Foto: MARKUS SCHOLZ / AFP / Profimedia

Intervju sa osnivačem Jazzanove otkriva nam ponešto o istoriji i stvaralačkom postupku njihovog benda, pred nastup u Beogradu u subotu 2. jula.

Jazzanova redovno dolazi u Beograd već 20 godina, od kad su marta 2001. u tada prepunom klubu Industrija, napravili zabavu koja je ostavila sve prisutne bez daha i postala deo gradskih legendi. Moglo bi se reći da su od tad postali stalni deo gradskog života, jer nam se vraćaju na svakih nekoliko godina, kao dragi prijatelji, kad god imaju nešto novo da kažu.
Osnovani su 1995. u Berlinu – u to vreme se prvobitnih pet članova (DJ-a i producenata), okupilo kako bi kreiralo plesnu muziku fokusiranu na budućnost, inspirisanu njihovom zajedničkom ljubavlju prema fanku, džezu, disko i latino zvuku. Jazzanova je 2009. počela da nastupa i kao grupa, reinterpretirajući klasične zvukove i stvarajući nove pesme, što je sve dovelo do najnovije saradnje sa DJ Amirom.

Foto: Philipp Jester /Promo

Njegova umetnička ideja bila je da Jazzanova proslavi nasleđe pomalo opskurne, ali uzbudljive džez etikete iz Detroita pod imenom Strata, koja je pomerala muzičke granice tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Ovo je tema njihovog najnovijeg, upravo objavljenog albuma „Strata Reimagined By Jazzanova”, što će našoj publici biti predstavljen među prvima u Evropi, na festivalu Jazz in the Garden u beogradskoj Botaničkoj bašti,  u subotu 2. jula.

Za osnivača benda, Stefana Leiseringa, ovo je vrhunsko uzbuđenje, „jer mi nismo samo muzičari i remikseri, mi smo i kolekcionari ploča, i volimo retke ploče, a posebno volimo da slušamo stvari koje nisu više ni dostupne, jer su izgubljene”.

Kako je, kada i gde nastao bend Jazzanova Live? Ko su bili članovi osnivači?

– Imali smo našu prvi Jazzanova Live nastup uživo u klubu Cargo, u Londonu januara 2009. To je tad bila drugačija ekipa, od one koja je nastavila – u punoj postavi smo debi imali u Tbilisiju, Gruzija, u aprilu 2009. U početku su članovi bili: Paul Kleber (bas), Sebastian Studnitzky (klavijature), Tommy Baldu (bubnjevi), Kalle Kalima (gitara), Sebastian Borkowski (saksofon I flauta), David Ben Porat (trombon), Axel Reinemer (elektronski instrumenti), Stefan Leisering (udaraljke), Clara Hill (glas) i Paul Randolph (glas).

Šta je bio umetnički razlog za proširenje Jazzanove kao DJ tima? Kakav je sadašnji odnos između benda i DJ-a?

– Dva producenta – Stefan i Axel – osnivači se benda uživo. DJ-evi su odvojeni, i imaju svoj razvojni put, kao i bend. Razlog za osnivanje Live Banda bio je pre svega da predstavimo naš stil produkcije uživo na bini.

Zašto se elektronska plesna muzika u tom periodu transformisala ponovo u živu, sviranu muziku – da li je publika bila pomalo zasićena elektronskom muzikom?

– Ne znam, da budem iskren. Svaki projekat ima svoje razloge za razvoj. Bilo bi tačno reći da se Jazzanova od početka interesovala za korišćenje živih instrumenata, a onda sve više i više. Bilo je samo pitanje vremena kada ćemo izaći na scenu. I to nije kraj ovog procesa. Mi smo u stalnom stanju evolucije.

I kako sada publika reaguje kada bend uživo svira “dance” muziku?

– Sviramo uglavnom balade, sporijeg smo tempa, 3/4 i 6/8, ali i brža plesna muzika je na našoj set listi. Koliko mi vidimo – ljudi vole da plešu i na jedne i na druge, kreću se i njišu i na ove sporije pesme.

Ko su vaši glavni uticaji u komponovanju Jazzanovine žive muzike?

– Previše je bilo uticaja da bi se imenovala neka pojedinačna imena. Ja lično imam zaista mnogo ploča koje su mi formirale ukus od osamdesetih naovamo. Ne bi ni bilo moguće sve ih navesti. Obično izvodimo samo autorske kompozicije koje smo napisali zajedno u studiju – ali je zanimljivo napomenuti da smo trenutno na turneji sa pesmama stare džez izdavačke kuće pod imenom Strata, iz Detroita, koje nismo mi kreirali, već smo ih ponovo osmislili.

Kako biste opisali živi zvuk Jazzanove? Da li je to džez ili fank ili soul ili šta već?

– Ne „ili“, nego „i“ – mi imamo pomalo od svih stilova koje ste naveli… Trenutno je najviše džeza. I možda tu ima još nekih stilova… Mada ne razmišljamo toliko o kategorijama kada komponujemo, aranžiramo ili sviramo. Važno je samo da muzika donosi osećanje.

Imali ste koncerte širom sveta, ali koji grad i publika su vas iznenadili razumevanjem muzike Jazzanove? Gde vas najbolje „kapiraju“?

– Zavisi od mnogih drugih stvari – ne samo od grada. Svratite u neko mesto samo dva puta – i iz dva puta budete potpuno različiti. Imali smo zaista sjajne nastupe, širom sveta. Ne može se reći gde je bilo najbolje – jer se način na koji publika prihvata neki koncert veoma razlikuje od koncerta do koncerta. Naš poslednji u Beogradu je, na primer, po reakcijama ljudi – ispao odlično. Zato se radujem povratku u vaš grad i novoj prilici da se predstavimo.

Kako birate muzičare za sviranje u Jazzanova Live bendu? Šta je neophodno da biste se kvalifikovali da budete član vašeg sastava?

– Nove članove benda pozivamo isključivo na osnovu preporuka sadašnjih članova benda. Često naši budući muzičari funkcionišu kao prve zamene regularnih članova, i to dosta dugo pre nego što uđu u grupu za stalno. Suštinski je važno da svi zajedno zvučimo odlično i da smo inspirisani činjenicom da smo mi Jazzanova Live.

Možete li, molim vas, da predstavite članove sastava koji će nastupati u Beogradu?

– Sa zadovoljstvom – osim mene, a ja sam Jazzanova osnivač, producent, klavijaturisita i perkusionista, tu si i Amir Abdullah (DJ i vokal, izvrši producent projekta “Strata Reimagined by Jazzanova”), Jan Gropper (truba), Christoph Adams (klavijature), Jan Burkamp (bubnjevi), Joachim Bernhard Ambros (gitara), Sean Haefeli (vokal), Lars Zander (saksofon i flauta), Paul Kleber (bas), te Andrej Ugoljew (trombon).

Za kraj, recite nam nešto više o projektu „Strata Reimagined By Jazzanova” i ulozi DJ Amira?

– Umetnička ideja DJ Amira bila je da skupa kreiramo reinterpretacije pesama sa detroitske etikete Strata iz sedamdesetih. Oni su izdali samo desetak vizionarskih albuma, a omote im je radio John Sinclair, legendarni menadžer MC 5 i politički aktivista, koji je svojevremno pokrenuo takozvanu partiju “Belih pantera”. Manje je poznato da je njegova glavna oblast izražavanja sve vrema zapravo bila – džez poezija. Amir i ja smo se upoznali, inače, u Berlinu tokom pandemije 2020. godine, i odlučili da zajedno radimo ovaj projekat. Jazzanova Live je preuzela na sebe aranžmane, sviranje i delove produkcije. Bilo je to, na kraju, sjajno kreativno iskustvo koje je rezultiralo ovim divnim albumom i uzbudljivim koncertnim nastupima, u kojima trenutno veoma uživamo.

Bonus video: Kako zamišljate fuziju džeza i hip hopa – gosti Marko Šelić Marčelo i Maks Kočetov

Komentari

Svi komentari (0)