0
Izložba radova savremenih domaćih umetnika "Šta da kupim?" biće otvorena večeras u 19 časova u Salonu Muzeja grada Beograda. Na grupnoj izložbi će biti predstavljena selekcija radova, rezultat saradnje profesora i kustosa, koji su zajednički istraživali mogućnosti obogaćivanja privatne zbirke kolekcionara kroz aktuelnu umetničku produkciju.
Piše: Marina Lučić
Iza postavke „Šta da kupim?“ stoje kolekcionari Irena i Slobodan Nešović (Nešović fine Arts), profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i umetnik Aleksandar Leka Mladenović i kustoskinja Muzeja grada Beograda Marija Stošić. Stošićeva je, zajedno s Mladenovićem, odabrala dela za izložbu, kojom će mladim umetnicima biti pružena prilika da pokažu radove i dođu do kolekcionara i široke publike. I dok kolekcionari Slobodan i Irena Nešović, koji su inicijatori projekta i već poseduju zavidnu kolekciju domaćih umetnika, nisu učestvovali u odabiru umetnika, obećali su da će izabrati jedno delo s postavke „Šta da kupim?“ za svoju zbirku, podržavajući time raznovrsnost i inovativnost u svetu kolekcionarstva, i dodatno podstaći razvoj tržišta umetnosti.
Na izložbi „Šta da kupim“ biće predstavljeni radovi 17 umetnika različitih generacija i izraza, u raznorodnim tehnikama – od klasičnih, poput ulja i akrila na platnu, akvarela, crteža, fotografije i skulpture (Jelena Aranđelović, Vladimir Miljković, Ljiljana Šunjevarić, Dunja Ćorlomanović, Jelena Ilić, Irena Kuzmanović, Isidora Jančić, Marija Topolac, Maja i Nina Urošević, Katarina Gujaničić) do savremenijih izraza kao što su objekti, asamblaži, video rad, digitalni print, sito štampa i performans (Mateja Marković, Vesna Filipović, Igor Kantar, Nikolina Jovanović, Jelena Trajković Popivoda, Zorana Stevanović).
O ovoj jedinstvenoj postavci, koja će trajati do 27. decembra, za Nova.rs govore kustoskinja Marija Stošić, umetnik i profesor Aleksandar Leka Mladenović i kolekcionar Slobodan Nešović Loka. Na pitanje kako su birali dela za izložbu, i na koji način selekcija oslikava savremenu umetničku scenu u Srbiji Marija Stošić kaže:
– Savremena umetnička scena u Srbiji je veoma vibrantna. Nemoguće je napraviti presek scene koji će biti pravi. Ovo je samo jedan pokušaj profesora Leke Mladenovića i mene. Mi smo i ranije sarađivali na zajedničkim projektima i imamo sličan odnos (ne i likovni ukus) prema umetnosti. Bilo nam je veoma zanimljivo da radimo na selekciji i konceptu izložbe. Ovde imamo spoj profesora koji svakodnevno radi sa studentima i na izvoru je onoga što mi kažemo da je „juče nastalo“ i kustosa koji, ipak, ima neki otklon i dostupni su mu radovi koju su već nastali, i imaju neku svoju malu istoriju. Zato će na ovoj postavci biti toliko raznolikih stilova i radova od klasičnih slika na platnu i crteža, fotografija, digitalne štampe, objekata, skluptura, do video rada i perfomansa. Videćemo šta će se od toga najviše svideti publici i, naravno, kolekcionarima. Ali ponavljam, čak i da im se ništa ne svidi, važno je da se vidi. Svaka izložba jeste doživljaj za sebe, i to je u stvari glavna misija na kojoj insistiramo – objašnjava Stošić, dok Aleksandar Mladenović dodaje:
– Kriterijumi za izbor su bili: lični afinitet, likovni kvalitet, suptilna idejna i/ili likovna provokacija, razmišljanje o celini konceptualno i medijski različitih umetnika, ideja o “mini umetničkom sajmu” i uslov da nisu nastavnici ni saradnici beogradskih umetničkih fakulteta. Slučaj je hteo da jedna od umetnica koja izlaže u međuvremenu postane deo nastavničkog kolektiva Fakulteta likovnih umetnosti. Scena je, kao i ovaj svet, disperzivna, pa je teško uhvatiti duh vremena jednom izložbom, a ovo je jedan mogući izbor.
Nameće se pitanje koliki značaj ovakva izložba ima za umetnike u kontekstu njihove vidljivosti i razvoja karijere, posebno kad se radi o povezivanju sa kolekcionarima?
– Danas svaka izložba ima značaj za umetnike. Beograd je velika umetnička scena, skoro svako veče se u Beogradu otvori neka izložba. Uvek savetujem umetnicima da se odazovu svakom pozivu za izlaganje, čak i kada su u pitanju manje galerije i nezavisni izlagački prostori, kada su izmešteni iz centra, ili u nekom drugom gradu. To je dobro i za publiku i, naravno, za umetnike. Ono što izdvaja ovaj izložbeni projekat i što imponuje selektovanim umetnicima jeste to što će njihovi radovi biti predstavljeni u Salonu Muzeja grada Beograda koji je sada već prepoznat kao jedan od vodećih prostora za prezentaciju savremene umetničke produkcije. Dodatna vrednost jeste potencijalno povezivanje tj. predstavljanje kolekcionarima, što smo kroz, malo više kolokvijalni, naslov izložbe „Šta da kupim?“ želeli da naglasimo, ali smatram da, generalno, ovaj projekat svoj značaj zasniva na izložbenoj delatnosti – kaže Marija Stošić.
Mladenović se na to nadovezuje rečima:
– Preduslovi umetnikovom opstanku na sceni jesu vidljivost i autentičnost. Ovakva i slične izložbe skreću pažnju kolekcionarima, pogotovo što se iz naziva „Šta da kupim?“ čita jasna ideja o neophodnosti kupovine, odnosno prodaje radova. Povezanost sa kolekcionarima umetniku možda obezbedi izvesnu materijalnu sigurnost, moralni podsticaj, i stabilnost u radu.
Kolekcionar Slobodan Nešović Loka izražava nadu da će mladim umetnicima pomoći u svakom smislu.
– Jedna od osnovnih ideja ovog projekta i jeste da se barijere između akademije, javnih galerija i kolekcionara sruše čime ujedno delegiramo ideju da umetničko delo treba da bude valorizovano od svih zainteresovanih strana, uključujući i istinske kolekcionare. Iz tog razloga smo se i okupili da zajedno predstavimo ove izuzetne mlade umetnike u nadi da će im ova izložba pomoći da budu vidljiviji u javnosti i i da ostvare neposredan kontakt s kolekcionarima. Poseban značaj jeste i u činjenici da je izložba u javnom prostoru i da ima akademsku podršku. Ovom izložbom želimo da povežemo sve tačke u procesu sveobuhvatne valorizacije umetničkog dela. Ujedno pozivamo sve prisutne na izložbi da ostvare direktan kontakt sa umetnicima i, ako požele nešto, i kupe direktno od njih.
Na pitanje kako ovakve izložbe doprinose razvoju kolekcionarstva u Srbiji i kakvu ulogu imaju kolekcionari u podršci savremenoj umetničkoj produkciji, Marija Stošić kaže da su kolekcionari za sve njih koji rade u proučavanju, valorizovanju, prikupljanju i prezentaciji savremene umetnosti „partneri u zajedničkoj misiji“:
– Kao što pratimo rad naših kolega iz drugih muzeja i javnih galerija, tako pratimo, koliko nam je dostupan, i rad tj „izbore“ naših kolekcionara. Ipak, mislim da ta saradnja može i treba da bude znatno otvorenija. Pokušaćemo da upravo ovom izložbom te odnose unapredimo – ističe Stošić, a Mladenović dodaje:
– Ova izložba se malo razlikuje od ustaljenog principa koji se zasniva na rotaciji tržišno “sigurnih imena”, pa je kao ponuda kolekcionarima osveženje. Kako je podrška institucija umetnicima minimalna ili ne postoji, a tu je i ograničenje budžeta za otkup, kolekcionari popunjavaju tu rupu, inače bi se još više kvalitetnih umetničkih imena izgubilo.
Nešović konstatuje da se, nažalost, kolikcionarstvo “često poistovećuje sa preprodajom umetničkih dela i ima pejorativan karakter”:
– Ovim projektom želimo da promovišemo ideju kolekcionarsva koje je komplementarno procesu stvaranja, izlaganja i konačno kupovine umetničkog dela što stvara tržište umetnosti koja je legitimna i apsolutno poželjna kategorija u kulturnom dijalogu. Kaže se da su kolekcionari „tihi čuvari kreativnosti“, a mislim da bi trebalo da postanu i glasni učesnici u dijalogu o umetnosti. Takođe, želimo i da ohrabrimo i druge istinske kolekcionare da kolekcije otvore za javnost i time obogate kulturnu ponudu. Kolekcionar na ovoj izložbi neće ništa prodavati, dešavaće se nešto potpuno suprotno – kaže na kraju Slobodan Nešović.
Bonus video: Moderna galerija
