3
Prva prozna knjiga čuvenog muzičara Lenarda Koena "Balet gubavaca", napisana u periodu 1956-1961. godine u Montrealu, objavljena je za beogradsku Geopoetiku, u ediciji Notni spisi.
Knjiga, koju je prevela Ana Stefanović, je pronađena u Koenovoj zaostavštini tek naknadno, i originalno je objavljena 2022. „Balet gubavaca“ čini istoimena novela i 16 priča, a priredila je Aleksandra Plešojano, dobar poznavalac Koenovog rada. Ona je rukopis pronašla u univerzitetskim i kućnim arhivama, i spojila sve zajedno u jedno izdanje. Za ovo delo je i sam Koen izjavio da je bolji roman od njegovog proslavljenog „Omiljena igra“.
„Ovi do sada neobjavljeni radovi otvaraju jedinstven prostor ka ranoj umetnosti Lenarda Koena… U njima vidimo Koena kao pripovedača, s junacima koji deluju skoro kao piščev alter-ego“, napisala je Plešojano u pogovoru.
Vladislav Bajac, osnivač Geopoetike, je tokom predstavljanja „Baleta gubavaca“ rekao da je u pitanju delo koje ne možete lako da definišete, a to je „izuzetno uzbudljivo, jer žanrovski jasne knjige ponekada budu i dosadne“.
– Od samog naslova pa na dalje, ovaj roman potpuno liči na Koena. Kao da je znao i video u njemu celokupnu svoju karijeru unapred, sledećih 50 godina, ako ne i više. Zapravo, u ovoj knjizi, sa samo 22 godine života, sažeo je sve ono o čemu će u životu pisati. Toga nije mogao da bude svestan, ali mi smo privilegovani da to sada možemo tako da tumačimo. Žena je kao boginja na pijedestalu bila sve vreme, ali i njegove večite teme religija i mitologija. Međutim, u ovoj knjizi se pojavljuje jedna tema kao iznenađenje, a to je nasilje. Te male godine koje on tada ima, u odnosu na njegovu tadašnju zrelost, to je nešto fantastično – objašnjava Bajac.
Koen je u ovoj knjizi, dodaje on, pokušao da porodičnom pričom i ljubavlju na samom početku zavede čitaoca.
– Da bi zapravo na izuzetno čudan način spajao nasilj ljudi koje voli, i koje prelazi na njega kao autora, što se razrešava vrlo neobično. Nekako ne idu ljubav i nasilje zajedno, ali on to gura, i na kraju vidite da to sve ima smisla. Ali moram da pročitam rečenicu koja govori koliko je on večno isti, na dobar način. Opisuje lika, verovatno sebe, kako noću luta ulicama Montreala i kaže: „Između izloga koje sam voleo često su se pružali dugački, tamni blokovi. Hodajući kroz njih, gladan za sledećim nizom, imao sam herojsku viziju sebe. Bio sam muškarac u srednjim dvadesetim, u kišnom mantilu, s pohabanim šeširom spuštenim nisko do iznad očiju, sa nepravdom u srcu, lica previše otmenom za osvetu, koji hoda kroz noć nekim mokrim bulevarom“. I vi u stvari vidite da je čovek opisao u jednoj rečenici celu svoju buduću karijeru.
Nakon ovog, dodaje Bajac, ispostaviće se prvog, i sledeća dva romana „Omiljena igra“ i „Divnih gubitnika“, Koen je prestao da piše prozu.
– Bio sam svedok toga kada je govorio da mu to ne pada na pamet više da radi i da je to jako naporno. Paralelno sa tim, od 1956. kada je napisan „Balet gubavaca“, on je počeo da objavljuje knjige pesama. Ušavši u muziku, on je prešao neminovno u poeziju, kada je karijera krenulo u tom pravcu prozom se više nije mogao ni baviti. Priče u knjizi su pisane uglavnom u Montrealu, neke u Njujorku dok je studirao, a neke na ostrvu Hidra. Ovo je jedan lep uvod što ćemo nadam se u budućnosti još otkrivati od njega. Mi već znamo za nekoliko knjiga koje je ostavio iza sebe, koje treba da se srede urednički, i koje će se pojaviti u javnosti – zaključuje Vladislav Bajac.
Bajac je, inače idealna ličnost koja može da priča o Koenovom delu zato što ga je svojevremeno upoznao na Hidri tokom leta 1981, a čak su se i družili u jednom periodu.
– Provodili smo dosta vremena zajedno. Bio je tu i jedan američki bar, tu su dolazili njegovi prijatelji… Kuće na ostrvu su iznajmljivali umetnici iz celog sveta i bile su vrlo jeftine. I meni je nudio čak da za 5.000 dolara uzmem kuću na 99 godina. A Koen je tu svoju kuću sređivao zbog dece. Prisustvovao sam čak tome kada su mu seoski naivni umetnici farbali nameštaj za ćerku Lorku i sina Adama i on se ponosio jako time što oni to rade. To druženje je bilo divno, razgovori, izlasci tokom dana. Hidra je imala letnji bioskop na otvorenom i svako veče su prikazivali drugi film. Sećam se da je išao “Nikad nedeljom” sa Melinom Merkuri… Koen je živeo tamo veoma skromno, na ivici askeze. Ima tu i stvari koje više i ne pamtim i nekih koje nikad neću reći, jer znam gde su granice, ali ima i priča koje su slikovite i zaista govore o njegovom karakteru – pričao je Bajac ranije za naš portal o svom poznanstvu sa slavnim muzičarem.
Bonus video: Gile iz Električnog Ograzma: Kad mogu Bob Dilan i Pol Makartni na turneju možemo i mi
