0
U drugoj polovini 21. Zagreb film festivala koji je trajao od 6. do 12. novembra činilo se da je sve jasno. Predviđalo se da će ubedljivu pobedu odneti „Prošli životi“ Celine Song, međutim nagrada nas je iznenadila...
Piše: Dejan Šapić
Tročlani žiri u sastavu: makedonska glumica i producentkinja Labina Mitevska (“Bog postoji, njeno ime je Petrunija”, “Najsrećniji čovek na svetu”), austrijski reditelj Sebastian Meise (“Konačna sloboda”) i norveška producentkinja Renée Hansen Mlodyszewski (“Najgora osoba na svetu”) je festivalsku nagradu Zlatna kolica za najbolji dugometražni film dodelio ostvarenju „Kako se poseksati“ britanske autorke Molly Manning Walker uz obrazloženje:
„Film koji nas je duboko potresao i potaknuo rasprave koje su nam još jednom pokazale koliko smo još zaglavljeni u različitim perspektivama. Gdje su sive zone onoga što se očekuje od nas? Koliko moramo biti precizni kako bi nas drugi razumjeli? S nezavisnom filmskom vizijom, sjajnom glumačkom postavom i intimnom režijom, ovaj film otkriva sloj po sloj koliko je naša koegzistencija krhka“.
Trebalo je da bude još jedno uobičajeno letovanje. Odmor, avantura, dobra zabava. Ispostaviće se do kraja, biće to letovanje koje će predstavljati životnu prekretnicu za glavnu junakinju filma Taru (Mia McKenna-Bruce) što će se desiti verovatno i u njenoj profesionalnoj karijeri kao mlade glumice sa sada već preko 30 uloga među kojima i onih u serijama „The Witcher“ (2019), „Get Even“ (2020). „How to have Sex“ (2023) premijerno je prikazan u Kanu u takmičarskoj selekciji „Izvestan pogled“ gde je film pobedio i izbacio Miu McKennu-Bruce u prvi plan. Nedavno je nominovana od strane Evropskih filmskih nagrada (evropski Oskar, prim.aut.) za najbolju žensku ulogu.
Istovremeno pored glavne glumice ovo je i značajan uspeh za rediteljku i scenaristkinju Molly Manning Walker koja je do sada imala zapaženu karijeru direktora fotografije u preko 40 ostvarenja različitih formata, a najzapaženiju u filmu „Scrapper“ (2023) – kod nas prevedena kao „Buntovnica“ – dobitnika Velike nagrade žirija ovogodišnjeg festivala Sundance.
Tri najbolje drugarice posle završene srednje škole, dok još čekaju ocene i rezultate zavšene godine planiraju najbolje letovanje ikada. Pomenuta Tara (McKenna-Bruce) i njene dve školske drugarice, Em (Enva Levis), inače crnkinja i najbolja učenica, i Skaj (Lara Peake), kako bi klinci to rekli glavna kučka u društvu i najveća zavodnica su tim iz snova. Budućnost za Taru je neizvesna kako zbog rezultata ispita – da li će uspešno završiti razred, ona je i najmanje seksualno iskusna od njih tri, kako Skaj često ističe sa podsmehom, još uvek nevina sa 16 godina. Tinejdžerke stižu u grčko mesto zabave, gradić Malia na Kritu gde nema ničega, osim barova i klubova za noćne izlaske.
Kada se pročita sinopsis filma očekuje se još jedan u nizu od onih o ludim zabavama tinejdžera i gubljenju nevinosti (American Pie, 1999; Superbad, 2007, Project X, 2012). Takmičenje ko će napraviti najbolju zabavu, imati ludi seks i još bolje se provesti. U početku imamo osećaj da gledamo još jedan od mnogih filmova na ovu temu. Posle jedne noći kada Tara, ipak, možda odlučuje da „obavi“ taj seks zbog koga je i došla na letovanje, film dobija potpuno drugu dimenziju i smisao.
U očajničkoj potrazi da izgubi nevinost i istovremeno da se svi ludo zabave Tari, i devojčicama njenih godina, nedostaju prave reči da se izraze i da govore o svojim potrebama i iskustvima. Promena u Tarinom raspoloženju i osećanju sebe i svoje sigurnosti, verodostojno je predstavljena – često se manifestuje samo kao promena izraza na Tarinom licu i iznenadna hladnoća i mrtvilo u njenom glasu. Tarino preživljavanje traume, kako njen lični bol, istovremeno je i njen pokušaj da spolja ostane netaknuta, nevidljiva za svoje drugarice šta joj se zapravo desilo.
U filmu su odnosi između tinejdžera izuzetno korektni. Nema agresije, nasilja, svi su vrlo prijateljski nastrojeni jedni prema drugima. Grupe mladih koji se po prvi put susreću u letovalištu su blagonakloni jedni prema drugima, nigde ne postoji rivalitet kakav je u stvarnom životu, posebno na letovanjima i grčkim ostrvima poznatim po noćnom ludovanju. Različita društva prihvataju nove prijatelje bez ikakve rezerve i potpitanja. Nema niti jednog ekscesa. Rediteljka stvara utisak da se radi o nekoj idealnoj lokaciji a ne prosečnom grčkom letovalištu gde se mladi Englezi opijaju do jutarnjih sati bez ikakvog incidenta, tuče, krađe, čak ni sporadične prepirke. Odnosi među junacima su do te mere prefinjeni da se uvek pita „da li mogu da uradim ovo“… ili… „da li mogu da uradim ono“. Primetna je težnja da se doslovno svi junaci dovedu do fino vaspitane skoro pa savršene dece, bez obzira odakle potiču da iz Londona ili „sa juga Britanije“.
Scene iz filma se ređaju od dugih priprema za večenji izlazak, ludi provod u klubovima uz djuskanje i beskrajno opijanje, lutanje ulicama pred zoru i onda u prepodnevnim satima izležavanje po sobama uz veliki napor da se probude i otrezne. Nemamo scenu gde se neko kupa na plaži tokom dana. Rediteljka nas je ogradila od uticaja okoline običnih turista i koncentrisala pažnju na tri ženska junaka i njihova tri muška prijatelja sa kojima započinju prijateljstvo na početku sa susednih terasa soba u kojima su smešteni. Ubrzo više nije bitno ko je u čijoj sobi, gde se ostavljaju stvari, ko će gde spavati – postaju jedna skladna i druželjubiva, dobronamerna zajednica.
Zabave su tolikog inteziteta da mladić po imenu Jazavac (Šon Tomas) izgovara rečenicu koja opisuje period odrastanja i tinejdžerskih zabava: „Ničega se ne sećam od prošle noći a verovatno mi je to jedna od najboljih koja mi se ikada desila.“
Filmom provejava lajtmotiv koju ponavlja glavna glumica Tara: „Svuda je pesak, lepi se i ostavlja tragove“. Rediteljka vešto metaforično nagoveštava kako će joj se događaji sa letovanja lepiti još dugo kroz život i ostavljati tragove.
Engleska kinematografija nas je i ove godine iznenadila sa filmom prosečne produkcije i sa značajnom temom – koliko smo spremni da govorimo o onome što osećamo i da se odupremo pritiscima okoline da ispunimo njena očekivanja. Mnogo toga je zajedničko sa prošlogodišnjim „Aftersun“ Charlotte Wells. Nemogućnost da izrazimo osećanja da pronađemo reči i da još jedno letovanje iza nas ostane samo letovanje a ne trauma iz mladosti. Još jedan engleski debi koji će ostaviti dubok trag u godini na izmaku. Film „Kako se poseksati“ Molly Manning Walker otkupio je distributer MCF i čekamo ga u srpskim bioskopima, a verovatno pre toga na festivalima.
Bonus video: Venecija, festival
