13
Ovakva priznanja se ne tiču samo onih kojima su dodeljena. To je sve u slavu pozorišta, kaže za Nova.rs glumica Jovana Gavrilović, laureatkinja Nagrade "Miloš Žutić“ za najbolje glumačko ostvarenje u 2019. godini.
U konkurenciji je bilo devet umetnika, a žiri, u kojem su bili rediteljka Đurđa Tešić i glumci Vladimir Aleksić, Ivan Mihajlović i Srđan Timarov (predsednik), doneo je jednoglasnu odluku da Jovani dodeli ovo ugledno priznjanje za ulogu Petrije Gradske u predstavi „Petrijin venac“ Dragoslava Mihajlovića, u režiji Bobana Skerlića i u produkciji Pozorišta Atelje 212.
Nagradu „Miloš Žutić“ ustanovilo je Udruženje dramskih umetnika Srbije 1994. godine kao „spomen na znamenitog glumca – znamenitog po duhovnosti i misli, po poštovanju jezika i govora, po snazi izraza i osećanja“. Do sada je dodeljena 25 puta, a među dobitnicima su Petar Kralj, Nebojša Glogovac (čak tri puta), Jelena Đokić (dva puta), Jasna Đuričić, Boris Isaković, Jelisaveta Seka Sablilć, Dušanka Glid…
Nagrada se sastoji od bronzane plakete sa likom Miloša Žutića, rad akademskog vajara Zvonka Novakovića i unikatne diplome na pergamentu, rad akademskog slikara i scenografa Geroslava Zarića.
Rođena je 1989. u Beogradu. Glumu je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi Vladimira Jevtovića. Još kao studentkinja proglašena je za najbolju mladu glumicu na Međunarodnom festivalu Malih scena u Rijeci za ulogu u predstavi „Dok nas smrt ne rastavi“. Ta uloga, kao i rola u komadu „Zmajeubice“ donele su joj i nagradu za najbolju mladu glumicu na Sterijinom pozorju. Kao najbolja glumica ponela je priznanja i za predstavu „Moje dete“ na festivalima u Tuzli, Banjaluci, Aleksincu, Kragujevcu. Uloga Petrije Gradske donela joj je Sterijinu nagradu za najbolje glumačko ostvarenje. Stalna je članica Ateljea 212.
Publika ju je zapamtila i po filmovima „Rekvijem za gospođu J.“, „Nebo iznad nas“, „Realna priča“ i TV serijama „Sinđelići“, „Jutro će promeniti sve“, „Ujka – novi horizonti“, „Žigosani u reketu“, „Mama i tata se igraju rata“…
– Odsustvo pozorišta mi teško pada i kao publici i kao glumici, čak i kad smo na godišnjem odmoru… Puno sam patila ove čudne godine za njim. Neko mi je rekao da se glumcima prirodno uveče ubrzava puls i luči adrenalin. Ne znam, ali te večeri kada su mi javili da mi je dodeljena nagrada, ja sam se preslišavala, onako usput, svog teksta baš iz “Petrijinog venca”, što je i tužno i blesavo u isto vreme – priča nam Jovana.
Zahvalna je, kako kaže, veličanstvenom Milošu Žutiću. I jedinstvenom Dragoslavu Mihailoviću.
– “Petrijin venac” je roman koji se do srži bavi temom ljubavi, snagom duha, preobražajem bola i patnje. Mi smo se svi okupili oko te čudesne žene Petrije, uzbuđeni, sluđeni i nadahnuti da ispričamo ovu vanvremensku priču. Dosadašnje iskustvo me je naučilo da je upravo to najbolji put. Onda sve ostalo nastaje sa lakoćom. Ponosna sam na svoje kolege. Mislim, kada nešto jako voliš onda nema obavezivanja. Po prirodi stvari težiš ka tome da ideš dalje, da otkrivaš bolje delove sebe.
U glumačkoj profesiji najviše od svega voli osećaj stalne prisutnosti i budnosti.
– Aktivne misli. Mogućnost da budeš neko drugi, zapravo da u sebi nađeš druge i onda to i da podeliš sa svetom – objašnjava naša sagovornica i dodaje da joj je žao što neke trenutke radosti, kao što je ovaj, ne može da podeli sa svojim profesorom Vladom Jevtovićem.
Pamti ga, nastavlja, kao direktnog, tačnog i strogog.
– Umeo je da pronađe najslabiju tačku kod svojih studenata i da se njom nekada bavi i kroz cele studije. Iz ove pozicije vidim koliko je to važno. Jer kvalitete koje nosiš sa sobom niko ne može da ti oduzme, možeš samo svojim manama da ih opovrgneš. Dakle unutrašnja disciplina. Mislim da bi bio ponosan na mene.
Na našu konstataciju da je uvek puna iznenađenja i da se čini da još nismo upoznali sve njene talente, odgovara da je radoznala i da voli da se oproba u različitim stvarima.
– I ne mogu da kažem da bilo šta krijem. Možda bi trebalo, jer se tako često i obrukam – s osmehom komentariše.
Ove godine Jovanu ćemo gledati u filmu „Zlatni dečko“ reditelja Ognjena Jankovića, koji je snimala do pre nekoliko dana.
– Uživala sam beskrajno na tom projektu. Takođe, trebalo bi da se emituje serija „Radio Mileva“ koju nastavljamo da radimo sad u januaru, i to jedva čekam. A što se pozorišta tiče, menjaju se planovi. Ali polako, vratićemo se na noge, da ne kažem na daske. Prethodna godina nas je, čini mi, se naučila da od nadanja nema mnogo vajde. I dalje smo svi u nekoj poziciji konfuzije. Čovek valjda mora da se snalazi i prilagođava. Probaću zato ove godine da smišljam kako da u takvim okolnostima ostanem dosledna sebi.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
