0
Dramaturg i reditelj Dejvid Mamet izazvao je ogorčenost u javnosti svojom nedavnom izjavom u emisiji na "Fox news" tvrdeći da su nastavnici, posebno muškarci, "skloni" pedofiliji, dok je promovisao novu knjigu koja osuđuje "levičarsku anti-Tramp psihozu". Mamet je inače osporavan u javnosti zbog podrške Donaldu Trampu, ali i zbog "vulgarne slobode govora".
Sa oživljavanjem „Američkog bizona“, njegove klasične drame iz 1975. o malim prevaranatama u čikaškoj prodavnici smeća, koja je izvedena 14. aprila na Brodveju u produkciji u kojoj glumi Lorens Fišburn, Mamet je bio angažovan u mnogim aktivnostima koje su u velikoj meri u skladu sa njegovom dugom istorijom pritiskanja „vrućih dugmadi“, kao i sa njegovim zagrljajem konzervativizma i podrške bivšem predsedniku Donaldu Trampu u kasnoj karijeri.
Mamet je ovog meseca objavio i zbirku eseja „Recesija: Smrt slobodnog govora i cena besplatnog ručka“, u kojoj se žali na „plandemske“ blokade zbog korona virusa, osuđuje „levičarsku anti-Trampovu psihozu“ i sugeriše da su upravo demokrate i mediji pretili „oružanom pobunom“ u slučaju da njihov kandidat izgubi na izborima 2020. godine, piše „Njujork tajms“.
Tokom vikenda na „Fox news“ Mamet je podstakao bes tvrdnjom da su „nastavnici, posebno muškarci (zato što su muškarci predatori) skloni pedofiliji“. Rekao je to dok se raspravljao o zakonu Floride koji zabranjuje diskusiju u učionici o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu u određenim mlađim razredima, i odgovoru nepristalica zakona „Ne govori gej“.
– Ako ne postoji kontrola od strane zajednice nad školama, ono što imamo je da decu ne samo indoktriniraju već i neguju, u vrlo stvarnom smislu, ljudi koji su, znali oni to ili ne, seksualni predatori – rekao je Mamet domaćinu Marku Levinu.
– Da li oni fizički zlostavljaju decu? – dodao je Mamet – Ne, ne mislim tako. Ali, oni ih psihički zlostavljaju.
Kao odgovor, glumac Kolman Domingo, dobitnik nagrade Toni, napisao je na Tviteru, očigledno misleći na drugu Mametovu predstavu „Speed-the-Plow“:
– Američko pozorište bi trebalo da izvrši svoju dužnost – izbaciti đubre – „Američke bizone“ i sve ostalo.
Pisac Mark Haris napisao je takođe na Tviteru:
– U vreme sve veće pretnje gej osobama, Dejvid Mamet je odlučio da se udruži sa nosiocima opake ružne klevete koja će ugroziti nastavnike i LGBT Amerikance. To je neoprostivo!
Mamet u „Recessional“ odbacuje „The New York Times“ kao „bivše novine“ i sugeriše da oni i drugi mediji insistiraju na delima koja „izražavaju ispravno razmišljanje, to jest etatizam“.
Dramaturg Dejvid Mamet (74) postao je poznat 1970-ih preko niza predstava uključujući komade „Seksualna perverznost u Čikagu“ i „Američki bizon“. Njegova drama iz 1984. „Glengarry Glen Ross“, dva čina profanog nadmetanja među očajnim prodavcima nekretnina, osvojila je Pulicerovu nagradu za dramu. Mnogo je radio u Holivudu, primajući nominacije za Oskara za svoje scenarije za „Presudu“, film iz 1982. sa Polom Njumanom u glavnoj ulozi, i „Wag the Dog “ 1997, koji je napisao sa Hilari Henkin. Napisao je i režirao brojne filmove, uključujući „House of Games“, „The Spanish Prisoner“ i „Heist“.
Kako podseća „Njujork tajms“, prvi put je najavio svoj zaokret udesno u eseju u „Village Voice“ iz 2008. godine, naslovljenim „Zašto više nisam liberal bez mozga“. Prošle godine je na veb stranici „UnHerd“ napisao da je „pre mnogo godina izabran od strane levice za neličnost“.
Novo igranje „Američkog bizona“ – jednog od njegovih najcenjenijih dela, koje se često čita kao kritika kapitalizma, u produkciji u kojoj igraju Fišburn, Sem Rokvel i Daren Kris – testiraće njegovu sposobnost da igra na jednom od njegovih glavnih polja – Brodveju. I to će pokazati da li je, u trenutku intenzivne političke polarizacije, publika i dalje prijemčiva za dela umetnika sa kojima se možda ne slažu.
U svojoj novoj knjizi, Mamet je pesimističan povodom pozorišnog tržišta, upozoravajući da je pozorište na Brodveju u velikoj meri zamenjeno raskošom, žaleći se na „bezobraznost izdanja predstava“ i žaleći zbog nestanka „znalačke publike na Brodveju“ jer su posetioci uglavnom turisti.
– Oni dolaze na Brodvej kao što dolaze u Diznilend – piše on u „Recessional“ – Kao na tom najsrećnijem mestu, oni ne dolaze da rizikuju svoj teško zarađeni novac na problematičnom događaju. (Možda im se ne sviđa predstava niti će ceniti da im se „izaziva“ pažnja; možda će samo želeti pauzu nakon dana kupovine.)
Kada se Mamet nedavno pojavio na HBO u „Real Time With Bill Maher“, Maher ga je osporio u vezi sa nekim stavovima povodom izbora 2020. koje je izneo u svojoj knjizi.
– Mislite da je pokušaj puča bio sa levice; Mislim da je to bilo sa desnice – rekao je Maher.
– Pogrešio sam – rekao je Mamet, pozivajući ljude da preskoče tu stranicu knjige.
Gregori Mošer, koji je režirao skoro dve desetine Mametovih predstava – uključujući premijeru „Glengarry Glen Ross“ iz 1984. rekao je da se Mametov uticaj proširio izvan njegovih sopstvenih predstava i filmova na druge sfere. Vidi Dejvidov pečat na delima prestižne televizije kao što je „The Wire“.
– Mamet je omogućio da piše o svetovima koje sada uzimamo zdravo za gotovo na HBO i drugde – rekao je Mošer, predsednik pozorišta na koledžu Hanter i dodao:
– Kroz svoju slobodu govora izgovori reč koju ne možeš da „odštampaš“.
Podrška Trampu
Mamet je prihvatio Trampovo predsedništvo; rekao je za „Gardijan“ ranije ove godine da je Tramp uradio „odličan posao“ kao predsednik i sugerisao da je njegov poraz 2020. „upitan“. U „Recessional“, on piše da Tramp „govori američki, a mi koji takođe volimo taj jezik smo zadivljeni i oduševljeni što ga čuju od izabranog zvaničnika“.
– Jedan od razloga zašto je moje prijateljstvo sa Dejvidom opstalo svih ovih godina – rekao je komičar Džonatan Kac – je da nikada ne razgovaramo o politici.
Lesli Kejn, profesorka engleskog jezika na Vestfild državnom univerzitetu, koja je napisala nekoliko naučnih knjiga o Mametu i rekla da se zbližila sa njim i njegovom porodicom, primetila je duboku liniju između Mametovih dugogodišnjih opsesija kao umetnika i nekih njegovih kasnijih političkih stavova.
– Njega brine jezik i sposobnost da koristi jezik – rekla je ona i dodala:
– Mislim da je to ono u šta on veruje: u našem trenutnom okruženju, ograničenja govora zahtevaju da ljudi u društvu moraju da paze šta govore.
Ali Mamet, koji je slobodu govora učinio centralnim pitanjem u poslednje vreme, nije ljubitelj diskusija o svojim delima nakon predstave u kojima su učestvovali članovi produkcije. Godine 2017. objavio je vesti sa odredbom da nijedna od diskusija, poznatih kao razgovori, ne može da se održi u roku od dva sata nakon izvođenja njegovih komada, zahtevajući kaznu od 25.000 dolara za svaki prekršaj. U svojoj novoj knjizi on kaže da razgovori „pretvaraju veče u pozorištu u čas engleskog jezika“.
Jedina osoba koja misli da je politika Mametovih komada – da i ne govorimo o njegovom razumevanju – u velikoj meri irelevantna za uspeh njegovih drama je sam Mamet.
– Pedeset godina plaćao sam kiriju tako što sam dovodio ljude u pozorište. Postoji nekoliko strategija za to, ali od prve sam se oslanjao na najefikasniju koju znam: budi dobar. Tehnika nije bila nepogrešiva. A, publika i ja smo se ponekad razlikovali oko te definicije. Međutim, znao sam jedan siguran način da ih držim podalje: reci im da je predstava bila dobra za njih – zaključio je Dejvid Mamet.
Bonus video: Glas, dirka, bas „Crazy“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
