"Ne podnosim one koji potcenjuju fudbalere": Kad je Koprivica pričao o piscima i glumcima koji nisu mogli da zamisle život bez fudbala

I dok svi željno iščekuju Svetsko prvenstvo u fudbalu, koje će biti održano u SAD, Meksiku i Kanadi, jedan strastveni ljubitelj tog sporta nažalost nije ga dočekao...

Božo Koprivica, možda veći posvećenik fudabala, nego li knjiga i teatra, preminuo je u 76. godini samo koji mesec pred početak Svetskog prvenstva. A uoči prethodnog Mundijala u Kataru, 2022. s radošču je za Nova.rs pričao o ovom internacionalnom slavlju fudbala:

- Kad je Svetsko prvenstvo u fudbalu, Zemlja se malo drugačije zarotira. A poneki put, kad je finale, i stane, ne okreće se - svedočio je književnik, dramski pisac, i strastveni ljubitelj fudbala i kluba Partizan.

Napisao je i knjigu "Samo bogovi mogu obećati", o čemu drugom do o fudbalu. No, nije Koprivica bio jedini umetnik kojem je fudbal maltene stalno bio na umu. Upitan šta je umetnike privlačilo da o fudbalu pišu ili pevaju, Božo Koprivica je ovako govorio:

- Zato što znaju ono osnovno. Svi veliki umetnici u različitim oblastima od vajarstva, do muzike znaju da je sve ritam. Lopta je, znate, božanskog oblika. I s tom loptom se igrati znači igrati se i na malom prostoru, ali i dati nekome loptu na dužini od 30 ili 50 metara, kako su to radili veliki majstori u istoriji jugoslovenskog fudbala. Neophodno je da vaš igrač bude u najboljem trenutku, u najboljem momentu u ritmu, ili što bi današnji treneri rekli - u pravom tajmingu. Najveći jugoslovenski pisac Miloš Crnjanski izjavio je da bi "dao bi sve što je napisao da je samo odigrao jednu utakmicu za reprezentaciju Jugoslavije". Čovek koji je napisao "Hiperborejce".

Pisali su i mnogi drugi naši pisci o fudbalu, od Stevana Raičkovića, Dobrice Ćosića, do Ršumovića, Duška Radovića. Ali, najlepše je to činio, kazivao je naš sagovornik, Brana Petrović:

- I to u najduhovitijem mogućem smislu. Nisu samo pisali o fudbalu, već su odlazili na stadione, bili navijači. U svakom dobrom savremenijem filmu, od pedesetih naovamo, pada kiša i dečaci igraju fudbal… Setite se neorealističkih filmova, onih De Sike, pa Roselinija. Ili naših filmova, onih Žike Pavlovića i Kusturice. Pre one čuvene scene ubistva u poljskom nužniku Džimija Barke, kojeg igra general Dragan Nikolić, dečaci igraju fudbal. Žika Pavlović nije mnogo voleo fudbal ali je znao koliko je fudbal važan. Po mnogima, ne samo meni, tri stvari koje su obeležile 20. vek jesu film, rokenrol i fudbal. I tu nema dileme!

Podsećao je Koprivica da je Ljubiša Samardžić odlično igrao fudbal, i da je bio i predsednik OFK Beograd:

- Pa, bilo je tih čuvenih utakmica gde su igrali Filip David, Mirko Kovač, Muharem Pervić…Važno je reći i da je Alber Kami, jedan od najvećih pisaca i levičara u 20. veku, koji se posvađao sa Sartrom zato što nije video ruske logore, stalno isticao da je golman. I Nabokov u knjizi "Druge obale" s ponosom kaže: "Ja sam bio golman!" - naglašavao je za Nova.rs književnik i dramski pisac.

Neki pisci su se, podsećao je još, bavili ne samo fudbalom, nego konkretno Svetskim prvenstvom. Još 1927. ruski pisac Jurij Oleša piše o utakmici Nemačke i SSSR-a. I Osip Mandeljštam se doticao Svetskog kupa:

- Kod Mandeljštama je to nešto drugo, surovo, nagoveštaj onih događaja koji će se desiti kad se igra ljudskom glavom. To može da služi samo kao primer nečoveštva. Ima raznih pisaca koji su pisali o samom činu Svetskog prvenstva, čak i brazilskih.

A pominjao je Božo Koprivica i muziku vezanu za fudbal, i izdvojio jednu numeru:

- To bi bila "Ke sera sera", jer Crnogorcima su najbliži stranci, a i Jelena je bila italijanska kraljica"...

I iako mu se nije dalo da zaigra za voljeni Partizan, vrzmao se Božo Koprivica oko velikih igrača tog kluba, zbog čega je izrekao i ove reči:

- Sve ono što su mi pričali Josip Bobek i ostali, pa to su takve mudrosti. Meni je u redu da neki ljudi ignorišu sport, i da ih ne zanima, ali ne mogu da podnesem one koji to potcenjuju. Svi oni koji su igrali na brazilskoj Marakani, dostojni su Šekspirovih "Soneta" ili Danteovog "Raja" ili "Pakla". Jer, to su majstorstva fudbala. Koliko tu ima emocija, pozorišta, muzike… Mislim da nijedna umetnost ne može da donese ono što može vrhunski fudbal.