Finski, rumunski, izraelski stvaraoci, kao i oni iz Srbije, regiona, čitavog Starog kontinenta u fokusu su 29. Festivala evropskog filma Palić, čija dela još od subote pokreću diskusije i smeh publike na ovoj smotri.
Priču o odrastanju, kroz vizuru tri tinejdžerke, koje pokušavaju da pronađu svoje mesto po suncem, ali i nekoga ko će ih emotivno i seksualno zadovoljiti donelo je ostvarenje „Devojački film“ finske sineastkinje Ali Hapasalo, prikazano sinoć u okviru 29. Festivala evropskog filma Palić.
Koscenaristkinja ovog filma Danijela Hakulinen primetila je na današnjem susretu s medijima na palićkoj Velikoj terasi da je danas, pogotovo u vreme socijalnih mreža, teško biti devojka:
– Jedna od junakinja filma ima divan Instagram nalog i ljudi je prate. Mnogi gledaoci se pronalaze u njoj. Zato, ponekad, ima i dobrih mogućnosti na socijalnim mrežama. Film je prikazivan širom sveta, sada već na svim kontinentima, u više od 50 zemalja. I zaista nailazi na odjek širom sveta – ukazala je Hakuliken.
Iako je isprva želela kroz scenario da ispriča tri devojačke priče, shvatila je da, ipak, treba suziti storiju:
– Glavna ideja vodilja bila je premisa da kad si mlada devojka jedva čekaš petak, vikend, a taj vikend može da ti promeni život. Fokusirali smo se na ono što se dešava kroz tri petka i vikenda i kako to junakinjama menja život – objasnila je koscenaristkinja „Devojačkog filma“.
Nakon ovog finskog ostvarenja, publika na Letnjoj pozornici mogla je da vidi novi film koji potpisuje rumunski sineasta Kristijan Munđiju. Jedna od protagonistkinja ovog ostvarenja koje je u Glavnoj takmičarskoj selekciji Palića, glumica Marija Draguš sugerisala je da naziv filma „Magnetna rezonanca“ može da se tumači kao seciranje jednog društva:
– Sam kraj filma vidim kao metaforu suprotstavljanja životinje i čoveka. Da li nas kroz život vodi priroda ili nešto drugo – kazala je glumica, a na opasku da film u negativnom kontekstu prikazuje rumunsko društvo, naglasila je da su ostvarenja ovog sineaste uvek odraz stanja u državi:
– Iako sam odrasla u Nemačkoj, i nemam toliko duboke veze sa Rumunijom, primetola sam da je stanje u jednom društvu univerzalna tema. To nije nešto što je specifikum Rumunije, već globalni problem.
Draguševa je i ranije sarađivala sa rumunskim rediteljem na filmu „Matura“ koji je takođe pre nekoliko godina prikazan na Paliću, zbog čega je istakla kako je način na koji Kristijan Munđiu radi veoma poseban:
– U ovom filmu imamo scenu koja je duga 17 minuta, a snimali smo je dva dana. Ima teatarski pristup poslu, pomaže vam da razumete gde lik treba da se zaputi. Kao glumac ispred njegove kamere slobodni ste, nikada se ništa ne dešava slučajno, uvek Kristijan ide do detalja kada su njegovi likovi u pitanju. Za mene je to poput majstorske radionice. Imate kao glumica s jedne strane bezbednost, a s druge slobodu.
Glumica je igrala i u „Beloj traci“ Mihaela Hanekea, što joj je kao 13-godišnjakinji, kako se prisetila, bio početak ljubavi prema bioskopu. Kada joj je Haneke rekao da će to biti crno-beli film, pomislila je kako „hoće da snima nešto zabavno, a ne u crno-beloj tehnici“:
– A ispostavilo se da je to bilo iskustvo života. Haneke je veoma precizan, traži suštinu u svemu, i poverenje koje ima u vas je bezgranično. Divim se Hanekeu – poručila je Matija Draguš.
U okviru takmičarske selekcije „Paralele i sudari“ sinoć je prikazan izraelski film „Bioskop Sabaja“, a jedna od protagonistkinja ovog ostvarenja Liora Levi objasnila je na susretu s medijima da jedina iz autorske ekipe nije „prava glumica“:
– To je i dobro u filmu, jer ne znate dok ga gledate šta je stvarnost, a šta je gluma. Film smo snimili za samo 12 dana. Reditelj nam je čak dao kamere da nastavimo sami da snimamo kad odemo kući, kad krenemo da spavamo… Zao je bilo jedinstveno iskustvo. A poenta filma jeste da žene svuda, bez obzira na kulturu, imaju iste probleme. Važno je razgovarati, nije bitno koje ste vere – naglasila je glumica, i dodala da je film naišao na oduševljene reakcije gledalaca, zbog čega je bila šokirana!
Bonus video: Braća Limijer, tvorci filma