0
Sigurna opklada na preksinoćnoj dodeli Oskara bila je da će američka glumica Glen Klouz u 74. godini života konačno dobiti svog prvog Oskara. Ali, jedna od najvećih glumica našeg doba, kako su je mnogi opisivali, opet je "izvisila". I to osmi put.
Klouzova je tako danas glumica sa najvećim brojem nominacija, a bez ijednog osvojenog Oskara. No, zvezda ostvarenja „Fatalna privlačnost“ ili „Opasne veze“ samo je jedna u nizu „večitih gubitnika“ bar kada je u pitanju Američka akademija za film.
U svojoj istoriji, dugoj 93 godine Američka akademija za film napravila je brojne propuste, ogešivši se o mnoge reditelje, filmove, glumce… Evo nekih od najupadljivih primera.
Stenli Kjubrik
Američki reditelj koji je potpisao neke od najznačajnijih filmova u istoriji, od „Lolite“ i „Dr Strejndžlava“, preko „Berija Lindona“ i „Paklene pomorandže„, do „Odiseje u svemiru 2001“ za svoja dela nije dobio niti jednog Oskara. Za režiju je bio nominovan četiri puta, ali svaki put nagrada je otišla drugom sineasti, od Kerola Rida do Vilijama Fridkina. Jedan jedini put Američka akademija odala mu je priznanje- za najbolje specijalne efekte u filmu „Odiseja u svemiru 2001“, piše „Jardbarker“:
Alfred Hičkok
Britanski reditelj jeste potpisao jedno ostvarenje koje je proglašeno najboljim filmom – „Rebeka“, ali čovek koji se smatra tvorcem modernog horora i koji stoji iza nekih od najlegendarnijih scena u celokupnoj kinematografiji, poput onih u „Psihu“ ili „Pticama“, pet puta je gubio od konkurencije. Prema mnogim anketama njegova „Vrtoglavica“ je jedan od najboljih filmova svih vremena, a članovima Akademije 1958. godine u ovom ostvarenju su se dojmili samo zvuk i produkcija. Kada je Alfredu Hičkoku uručivano priznanje „Irving Talberg“ 1968. reditelj je zato samo kratko rekao:
– Hvala vam lepo!
Pol Tomas Anderson
Američki sineasta je u dosadašnjoj karijeri bio nominovan osam puta za Oskara – od toga su četiri nominacije bile za scenario, dve za režiju i isto toliko za najbolji film. Ostao je svaki put bez osvojene nagrade. Primera radi, film „Biće krvi“ izgubio je od ostvarenja braće Koen „Nema zemlje za starce“; scenario za „Skrivenu manu“ nije bio „dovoljno dobar“ kao laureat „Igra kodova“, kao ni „Noći bugija“, jer je izbor Akademije bio „Dobri Vil Hanting“.
„Građanin Kejn“
Prvi dugometražni film Orsona Velsa „Građanin Kejn“ iz 1941. godine najčešće se nalazi na prvom mestu lista najboljih ostvarenja svih vremena. Iako je imao osam nominacija za Oskara, među kojima su bile za najbolji film, režiju i glavnu ulogu (Vels) dobio je jednu jedinu zlatnu statuu – za najbolji originalni scenario. Ali, Vels je morao da je podeli sa svojim koscenaristom Hermanom Mankjevičem.
„Divan život“
Kratku priču Filipa van Dorena Sterna „Najbolji dar“ američki sineasta Frenk Kapra pretvorio je 1946. godine u jedan od najboljih filmova svih vremena – „Divan život“. I sam Kapra upravo ovo ostvarenje sa Džejmsom Stjuartom izdvojio je iz svoje filmografije kao najbolji, prikazujući ga svojoj porodici svakog Božića. Imao je pet nominacija za Oskara, ali nije dobio nijednog. Potpuni trijumf te večeri ostvario je film Vilijama Vajlera „Najbolje godine naših života“, dobivši devet Oskara i postavši najgledaniji film te decenije na boksofisu.
„Pevanje na kiši“
Često se ostvarenje koje je režirao i u kome je glavnu ulogu igrao Džin Keli proglašavalo najboljim mjuziklom svih vremena. Zbog snimanja scene u kojoj izvodi naslovnu pesmu, jednu od najpamtljivijih muzičkih numera na filmu ikad, Keli je završio u bolnici. A film je bio nominovan samo za originalnu kompoziciju i epizodnu žensku ulogu. Naravno, nije ovenčan Oskarom, a Američki filmski institut smestio ga je na peto mesto najboljih filmova snimljenih u istoriji SAD.
„Dobri momci“
Decenijama je reditelj Martin Skorseze važio za jednog od najvećih gubitnika kada je Oskar u pitanju. Konačno su ga prepoznali tek 2007. godine za film „Dvostruka igra“, koji je dobio četiri priznanja (najbolji film, režija, montaža i najbolji adaptirani scenario). Do tada je bio nominovan šest puta, a retko ko je mogao da poveruje da ga je Akademija za film zaobilazila i za „Taksistu“ i za „Razjarenog bika“. No, najveći propust, kako su mnogi beležili, desio se sa filmom „Dobri momci“. Krimi saga imala je šest nominacija za Oskara, među kojima su i one u ključnim kategorijama. Priznanjem je ovenčan samo Džo Peši za najbolju sporednu ulogu, a najboljim filmom, na iznenađenje mnogih, proglašen je „Ples sa vukovima“ Kevina Kostnera.
Čarli Čaplin
Na prvoj ceremoniji dodele Oskara 1929. godine Čarliju Čaplinu odato je počasno priznanje za raznolikost u glumi, scenarističkom i producentskom poslu, i naravno režiji. Međutim, tokom čitave karijere nije dobio priliku da bude nominovan u takmičarskim kategorijama. Čovek koji je potpisao „Velikog diktatora“ ili „Moderna vremena“ i u njima i igrao prvi put je bio nominovan za Oskara 1973. kada je već bio u osmoj deceniji života. I da ironija bude još veća bio je prinuđen da podeli zlatnu statuu za najbolju kompoziciju za film koji je snimljen 20 godina ranije – „Svetlosti pozornice“.
Robert Mičam
„Rt straha“, „Iz prošlosti“, „Makao“, „Jakuza“, „Najduži dan“ samo su neki od legendarnih naslova iz prebogate filmografije holivudske zvezde Roberta Mičama. Ali, tokom impresivne karijere legenda velikog platna bio je nominovan za Oskara jedan jedini put – za ulogu u ratnom filmu „Priča o Dži Aj Džou“ iz 1945. godine. I naravno nije ga dobio. Možda je, kako su neki tumačili, članovima Akademije za film, smetalo to što je uvek isticao kako s takvom „lakoćom glumi“. Smetao je, ne samo Akademiji, već i holivudskom establišmentu Mičamov običaj da previše popije i postane odmah agresivan. Glumčevu preku narav na svojoj koži osetili su više puta i članovi filmskih ekipa. Jednom je jednog od njih udario, i gurnuo u Zaliv San Franciska…
Mia Farou
Američka filmska i pozorišna umetnica Mia Farou bila je u trci za različite glumačke nagrade. Međutim, za Oskara nikada. Iako je igrala u kultnom filmu Romana Polanskog „Rozmarina beba“ ili u sedam različitih ostvarenja nekadašnjeg životnog partnera Vudija Alena (koja su bila u trci za Oskara) Američka akademija svaki put bi zaobišla Miju Farou. I dok je nekoliko puta bila u trci za Zlatni globus jedina nagrada za debitanta stigla je još na početku karijere.
Glen Klouz
Američka glumica „ponosi“ se neslavnim rekordom – dramska je umetnica sa najviše nominacija, osam, a nijednim Oskarom. Po četiri puta bila je nominovana za najbolju glavnu ulogu, i isto toliko puta za epizodnu. I svaki put je izgubila. Pred svaku ceremoniju, pa tako i ovu poslednju, prognoze kazuju da će se Akademija za film konačno odužiti legendi Holivuda, Klouzovoj. Tako je bilo i uoči preksinoćne 93. dodele Oskara. I opet je izgubila, ovoga puta od Jun Ju-Džang.
Piter O’Tul
Pandan Klouzovoj među glumcima je Piter O’Tul. Britansko-irski glumac takođe je bio nominovan osam puta i svaki ostao „praznih ruku“. Zanimljivo je da je dva puta bio nominovan za ulogu iste ličnosti, kralja Henrija Drugog, ali u dva različita ostvarenja – „Beket“ i „Zima jednog lava“. Kada se Američka akademija za film konačno setila koliki je doprinos dao kinematografiji, 2002. godine dodelila mu je počasnog Oskara.
Međutim, nije baš bio oduševljen:
„Hoću da osvojim prokletnika na pravi način…“
Poslednji put bio je nominovan 2006. godine za film „Venera“ i, kao po „tradiciji“, opet je bio „gubitnik“.
Semjuel el Džekson
I dok je vremešni britanski glumac Martin Landau bio odličan u filmu Tima Bartona „Ed Vud“ dodela Oskara 1995. godine protekla je u znaku ogromne nepravde, beležili su mnogi. Jer tad je u konkurenciji bio Semjuel el Džekson za legendarnu ulogu u Tarantinovom filmu „Petparačke priče“. Jedini put je tada ovaj afroamerički glumac, koji je za svoje uloge ovenčan Zlatnim globusom, Bafta nagradom, priznanjima u Kanu ili Berlinu, bio nominovan za Oskara.
Ejmi Adams
I dok je Ejmi Adams dobila dva Zlatna globusa za filmove „Američka prevara“ i „Velike oči“ šest puta je bila nominovana za Oskara. Američka glumica, rođena u Vićenci, jednom je bila nominovana za najbolju glavnu ulogu, a ostalih pet puta bila je u trci za Oskara za najbolju epizodu. A za jednu od svojih najboljih uloga u karijeri, u filmu „Dolazak“ iz 2016. godine uopšte nije bila ni uzeta u obzir od strane Akademije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare