Jozef Bojs u stripu: Nacistička prošlost, mit i stvarnost

Piše: Nikola MarkovićNova Festival u Pančevu, posvećen savremenoj strip sceni i autorskom stripu, opredelio se da pokrene mentorski program Comix Together u okviru kojeg bi šestoro autora radilo i kreiralo stripove na zadatu temu. U ovom slučaju to je bio osvrt na Bojsov lik i delo, uz konsultacije sa mentorom programa Stevanom Vukovićem, istoričarem umetnosti koji je posebno upućen u rad ovog umetnika, piše u svom autorskom tekstu za Nova.rs Nikola Marković iz KomunikArta, organizatora Nova festivala u Pančevu.

Premda je domaća autorska scena poslednjih godina u usponu, a javnost naklonjena umetnosti dovoljno senzibilisana da se o stripu više ne govori samo u kontekstu Alana Forda, Zagora i Dilan Doga, još uvek ima dovoljno prostora i načina da se strip dodatno legimitizuje kao “ozbiljna” umetnost čije je mesto ne samo na trafikama i u knjižarama, već i u “zvaničnim”, etabliranim galerijskim prostorima. Nova Festival je ovom prilikom to učinio kroz višemesečni proces koji je pratio stvaranje stripa od skica i razgovora između autora i mentora, do finalnih radova koji će biti izloženi u Galeriji Milorada Bate Mihailovića u Pančevu, do 15. oktobra.Na online radionici koja je prethodila samoj izložbi, učestvovali su strip autori iz Srbije Danilo Milošev Wostok i Zlata Vojnić Kortmiš, Dragana Kuprešanin, Iva Atoski, Marija Đeranović, Milan Simić i Vladimir Palibrk, odabranih po pozivu Saše Rakezića strip autora, Jane Adamović, strip autorke, i Monike Husar, direktorke Nova Festivala. Ova šarolika grupa autora, od mlađe do srednje generacije, nije nužno bila upućena do tančina u Bojsovo delo, niti sa velikim iskustvom u ovakvom načinu promišljanja i analize teme, a potom i načina rada. Njihovi doživljaji čitavog procesa su bili različiti, ali im je zajednički doživljaj osvežavajućeg koncepta i infrastrukturne podrške za uspešan rad na autorskom stripu.

“Standardizovane, ali ne i adekvatne izlagačke prakse stripa, kojima i u svetu već decenijama nedostaju kontekstualizovani reprezentativni modeli koji će obuhvatiti raskalašnost stripa, ne podstiču kod strip stvaralaca potreban izlazak iz okvira koji će dati svežinu i nov pogled na medij. Međutim, čini se da u ideji da aktuelizuje važna pitanja, pravce ili umetničke pokrete kroz osvrte na određene autore ili grupe, Nova Festival daje, pre svega, mogućnost da kroz analizu i istraživanje teme modeluju strip na atipične načine, usmeravajući ih ka nivou umetničkog delovanja”, kaže strip autorka Dragana Kuprešanin (1982), koja se alternativnim stripom bavi od 2004. godine. Ona se u svom radu bavi graničnim umetničkim formama, a doktorirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti (2021) u Beogradu, petostruko nagrađenim umetničkim projektom “Nevidljivi talas – eksperimentalni taktilni strip”, kojim inovira medij konceptom inkluzivnog stripa.

Iva Atoski je u svet stripa “ušla” sa diplomom Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, gde je studirala slikarstvo u klasi profesora Dragana Jovanovića. Kako sama priznaje, performans joj nije bio blizak način izražavanja, a do sada je i izbegavala da daje dodatna objašnjenja svojih radova, sa čime se suočila prilikom starta radionice. “Pozdrav svima! Ne radi mi ni mikrofon ni kamera… napisah na prvim konsultacijama. Ostali učesnici su bili multimedijalno prisutni, a ja sam podelila tek poneku rečenicu kucanim slovom. Jao Iva, smanji doživljaj! rekoh sebi, slušajući mentora i kolege. Opusti se, ne pišeš ni doktorat ni stručnu analizu: prepusti se. Oseti, doživi, prenesi…”, opisuje Iva svoj doživljaj radionice. “Uživala sam u predavanju, kao i različitim doživljajima na temu istog čoveka; pritisak i strah od greške koje čovek oseti kada se upusti u borbu sa nepoznatim polako su se povukli i ostavili mesta za inspiraciju i volju koja je već bila tu, pa je i ideja sevnula kao Bojs na umetničkoj sceni šezdesetih. “

Sama online radionica, u sada već standardizovanom Zoom formatu, donela je prilično opuštenu, živu i radoznalu atmosferu, u kojoj nije bilo “školske” podele na predavača (Stevana Vukovića) i polaznike (strip autore). Iz takve dinamike razgovora počele su da se rađaju i teme kojima će autori posvetiti pažnju. U tom smislu je podjednako bilo zanimljivo ne samo delo Jozefa Bojsa oličeno mahom kroz performanse i aktivizam, već i njegov život. Dodatnu dozu intrige je unela Bojsova nacistička prošlost, budući da je u Drugom svetskom ratu aktivno učestvovao u borbama na strani Hitlera. Njegov avion je pao na Krimu 1944. godine, a Bojs je u posleratnim godinama mistificirao čitav događaj, govoreći kako su ga spasli Tatari koji su ga zaštitili čojom i mašću i lečili osam dana. U realnosti, zapravo je bio primljen u nemačku poljsku bolnicu, a nikakvih misterioznih nomada Tatara nije bilo, dok je ovaj fiktivni događaj Bojsu poslužio kao mit oko koga je gradio svoju umetničku personu.

Upravo ovim događajem bavio se renomirani strip autor srednje generacije Danilo Milošev Wostok, zajedno sa Zlatom Vojnić Kortmiš. “Moje uverenje je da se strip u svojoj dosadašnjoj istoriji previše bavio istraživanjem spoljašnjeg sveta, a premalo našeg unutrašnjeg, psihološkog prostora. Mi smo u stripu Umetnost i magija nastojali da fokus sa Jozefa Bojsa u prostoru prebacimo na prostor u njemu, na magijske potencijale njegovog unutrašnjeg sveta”, pojasnio je Wostok, koji je opisao i iskustvo sa radionice. “Priznajem da sam imao male predrasude o tome kako bi moglo proteći uvodno predavanje o Jozefu Bojsu, očekujući sholastički pristup ili nekakvu glorifikaciju glasovitog nemačkog umetnika, ali Stevan Vuković je svojim nepretencioznim i demistifaktorskim pristupom, a opet informativnim i zanimljivim izlaganjem, potpuno razvejao moja predubeđenja”.

Nacističkom prošlošću Jozefa Bojsa bavio se i strip autor Milan Simić. “Jozef Bojs bio je jedna od mnogih žrtava nemačke propagande, koja je činila da se Nemci osećaju superiorno, ali stvarnost je bila drugačija. Bilo je među narodom pojedinaca koji su više oštećeni – Bojs je bio jedan od njih. U najmanje dva propagandna projekta bio je uključen više nego većina pripadnika nemačkog naroda. Malo je ljudi koji su, kao Bojs, na taj način bili deo propagandnih projekata, a posle rata postali na neki drugi način poznati u javnosti.  Jozef Bojs jeste žrtva, ali uzimajući u obzir njegovu veliku menadžersku, trgovačku, na kraju i manipulatorsku sposobnost, on kao da se od žrtve pretvorio u pobednika jer je preuzeo način na koji je njime manipulisano. U vreme Trećeg rajha od njega su neki drugi ljudi pravili laž, a posle on sam od sebe to čini, uskače na upražnjeno mesto propagandnog stručnjaka”, kaže Milan Simić.

Vladimir Palibrk, koji je na radionici završio rad “Kako je došlo do svega ovoga?”, sagledava Bojsovo prevazilađenje kontroverzne prošlosti i kroz poređenje sa političkom korektnošću današnjice. “Danas, kada žene i ljudi, profesori, javne ličnosti i naravno sasvim anonimne pojedinke i pojedinci ponovo gube karijere, zdravlje, materijalno blagostanje, pa i živote zbog jedne pogrešno protumačene lične zamenice, ili padaju u zaborav nakon što su javno razobličeni i kolektivno linčovani staljinističkim metodama kao nepodobni za ovo ili ono zbog svoje ovakve ili onakve prošlosti, u tako polarizovanom svetu, kada se formalno završeni ratovi i dalje vode u javnoj sferi kroz novinske naslove i sabotažu dobre namere među mladim generacijama – što je realnost ex-jugoslovenskih prostora, da se ne lažemo, dakle u takvom jednom kontekstu je dragocen primer-model nekoga kome je ipak dato da prevaziđe svoje istorijske greške i nastavi svoj razvoj ne bi li u nekom momentu postao globalni društveni terapeut. Za mene je to dragocen primer jedne moguće društvene i lične rezilijentnosti. No naravno vrlo je moguće da je i ova moja perspektiva gledanja na njegovu biografiju jednostrana, polarizujuća i manipulativna”. kaže Palibrk.

Naravno, postoje i mnogi drugi momenti iz Bojsovog života i dela, koji su ostavili značajan trag u umetnosti 20. veka. Tako se strip autorka Marija Đeranović bavi poznatim performansom Jozefa Bosa, “Kako objasniti sliku mrtvom zecu”. Godine 1965. Bojs je šetao kroz praznu galeriju, nežno noseći mrtvog zeca kome je mrmljao nešto što publika nije mogla da čuje. sa glavom oblepljenom zlatom i medom. Skoro dvadeset godina kasnije, Jozef Bojs je dao iscrpan intervju objašnjavajući neobjašnjivo, a autorka je u ovom radu pokušala da vizuelno prikaže bujicu Bojsovih misli.

“Tekst u stripu je izvučen iz intervjua koji je Bojs dao 1983. godine. Najviše vremena sam provela da razumem Bojsovo objašnjenje ovog umetničkog dela. Nisam brojala koliko sam puta saslušala intervju da bih upila sve što je rekao. Većinu i dalje ne razumem, ili razumem, ali nemam reči kojima bih odgovorila. Kako je ovde veliko pitanje razumevanja, da li zec razume, da li publika razume, da li umetnik razume, da li ja koja interpretiram razumem, da li će čitaoci razumeti, odgovor je – ne znam. Na kraju ne znam da li razumem, ali to ne znači da nemam odnos prema delu i da ono na mene nije ostavilo svoj trag, što je verovatno i bio umetnikov cilj”, kaže Marija Đeranović.

Stevan Vuković, mentor programa Comix Together, krajnji rezultat radionice je rezimirao kroz antinomije koje su iskrsavale u vezi sa Bojsom: “One su iskočile u prvi plan i o njima se dosta diskutovalo, te se i radovi učesnika mogu čitati baš iz te perspektive. Parovi antinomija, isčitanih iz Bojsovih radova i teorijskih postavki o umetnosti kojima se radovi učesnika mogu tumačiti, su: mitsko i intelektualizirano, predmet i proces, haos i forma, priroda i ljudski svet, žrtva i pobednik, pripadanje i emancipacija”.Bonus video: Vesna Čipčić: Život nam nije baš tako lep, zato ljudi uglavnom obožavaju da gledaju komediju

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vesnacipcicintervjuds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2522571"]