Fredi Merkjuri Foto: Supplied by LMK / Landmark / Profimedia

Samo 12 godina pre nego što će se preseliti u legendu Fredi Merkjuri, koji je preminuo na današnji dan 1991. godine, boravio je u bivšoj Jugoslaviji. Merkjuri je sa grupom "Kvin" gostovao u Ljubljani i Zagrebu. Časopis "Džuboks" iskoristio je jedinstvenu priliku da napravi intervju sa frontmenom slavnog britanskog benda.

Čuveni novinar „Džuboksa“ Branko Vukojević je tog februara 1979. godine bio oduševljen što u situaciji „jalove beogradske rok scene“ ima priliku za poseban događaj – intervju sa nekom od poznatih rok zvezdi. Ta zvezda bio je Fredi Merkjuri, a Vukojević ga je „uhvatio“ nakon dosadne i pune raskoši, kako je zabeležio, konferencije za štampu u „Interkontinentalu“.

„Ne naročito visok, crnoput, u kožnoj jakni i farmerkama ličio je pre na nekog tapkaroša ispred beogradskih bioskopa nego na svetski znanog rok stara“, primetio je Vukojević, dodavši da je Fredi stoički prihvatio da da intervju za „Džuboks“, koji je objavljen pod naslovom „Običan intervju sa običnom rok zvezdom“.

Poznati novinar krenuo je intervju, kako je napisao, od početka, a delove tog razgovora, koji je dostupan na Yugopapiru, i prenosimo…

– To je duga priča. Brajan, Rodžer i ja znali smo se još kao studenti. Džon je došao kasnije. Imali smo iskustva sa ranijim sastavima gde smo svirali još kao učenici srednjih škola. Kada smo stvorili “Kvin” imali smo ideju šta hoćemo da radimo i naš današnji rad je evolucija tih planova i snova. Imali smo vrlo jasnu zvezdu vodilju. Od samog početka – priča Fredi Vukojeviću, a na pitanje da li još uvek vidi tu zvezdu vodilju pevač „Kvina“ konstatuje:

– Zašto da ne. Dvorane gde sviramo uvek su pune, ploče su na top listama. Zašto da ne?

Na opasku Vukojevića da ih kritičari nemilosrdno ocrnjuju iako su jedna od vodećih svetskih rok grupa, pevač britanskog sastava ovako reaguje:

– To je slučaj samo sa engleskom štampom. Ne bi se moglo reći da živimo u najboljim odnosima sa njima. Englezima danas nije ostalo ništa drugo nego da budu cinični pa nam je zato štampa takva. Zbog toga retko možeš da pročitaš naš intervju u „NME“ ili „Melody Makeru“. Nema smisla da im budemo poligon za iživljavanje. Naučili smo da živimo s tim i, znaš, nije mi mnogo stalo do toga. Naše ploče se dobro prodaju. Poslednjih godina se desila velika stvar sa pankom, a mi smo shvaćeni kao totalna suprotnost tome.

Novinara „Džuboksa“ zanimalo je i da li je to što su gotovo svi u bendu univerzitetski obrazovani uticalo na direkciju grupe, kao što je to slučaj sa sastavom „Dženezis“…

– Kao prvo, mi nemamo mnogo veze sa „Dženezis“, zatim takve predrasude su obična glupost. Ne vidim im ikakvu svrhu. Ne znam čak da nas to što smo bili na univerzitetu čini automatski intelektualcima! – govori Merkjuri, ne dozvoljavajući Vukojeviću da do kraja izgovori pitanje vezano za njihov stalni boravak u studiju i da su od nasnimavanja stvorili neku vrstu umetnosti.

– Nasnimavamo nego šta. To svi rade! Ali, mi smo od toga stvorili stil. Sve radimo na poseban način i mislim da tu ima mašte. To je specifičnost, a ne prikrivanje slabosti ili nešto slično… Mi i ne pokušavamo da reprodukujemo zvuk sa svojih ploča…To su sati i sati rada i ima na stotine i stotine nasnimljenih deonica. Ploča je jedno a koncert nešto sasvim drugo. I mada nam neki ljudi to prebacuju kao manu, mi smo vrlo zadovoljni svojoj svirkom. Bio bi zamoran i dosadan posao svirati uvek isto… Svojevremeno smo razmišljali da uvedemo pomoćne muzičare na svojim nastupima, ali mislim da to ne bi išlo. To je naša muzika i mi je najbolje razumemo. Takav način bi nam samo doneo nepotrebne probleme i obaveze.

Kada ga pita o mogućnosti promene zvuka, zbog kritika o tome da je grupa „Kvin“ upala u određeni manir, Fredi ga opet prekida:

– Opet ti o kritičarima… za njih mi najmanje brinemo. Mi smo stvorili određeni zvuk, uspeh, imidž, i to je ono što jesmo. Logično je da grupa evoluira polako… Glupo bi bilo pokušavati nešto radikalno drugačije… A to je ono što „piskarala“ očekuju da bi imala napuniti čime novine. Drastične promene nikuda ne vode i nemaju smisla. Ne možeš preko noći postati nešto drugo… Normalno je da ćemo da se menjamo. Ko je do sada pratio naš rad jasno mu je u kojem pravcu. To je i očigledno sa naših poslednjih albuma. Nema više tako mnogo raskoši kao na „Operi“ ili „Trkama“… Mislim da će se naši sledeći albumi razvijati u tom pravcu – rekao je Merkjuri i naglasio da svi članovi grupe zajedno „pružaju najbolje što mogu“.

 

– Nema naročite potrebe da okušavamo sreću van sastava. Kada uvidimo da nemamo nigde dalje da idemo, grupa se raspusti – nema nikakvih iluzija da to neće doći i mi ni ne razmišljamo o tome – govorio je u „Interkontinentalu“ pevač.

Poslednje pitanje Branka Vukojevića glasilo je: „Imaš li nekih predstava o vašoj publici u Jugoslaviji, i da li vam nešto znači finansijski prodaja ploča na našem, ipak, malom tržištu?“

– Pa, čuo sam od ljudi u našoj kompaniji da prodajemo dosta ploča. Vidiš li ove zlatne i srebrne ploče što smo ih dobili ovde? Takođe, stalo nam je da se naša muzika čuje svuda po svetu, da je svi slušaju, zato toliko i nastupamo. Čovek ne treba da bude blaziran. Nije nam samo važno biti popularan u Engleskoj, Americi i Japanu… Ljudi su svuda isti i volimo da im sviramo…. Ovo je ipak samo rokenrol!

Deo intervjua iz „Džuboksa“ Foto: Supplied by LMK / Landmark / Profimedia, Twitter/Yugopapir

Nešto više od jedne decenije nakon boravka u Jugoslaviji i intervjua našem tada najznačajnijem muzičkom časopisu, Fredi Merkjuri je preminuo.

„Zbog ogromnog pritiska u medijima tokom poslednje dve nedelje, želim da potvrdim da sam HIV pozitivan i da imam sidu. Smatrao sam ispravnim da ovu informaciju ne otkrivam kako bih sačuvao privatnost svih iz svoje okoline. Ali, sada je došlo vreme za istinu. Nadam se da će se svi pridružiti meni, mojim doktorima i zaraženima širom sveta u borbi protiv ove opake bolesti“, stajalo je u saopštenju poslatom svetskim medijima 23. novembra 1991. godine, ispod koga je bio potpisan Fredi Merkjuri. Samo 24 časa kasnije jedan od najvećih pevača u istoriji muzike preminuo je u 45. godini u svom domu u londonskom Kensingtonu.

Bez obzira na tragičan kraj, Fredi Merkjuri i danas, 29 godina nakon smrti, važi za jednog od najboljih frontmena svih vremena.

Rođen kao Farok Bulsara u Tanzaniji 1946. godine nije bio cenjen samo zbog svojih vokalnih mogućnosti, već i kao koautor nekih od najvećih hitova „Kvina“, poput „Bohemian Rhapsody“ ili „Somebody to Love“.

Upravo je Merkjuri i osnovao ovaj sastav 1970. godine u Londonu sa gitaristom Brajanom Mejom, bubnjarom Rodžerom Tejlorom, a godinu dana kasnije priključio im se basista Džon Dikon. Jednom prilikom rekao je kako je upravo on došao na ideju da bend nazove „Kvin“ (Kraljica):

– Zvučalo je kraljevski naravno, ali i divno, direktno i otvoreno za različite interpretacije… – objašnjavao je jednom Fredi, koji je i danas sa grupom „Kvin“ upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao bend koja je čak 1.322 nedelje, odnosno čitave 22 godine, bio na top-listama u Velikoj Britaniji, čime su prevazišli Elvisa Prislija i „Bitlse„.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare