4
Realnost i zdrav razum nalažu da bi, usred blokada i štrajkova, 53. Fest trebalo da bude odložen, jer manifestacija ovakvog renomea ne bi trebalo da bude potrošena kao jeftina municija za dnevno-političke obračune, kažu sagovornici portala Nova.rs.
Za nekih desetak dana trebalo je da pohrlimo u bioskopske dvorane i gledamo filmove, kako domaće tako i one odasvud. No, od toga ništa. Niti ćemo ići u bioskop, niti gledati filmove na našem najstarijem i najuglednijem festivalu – Festu. Najpre, nema ko da selektuje filmove, a i glavna pozornica proteklih meseci nije u bioskopskim ili nekim drugim dvoranama već – na ulici.
Kraj februara i početak marta godinama unazad bio je rezervisan za Fest. Za festival koji su pohodile najveće strane i domaće glumačke, rediteljske i scenarističke zvezde. A sada, polovinom februara, ne samo da nema datuma, niti programa festivala, već je i održavanje 53. Festa upitno.
Razmišlja se već neko vreme, kako je Nova.rs već pisala, o odlaganju 53. Festa za neki bolji trenutak…
U samom Odboru festivala došlo je do nekih personalnih promena, a dugogodišnji selektor i umetnički direktor Jugoslav Pantelić više nije na toj poziciji. U kulturnoj javnosti spekuliše s mesecima unazad o imenima potencijalnih selektora, ali „kolala“ je i informacija da će organizaciju festivala od CEBEF-a preuzeti neko drugi. No, ovo potonje nije tačno.
Takođe, postavlja se „u čaršiji“ već neko vreme pitanje da li nam treba Fest sad kad zemlja vri od studentskih protesta i blokada, štrajkova kulturnih poslenika… I zato organizatori Festa razmišljaju u tom pravcu, kaže za Nova.rs gradska sekretarka za kulturu Nataša Mihailović Vacić:
– Nismo zvanično još doneli nikakvu odluku. Međutim, preovladava razmišljanje među članovima Odbora Festa da se, zarad zaštite festivala, pomeri njegovo održavanje i da se uvaži realnost. Naravno, ovo je samo razmišljanje, a da li će iz njega proisteći i zvanična odluka videćemo – kaže Nataša Mihailović Vacić.
S tim je složan i Miloš Đukelić, reditelj i producent, vlasnik međunarodne filmske produkcije „Red production“, član Odbora Festa od 2018. godine i pokretač programa „Fest pro“:
– Uzimajući u obzir da su filmska esnafska udruženja kojima pripadam, pozorišta i fakultet, koji sam studirao – FDU – u štrajku ili blokadama, mislim da je jedino ispravno da se i Fest odloži. Mogli bismo da glumimo da je sve kao i inače ali to, osim što bi to bilo licemerno, mislim da bi bilo i kontraproduktivno za sam festival. Ne bih voleo da učestvujem u tome da jedan festival ovakvog renomea bude potrošen kao jeftina municija za dnevno-političke obračune ili, još patetičnije, diskreditovan zarad nečijih ličnih ambicija ili povređenih sujeta. Fest moramo čuvati i sačuvati i od sebe i od drugih – smatra Đukelić.
Da sad nije vreme za Fest ocenjuje i filmski kritičar Zoran Janković, koji za Nova.rs napominje da bi trebalo u ovom trenutku odložiti sve manifestacije, bez obzira na domete ili značaj za društvo u širem smislu:
– To se posebno odnosi na one koje, poput Festa, u sebi nose i dimenziju svečarskog, ceremonijalnog, pa možda i glamuroznijeg (u nekom opsegu i/ili samo pokušaju). Filmova ima i uvek će ih biti, sada ili kroz dva meseca, pa i docnije, treba živeti stvarne živote, a sada svakako nije najpodesniji trenutak na istrajavanju i opsesiranju tradicijama i navikama. U središtu Festa, kao i svih filmskih festivala koje je šira zajednica nedvosmisleno i istrajno prigrlila, učinivši ih onda i svojom potrebom, u svakom trenutku i na prvom mestu mora da bude filmofilija, odnosno filmoljublje. A ljubavi, kada su prave i postojane, uvek mogu da sačekaju podesniji i staloženiji trenutak. Ko film voli, voleće ga i nešto docnije, kada, nadajmo se, bude išta manje ove tuge i čemera – ukazuje Janković.
Dodaje kako su trenutno manje važne logističke i slične poteškoće s kojima se susreće Fest ili bilo koja iole srodna i dugovečnija manifestacija:
– Posredi je slučaj kada i zdrav razum i emocije, filmofilske i druge/ostale, govore da je ovo tren kada treba disati duboko, jer uvek je dobro znati kada stati, a onda prepoznati kako „diše“ šira zajednica, šta joj je prioritetnije, pa i u egzistencijalnom smislu, uključujući tu i ciljanu Festovu publiku – priča filmski kritičar.
U sličnom tonu govori i član Odbora Festa, čiji je otac – Nebojša Đukelić bio početkom devedesetih selektor Festa i autor „Festovizije“:
– Za mene je Fest posebno važan. Moj otac je živeo Fest, ugradio deo sebe u njega i tako i mene – i lično i emotivno i profesionalno – obavezao da ga kao zaostavštinu, u bilo kojoj ulozi da sam, negujem i pazim, i u tom smislu pružim sva svoja znanja i iskustva koja imam – iskren je Đukelić, koji dodaje kako bi, po njemu, „Fest trebalo da bude održan u septembru“.
Osim pipavog trenutka za zemlju i kulturu uopšte Fest se suočava i s problemom kadrovskih rešenja. Naime, u Odbor Festa ušla su dva „nova lica“: direktorka Sava centra Kristina Milinčić i producentkinja ovog festivala – Darja Bajić. Niti jedna, niti druga nisu odgovarale na naše pozive. Projektna menadžerka i producentkinja Centra beogradskih festivala, koji radi Fest već četvrt veka, Vanja Vuksanović objašnjava za Nova.rs da se CEBEF ne bavi kadrovskim rešenjima:
– Ustanova je zadužena za izvršnu produkciju i organizaciju festivala. Sve pravne odluke, kao i izbor umetničkog direktora Festa donose se preko Sekretarijata za kulturu, pa potom i Odbora Festa. Još uvek nemamo nikakvu informaciju o eventualnom odlaganju ili novom terminu Festa. Takođe, ni o tome da li se sastao Odbor Festa. I sami čekamo informaciju, odnosno odluku – kaže Vanja Vuksanović.
A Odbor Festa, kako za Nova.rs otkriva gradska sekretarka za kulturu Nataša Mihailović Vacić, trebalo bi da se sastane do kraja ove, ili početkom naredne nedelje i donese odluku:
– Cilj Odbora Festa jeste da u ovom trenutku zaštiti festival, koji je ionako u proteklih desetak-petnaestak godina „ranjen“. Svaki član pojedinačno ima svoj stav o odlaganju Festa. Najvažnije je sad doneti mudru, pametnu odluku, a poenta je da se sačuva Fest – ponavlja gradska sekretarka.
Ali, za razliku od Đukelića, ne precizira koji bi bio novi termin Festa, ukoliko bude usvojena odluka o odlaganju manifestacije.
– Upravni odbor nije toliko „nov“, niti je bilo kontroverznih ostavki i otkaza. Ja sam, na primer, tu već sedam godina. Ono što je krupna promena jeste to da je Jugoslavu Panteliću istekao mandat nakon 10 godina – priča Đukelić, dodajući da umetničkog direktora ili selektora ne bira Odbor festivala, a Nataša Mihailović Vacić objašnjava da je to nadležnost Skupštine grada:
– Jugoslavu Panteliću je formalno istekao mandat 26. decembra, a zapravo još sa završetkom prošlog, 52. Festa – kaže gradska sekretarka, napominjući još da, po pravilniku, festival „ne mora da ima umetničkog direktora“.
A kada su posredi kadrovska rešenja, Zoran Janković podseća da „načelno uzev svi filmski festivali, možda i oni najprestižniji i svetskog kalibra, prolaze kroz lako uočljivu identitetsku krizu“:
– Ta kriza prouzrokovana je ponajpre drastičnom izmenom prikazivačkog konteksta i invazijom striming-servisa i konkretne filmske ponude im, ali i evidentivnim gubitkom dela značaja kao medija. Osim toga, sve do uvida u konkretno izdanje konkretnog festivala nailazimo na „minsko polje“ takozvanog tautološkog košmara. Neke krize su evidentne, možda se neke od njih neće rešiti kadrovskim prestrojavanjem u hodu, ali možda baš neka rešenja koja ubrzo slede mogu da se pokažu delotvornim i dobrodošlim. To važi za Fest i za sve ostale prigode – misli Janković, koji apeluje da se „manemo slepe vere u zicer-sigurne kadrovske odabire“:
– Kažem to u smislu toga da boljitak zavisi od vizije ovog ili onog čoveka ili grupe ljudi. Upravo ono što se jasno definisalo poslednjih meseci u Srbiji jeste vapaj za sistemskim pristupom i snaženjem sistema koji bi delao i funkcionisao uvek i kako treba, u svom punom kapacitetu, mimo ovih ili onih gibanja i kombinatorika. Stoga, najdobronamernije bi bilo poželeti i Festu snažan i postojan sistemski idejni koren, pa, ako je nužno, i pričekati da se to izbori i dogodi. A ljubav prema filmu, i Festu kao krupnoj stavci ovdašnje prikazivačke kulture i prakse je već tu, i može se smatrati aksiomom koji to i zbilja jeste – zaključuje Zoran Janković.
Bonus video: Farhadi prima Beogradskog pobednika na Festu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
