odložili sve međunarodne projekte iz plana i smanjili broj projekata u Novom Sadu, tako što smo izložbu koja je trebalo da bude zatvorena produžili do 1. septembra. Nemamo još jasnu sliku kako će izgledati muzejski život. Za sada radimo samo za pojedinačne posete i organizujemo stručnja vođenja za do petoro ljudi, pod maskama, četiri puta dnevno umesto jednom kao do sada – kaže mr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske.
Na pitanje da li je smanjenje budžeta od 2,7 milijardi dinara uticalo na još neka „prekomponovanja“ novca već predviđenog za projekte i ustanove koje oni vode, u Ministarstvu nam je rečeno da jeste, ali „u minimalnoj, zanemarljivoj meri“.
Ministarstvo je u međuvremenu okončalo konkurs „Gradovi u fokusu 2020“ u okviru kojeg su sa 83,4 miliona dinara podržana 22 projekta iz isto toliko gradova, a 15. maja istekao je i rok izdavačima da se prijave na konkurs za otkup knjiga za biblioteke. Za otkup knjiga je, kako nam je rečeno u Ministarstvu, predviđeno „skoro 100 miliona dinara“, koliko i prošle godine, s tim da „najozbiljnije razmatraju mogućnost da se taj iznos u tekućoj godini poveća, što neće biti lako ostvarivo“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
