2
Svet u kome sadašnja deca odrastaju čini se sve dalji i dalji od onog u kojem smo mi odrastali, kaže za Nova.rs dramska umetnica povodom gostovanja sa predstavom „Kao i sve slobodne djevojke“ Ateljea 212 u Berlinu.
Nakon izvođenja u okviru 57. Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, komad Tanje Šljivar „Kao i sve slobodne djevojke“ u režiji Selme Spahić, učestvovao je na 6. Berlinskom jesenjem salonu. U teatru “Maksim Gorki” ansambl Ateljea 212 odigrao je ovaj komad, koji je svoj život, nakon premijere u Beogradu, započeo na 22. Festivalu bosanskohercegovačke drame Zenica, na kom je dobio nagrade za najbolju režiju, scenografiju, kostimografiju i dizajn svetla.
Uloge u ovoj predstavi tumače Ana Mandić, Milica Mihajlović, Marta Bjelica, Jelena Stupljanin, Ermin Bravo, Marko Grabež, Manja Aleksić i Vera Jovanović, a u autorskom timu su i dramaturg Dimitrije Kokanov, scenografkinja Zorana Petrov, kostimografkinja Selena Orb, koreografkinja Ana Dubljević i kompozitor Draško Adžić.
Uoči izvođenja na 6. Berlinskom jesenjem salonu, koji se održava pod nazivom “Lost- You Go Slavia”, na kojem gostuju predstave, filmovi, predavači iz našeg regiona, glumica Jelena Stupljanin priseća se za naš portal prvih utisaka koje je ponela kad je pročitala dramski tekst i šta je bilo prelomno da prihvati ulogu u komadu “Kao i sve slobodne djevojke”:
– Dok sam čitala Tanjin komad, prvi utisak koji mi je ostao je koliko je smešan, duhovit i zabavan karakter dala ovim devojčicama, a koliko se sve to prožima kroz nimalo lake, zapravo, vrlo teške uslove u kojima devojčice žive. I to je nešto što me je odmah vezalo za ovaj tekst. Prelomno je, ipak, bilo to što me je pozvala Selma Spahić, koju izuzetno cenim i kao rediteljku i uopšte kao pozorišnu umetnicu svetskog renomea. Bila mi je zaista čast što me je pozvala i znala sam da se taj poziv ne odbija. Tanjin tekst je došao kao potvrda da ono što Selma izabere da radi uvek sa sobom nosi izuzetan kvalitet i veliki značaj za trenutak u kome živimo.
Koliko je ova uloga bila izazov za vas kao glumicu?
– Igram jednu od sedam devojčica koje su, navodno, na ekskurziji, zatrudnele – svih sedam u isto vreme. Da li je ta „vest“ zapravo tačna ili ne, govori sama po sebi o vremenu u kome živimo gde se u sve što izađe u novinama zaista i veruje da je istina. Međutim, često se desi da „vesti“ samo služe nečasnim političarima da isteruju svoje agende. Devojčica koju igram zove se Ina, živi sama sa babom i ima 13 godina, kao i sve njene drugarice koje se redom zovu: Ana, Ena, Ona, Una, Lea i Mia. I sama imena koje je Tanja izmislila za scensku radnju simbolično govore o tome koliko je društvo na sve njih gledalo na isti način, ni u jednom trenutku ne pomislivši da se svakoj od njih pristupi lično i autentično. To je uradila Tanja Šljivar i svojim zaista fantastičnim tekstom i dala je devojčicama priliku da se njihov glas čuje i da ih zaista bliže upoznamo – njihov fascinantni svet u kome one odrastaju i u društvu koje smo im mi ostavili.
Čini se da ceo glumački ansambl izuzetno voli da igra ovu predstavu koja je veoma kompleksna…
– Imali smo izuzetno zahtevan proces jer je Selma od početka zauzela stav da odbrani devojčice iz komada, do kraja. A opet, ni u jednom trenutku nije se pravila da zapravo zna kako je tim devojčicama u komadu. Mi smo zato imali zajednički zadatak da nađemo ključ za ovaj tekst gde ćemo uspešno predstaviti svoje likove bez da tvrdimo da mi njih ikada, kao odrasli, možemo u potpunosti i da razumemo. I zaista, svet u kome sadašnja deca odrastaju čini se sve dalji i dalji od onog u kojem smo mi odrastali. Zato je nama u predstavi mnogo važno da budemo i fizički i emotivno jako spremni pred svaku predstavu. I ono što nije uvek uobičajeno, svaki put pred početak, pred samo igranje i tehnika i mi prolazimo probu jer drugačije ne bismo mogli precizno i autentično da je odigramo.
Ovaj izuzetni tekst kao i rediteljsko rešenje doneli su novi dah u naš teatar, a to su prepoznali su i selektori 57. Bitefa uvrstivši ga u Glavni program…
– Najviše mi je drago zbog Tanje i njenog teksta, domaćeg teksta, koji je publika na Bitefu imala prilike da vidi. Tekst je savremen, ali zapravo imam utisak da je malo ispred vremena jer je ona kroz njega uspela da prepozna duboke traume s kojima deca žive. Jako je teško i nama starijima da se suočimo s njima i tek će ovaj tekst dobijati punu snagu i uticaj nakon što generacije, koje ga žive, dođu u neke zrelije godine.
„Djevojke“ su na evropskoj sceni zaživele pre nego što su „zaigrale“ u Ateljeu 212, pa, tako i u Nemačkoj, gde je rad Tanje Šljivar izuzetno cenjen. Po čemu se naše „Djevojke“ razlikuju u odnosu na te produkcije?
– Mi ovde te devojčice gledamo svaki dan, na ulici, u kući, ali ne prepoznajemo uvek koliko su one odrasle, dok one same nisu u grupi sa svojim vršnjakinjama. Tada i one dobijaju svoju punu snagu i tada se vidi pečat vremena u kome žive. I to je i naša predstava. Vrlo autentična na taj način.
Uskoro vas očekuje premijera i u Pozorištu na Terazijama…
– Da, u mjuziklu „Žene na ivici nervnog sloma“ koji režira Nebojša Bradić,a premijerno izvođenje je zakazano za 20. odnosno 21. oktobar. Igram glavni lik, Pepe. Ovaj mjuzikl se radi po pravima mjuzikla sa Vest Enda u Londonu, ali i po filmu koji je režirao Pedro Almodovar.
Nedavno ste nagrađeni priznanjem “Radmila Savićević“ na 13. festivalu TV drama i serija – FEDIS za najbolju žensku epizodnu ulogu u seriji „Nemirni“, reditelja Darka Nikolića.
– Veoma sam srećna što od ove godine nagrada nosi ime velike glumice Radmile Savićević. A činjenica da je dobila za ulogu koja je zahtevala veliku fizičku transformaciju u ovoj seriji i što je i regionalni žiri prepoznao i zavoleo taj lik, još mi je draže.
Bonus video: Lenka Petrović – Predstava „Gubitnik“ doživela uspeh na festivalu u Solunu
