1
Dela čak deset svetskih umetnika moći će da vidi od sutra publika u Galeriji Studentskog kulturnog centra na izložbi "Nove tendencije '60". Zajedničko im je što su tokom šezdesetih godina prošlog veka živeli i stvarali u Rimu, a među njima tih deset umetnika bile su i dve jugoslovenske umetnice - Mira Brtka i Milena Čubraković.
Izložba „Nove tendencije ’60“, koju zajednički realizuju Fondacija Mira Brtka i Galerija Arte, jeste svojevrstan omaž umetničkoj sceni u Italiji šezdesetih godina 20. veka. Postavka u Galeriji SKC-a zapravo rekreira tri izložbe: „Gencay, Brtka, Franchini“ (održana u Rimu 1964.), „Forme presenti“ (Rim, 1965) i „Illumination“ (Trent 1967.) godine na kojoj se predstavila istoimena grupa, čiji je Brtka bila članica.
Publika će na izložbi videti radove Nobuja Abe i Šua Takahašija iz Japana, Alda Šmida iz Nemačke, Bruna Kontea, Paola Patelija i Antonija Frankinija iz Italije, Genđaja Kaspačija iz Turske, Marša Hafif iz Amerike i Milene Čubraković i Mire Brtke iz Jugoslavije. Svi ovi umetnici pripadali su tada kulturnoj eliti Rima.
Ovo je prvi put posle hit izložbe „Refleksije“ u Muzeju grada Beograda da će ovdašnja publika moći da vidi delić ogromnog opusa Mire Brtke. Izložba će pokušati da šire ilustruje kontekst rimskog perioda Mire Brtke, kao i to ko su umetnici sa kojima je sarađivala, izlagala u gradu koji je tokom šezdesetih godina predstavljao jedan od glavnih svetskih centara u kojem su se odvijale umetničke promene i kreirale nove likovne pojave.
Miroslav Rodić, istoričar umetnosti i suosnivač Fondacije Mira Brtka otkrio je na današnjem susretu s medijima u Beogradu, na kojem su se predstavili članovi Naučnog sasveta ove fondacije, da će na izložbi publika moći da vidi različite likovne formate, od kolaža, ulja na platnu, crteža kako bi joj približili ambijent u kom je Mira Brtka stvarala i umetnike s kojima je radila.
– Dela za izložbu su stigla odavde, iz Rima, iz privatnih kolekcija, s raznih mesta s kojih smo kao fondacija mogli da ih prikupimo. Smatramo da je ovo svojevrsni projekat kulturne diplomatije, koji samo može da doprinese boljoj bilateralnoj saradnji naše dve zemlje.
Pomoćnik ministra kulture Radovan Jokić, govoreći o opusu Mire Brtke, napomenuo je da je ona još jedan podsetnik da je umetnik nadnacionalna kategorija.
– Na izložbi „Nove tendencije“ imaćemo priliku da vidimo kratku sekvencu Mirinog rada tokom šezdesetih, ali i da se jednom podsetimo da najveći umetnički pokreti uvek jesu priprema za ono što dolazi, jer je u narednoj deceniji nastao potpuno novi. Na izložbi su predstavljena imena od Japana do Amerike, koja su stvarala u Italiji. Zahvaljujući Brtki imali smo živog predstavnika u Rimu koji je dao doprinos promenama i zato je ovo izuzetno vredna postavka.
Frančeska Kalamaro, zamenica Italijanskog centra za kulturu rekla je da ovaj projekat približava našoj publici umetničku scenu Italije šezdesetih godina prošlog veka.
– Mira Brtka ima privilegovan status u italiji, značajan je bila stvaralac na tamošnjoj kulturnoj mapi. Predstavlja, na neki način, most između dve kulture. Figura kakva je bila Mira Brtka važna je za saradnju dve zemlje – ocenila je Kalamaro, napomenuvši da je italijanska publika mogla zahvaljujući Brtki da upozna drugačije umetničko stvaralaštvo, kao i da se planira druga etapu predstavljanja opusa umetnice u Italiji, s obzirom da će u Nacionalnoj galeriji u Rimu biti predstavljena retrospektiva Mire Brtke.
Franko Purini, italijanski arhitekta i predsednik Naučnog saveta Fondacije Mira Brtka naglasio je kako boravak slikarke u Rimu nije bio značio samo asimilaciju umetnosti, već i osmozu i razmenu ideja.
– Veliki uticaj imala je na slikarstvo u Rimu, jer je prva tamo iz realizma prešla u apstrakciju, uz obilje boja. Najvažniji doprinos jeste taj što je unela svetlost u umetnost Rima, koja do tada nije postojala. Mnogi rimski umetnici prihvatili su to i priklonili se apstraktnom slikarstvu – kazao je Purini, okarakterisavši njen slikarski opus kao „poetični hermetizam“:
– Slike Mire Brtke ne možemo shvatiti odmah, već je potrebno dugo gledanje da one na posmatrača ostavile pečat. Donela je Mira u Rim konceptualizam, jer slika kod nje nije bila puka predstava, već je bilo potrebno da idemo iza slike. Dugujemo Miri zahvalnost jer je bila avanturista i umetnica vizionar. Brtka nije doprinela samo italijanskoj i srpskoj kulturi, već i onoj u Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj. Bila je zaista neverovatna. A Srbija s njom ne predstavlja periferiju već centralnu ligu umetnosti, jer su njena dela važna za celu Evropu – zaključio je Purini.
Menadžerka u kulturi, organizatorka brojnih festivala širom Evrope Ludovika Rosi Purini prisetila se da kad se prvi put upoznala sa Brtkinim stvaralaštvom, nije je zainteresovao samo umetnički, već i socijalni aspekt njenog duha.
– Kulture mogu da se približe samo zahvaljujući umetnosti, nikako birokratiji. Umetnost gradi virtuelne mostove. Opus Mire Brtke je svedočanstvo umetničkih ideja Rima šezdesetih godina, kad su se među umetnicima razvile strasti. Rekla bih da je današnja Evropa plod svih dostignuća iz tog doba. Umetnost i kultura jesu tačka koja ujedinjuje Evropsku uniju, koja će i Srbiju uvesti u ovu zajednicu – kazala je Rosi Purini, dodavši da je sledeći korak velika izložba Mire Brtke u Rimu na proleće 2024.
Umetnik, likovni kritičar i istoričar umetnosti Anđelo Bokareli ukazao je da je kultura protivotrov za svaki konflikt.
– I ova izložba, koja okuplja radove umetnika odasvud, jeste dokaz toga. U ono vreme a i danas ostvarujemo susrete umetnika i razmenu misli što samo može da nas dovede do većeg civilizacijskog nivoa. Umetnost Italije i Srbije jesu različite, ali kad je Mira došla u Rim srela je grupu umetnika koji su tragali za novim izrazima. I iz tog susreta proistekle su velike umetničke ideje i, pored ove postavke u Galeriji SKC-a, jedva čekam retrospektivu Mire Brtke u Nacionalnoj galeriji naredne godine – poručio je Bokareli, dok je profesorka Dragana Broz, predavač na rimskom univerzitetu Unint i ekspertkinja za valorizaciju umetničkih dela pojasnila kako im je želja da se svet upozna s ovom umetnicom.
– U Rim je Mira došla početkom šezdesetih puna slobodarskog duha. A podsetiću da se tada u Italiji žene nisu odlikovale takvom slobodom. Naime, tek su 1963. godine žene u Italiji dobile šansu da postanu sudije. Ozbiljan je uticaj Mira imala, ne samo na rimsku umetnost, jer je bila i društveno veoma aktivna – zaključila je Brozova.
Podsetimo, Mira Brtka rođena je u Novim Banovcima 1930. godine, diplomirala je 1955. na Akademiji za pozorišnu i filmsku umetnost u Beogradu, na odseku filmske režije, a 1963. i na Akademiji lepih umetnosti u Rimu, na odseku slikarstva. Stvarala je više od pet decenija na relaciji Stara Pazova – Beograd – Prag – Rim – Novi Sad – Bratislava.
Bila je udata za reditelja Dragana Kresoju, sa kojim je dobila sina jedinca, ali doživela je najstrašniju moguću stvar – u istom danu, novembra 1996. godine ostala je bez deteta i supruga, koji su poginuli u helikopterskoj nesreći.
Izložba „Nove tendencije ’60“ će trajati do 28. decembra u Galeriji SKC-a.
Bonus video: Lavirint devedesetih izložba
