0
Upravo sam ponovo pročitala „Velikog Getsbija“, što radim svakih nekoliko godina. Ima nečeg sladostrasnog, opojnog u Ficdžeraldovoj prozi što me uvek zavede, da se osećam pripitom, što je sjajno, jer sam se odrekla pića pre mnogo godina i nedostaje mi taj osećaj, kaže Suzana Hofs.
Suzana Hofs je čuvena američka pevačica, gitaristkinja i tekstopisac, najpoznatija kao osnivač pop-rok benda The Bangles. Grupa je objavila svoj prvi album “All Over the Place” 1984, a najveći hitovi u karijeri su im bile pesme „Manic Monday“ (koju im je napisao Prins), „Eternal Flame“ i „Walk Like an Egyptian“. Hofs je započela solo karijeru nakon što su se The Bangles raspali 1989. Suzana je nedavno objavila svoj prvi roman “Ova ptica je odletela“ (This Bird Has Flown). U pitanju je priča o muzici, sudbini, ljubavi i iskupljenju. To je bio povod da “Njujork tajms” napravi intervju sa njom, u kojem je pričala o svojim omiljenim knjigama i piscima.
Koje knjige su na vašem noćnom ormariću?
– „Dikens i Princ: Posebna vrsta genija“, Nika Hornbija. „Linkoln u Bardu“, Džordža Sondersa. „Ljubavne pesme V.E.B. Du Bois“, od Honore Fenon Džefers. „Đovanijeva soba“, Džejmsa Boldvina. „Samac“, Kristofera Išervuda. I uvek je na mom noćnom ormariću „Knjiga pitanja“ Pabla Nerude. Trenutno čitam roman Trumana Kapotea „Doručak kod Tifanija“. On je divan pisac. A negde u gomili je „Middlemarch“ Džordža Eliota, koju stalno nameravam da pročitam, ali čini se da nikad ne stignem.
Koja je poslednja sjajna knjiga koju ste pročitali?
– Upravo sam ponovo pročitala „Velikog Getsbija“, što radim svakih nekoliko godina. Ima nečeg sladostrasnog, opojnog u Ficdžeraldovoj prozi što me uvek zavede, da se osećam pripitom, što je sjajno, jer sam se odrekla pića pre mnogo godina i nedostaje mi taj osećaj. Tako pišu i Nabokov i Apdajk. Nedavno sam takođe ponovo pročitala „Bele zube” Zejdi Smit, „Daniel Martin” Džona Faulsa, „Tess of the D’Urbervilles” Tomasa Hardija. Kao i kod omiljene pesme ili filma, veliki romani zahtevaju ponavljanje.
Postoje li neki klasični romani koje ste tek nedavno prvi put pročitali?
– „Ljubavnik lejdi Četerli.“ Zanimljivo mi je bilo… eksplicitno… korišćenje reči „kriza“. Ko ne uživa u dobroj krizi? Neki ljudi čak imaju više „kriza“. Čula sam da je to moguće.
Može li velika knjiga biti loše napisana? Koji drugi kriterijumi mogu da prevaziđu lošu prozu?
– Rekla bih da je ubedljiv glas koji govori istinu uvek moćan, čak i ako proza ne odgovara onome što je rečeno. Isto bi moglo biti u slikarstvu, muzici, pozorištu, filmu.
Opišite svoje idealno iskustvo čitanja. Kada, gde, šta…
– Kada: Stalno. Kako: Prebacujem se između e-čitača i audio-knjige. Sviđa mi se koliko audio knjiga može da postane filmska, dobar narator može da oživi likove u dramatičnoj, novoj dimenziji. Gde: svuda. Na ulici, u kuhinji, u kolima, u avionu, kopnom ili morem, moje knjige idu sa mnom. Šta: Volim da nestanem u romanu. To je sloboda, bekstvo, od mojih sopstvenih razmišljanja, ali priče, čak i tužne, nas povezuju sa našom ljudskošću na načine koji ne prestaju da me podižu.
Koja je vaša omiljena knjiga a da je slabo poznata u javnosti?
– „Grejpfrut“ Joko Ono, zbirka pesama (lista maštovitih uputstava koje treba da uradim) koju sam pronašla u knjižari na Telegraf aveniji u Berkliju kasnih 1970-ih kada sam bila na koledžu. Ova mala knjiga bila je ključna za inspiraciju da budem umetnica, kao i one knjižara u Berkliju. Jednom sam srela Vilijama Barouza, kada sam stala u red da uzmem njegov autogram sa novčanicom od jednog dolara da bi mi potpisao. Podigao je pogled, zabavljeno, uputio mi vragolasto osmeh i rekao: „Ah, uništavanje američke valute“, i nastavio da potpisuje.
Kojim piscima – romanopiscima, dramaturzima, kritičarama, novinarima, pesnicima – koji danas rade najviše se divite?
– Sara Voters, Zejdi Smit, Sali Runi, Helen Fielding, Amanda Gorman, Dona Tart, Tom Perota, Majkl Kaningem, Ijan Makjuan i novinar Dejvid Korn. Njegov komad „Radi se o seksu“ je bio fantastičan.
Bili ste jedan od osnivača grupe The Bangles 1980-ih, a u vašem romanu se pojavljuje junakinja koja je takođe imala hit pesmu. Ko posebno dobro piše o muzičkoj industriji?
– Kad god me pitaju kako je biti u bendu, ja kažem: „Gledaj seriju ’Spinal Tap’.“
Koja knjiga je najviše uticala na tvoju odluku da postaneš tekstopisac i muzičarka ili je doprinela tvom umetničkom razvoju?
– Možda „Džejn Ejr“. Nešto u žestini ubeđenja samog lika; uprkos tome što je mala, žensko, bez sredstava, ona istrajava. Kada sam krenula da napišem „Ova ptica je odletela“, stalno sam se vraćala „Džejn Ejr“ i „Rebeki“. Ljubav. Sudbina. Duhovi prošlih veza.
Ko su vaši omiljeni muzičari-pisci?
– Peti Smit. Volela sam „Just Kids“, a u „M vozu“ sam otkrila da delimo ljubav prema detektivskim i krimi serijama, kao i crnoj kafi.
Vaši omiljeni memoari muzičara?
– Bujni „Život“ Kita Ričardsa. Memoari Karli Sajmon „Dečaci na drveću“ su lepi i lirični.
Koje su najbolje knjige o muzici koje ste pročitali?
– „High Fidelity“, Nika Hornbija, „Vreme svinga“, Zejdi Smit, „Norveško drvo“, Harukija Murakamija, „Poseta odeljenja Goon“, Dženifer Igan, „The Vishbones“, Toma Perote. Nedavno sam volela „Moderne ljubavnike“ Eme Štraub, „Dejzi Džons i šestorka“ Tejlora Dženkinsa Rida i „Meri Džejn“ Džesike Anje Blau. I upravo ću da zaronim u „Poslednji praznik: Memoari“ Džila Skota Herona. Imala sam privilegiju da gledam njegov naelektrisani nastup na festivalu u Evropi 1986. godine, na kom su svirali i The Bangles.
Da li vas je knjiga ikada zbližila sa drugom osobom ili je stala između vas?
– Nedavno, u pokušaju da organizujem svoju biblioteku, naišla sam na tvrdi povez „Sofijin izbor“ od Vilijama Stajrona i videla da sam posvetila knjigu svom budućem mužu, ubrzo nakon što smo se upoznali na sastanku na slepo. U aprilu ćemo proslaviti našu 30. godišnjicu. Htela sam da podelim knjigu koju sam strastvena volela, i verovatno sam želela da on zna da je krenuo u ljubavnu vezu sa unukom rabina.
Za koju knjigu bi ljudi mogli da se iznenade da nađu na vašim policama?
– Istorijska fikcija o elizabetinskoj eri i Francuskoj revoluciji. Knjige o filmu. Nekoliko retkih primeraka časopisa Avant Garde, uključujući jedan iz 1970. pod naslovom: „Venčano blaženstvo: Portfolio erotskih litografija“ Džona Lenona. I volim krimi romane. Privlači me tama, stvari koje me plaše, možda od odrastanja u Los Anđelesu sa njegovom noir istorijom. Pročitala sam Čendlera i Elroja, progutala knjige Patrišije Hajsmit i milenijumsku trilogiju Stiga Larsona.
Koja je najbolja knjiga koju ste ikada dobili na poklon?
– Potpisano prvo izdanje „Parova“ Džona Apdajka, od moje drage prijateljice, divne spisateljice Margaret Stol, koja zna da sam opsednuta njime. Bio je to preostali primerak sa cenom od jednog dolara, koji je Apdajk zaokružio, u klasičnom Apdajkovom stilu.
Kako su se vaši čitalački ukusi promenili tokom vremena?
– Nisu. Još uvek postoje romani koji su na mene duboko uticali u mladosti. Uživam u knjigama o ljudskim odnosima – seksu, ljubavi, disfunkciji, suočavanju – sa zdravom dozom perverznosti. U godinama formiranja često sam čitala meke poveze svojih roditelja, poput „Portnojeve žalbe“. Volim likove koji se loše ponašaju, i meku tačku prema usamljenim srcima. Volela sam da slušam razgovore odraslih. Moj otac je bio psihoanalitičar, a majka umetnica. Uvek je bilo puno glumaca i reditelja — Džon Kasavetes, Piter Falk, Ben Gazara i njegova supruga Dženis Rul. Leonard i Sandi Nimoj su svake godine imali odličnu zabavu povodom Hanuke, a sećam se da sam stajala u redu za bife pored Vinsenta Prajsa i Adama Vesta.
Kog autora biste želeli da napiše važu životnu priču?
– Džon Voters. Bio bi sjajan sa mojim životom u vezi ’80-ih.
Organizujete književnu večeru. Koja tri pisca, mrtva ili živa, pozivate?
– Šarlot Bronte. Džejms Boldvin. Truman Kapote.
Za koje knjige vas je sramota da još niste pročitali?
– Nisam čitala Tolstoja. Moram da pročitam „Anu Karenjinu“.
Šta planirate da pročitate sledeće?
– Novu knjigu Kertisa Sitenfelda „Romantična komedija“.
Bonus video: Kit Ričards – Neuništivi buntovnik
