0
Povodom obeležavanja 125 godina od rođenja Sergeja Aleksandroviča Jesenjina (1895-1925) Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki. Postavka, koju čini izbor dela Sergeja Jesenjina i literature o njemu, može se pogledati do 9. avgusta u javnom katalogu Biblioteke.
Autorke izložbe su Marina Đačić i Marina Šmudla, a urednik Selimir Radulović.
Izložba obuhvata fotografije korica Jesenjinovih knjiga, pesama poput „Lisica“, „Breza“, „Pesma o keruši“ …njegova pisma i portrete, zatim fotografiju Jesenjina i Isidore Dankan, njegovu fotografiju iz dokumentarnog filma „Sergej Jesenjin“.
Može se videti i fotografija Jesenjina sa sestrom Jekaterinom, fotografija njegovih roditelja, poslednja fotografija pesnika sa majkom načinjena 1925. u Moskvi, kao i izbor iz literature posvećene životu i delu jednog od naznačajnijih ruskih pesnika.
Kada ga je Maksim Gorki video prvi put u Petrogradu, zapisao je: „Kudrav, plav u modroj rubaški, prsniku i čizmama sa naborima, Jesenjin je na mene ostavio utisak skromnog i pomalo zbunjenog dečaka, koji i sam oseća da mu nije mesto u ogromnom Petrovgradu. Takvi dečaci žive u mirnim gradovima. Tamo ćeš ih sresti kao trgovačke pomoćnike, stolarske kalfe, igrače i pevače u kafanskim barovima, u najboljem slučaju kao decu srednjih trgovaca, pristalica starinske bogobojažljivosti“.
Dalje Gorki piše: „U njegovom životu jedna je žena poremetila mnoge, za sasvim druge stvari određene časove. Bila je to bludna i neuravnotežena balerina Isidora Dankan. Ona kao svetski skitač i tumač jedne sasvim nove ere, vodila ga je po belom svetu. U Americi je dobijao po kafanama batine, a u Berlinu se opijao do ludila“.
Sergej Aleksandrovič Jesenjin, jedan od najvećih ruskih pesnika 20. veka, rođen je u selu Konstantinovu u Rjazanskoj guberniji 1895. godine.
Detinjstvo je proveo odrastajući u domu dede i babe, u seoskom okruženju, što je ostavilo veliki trag u njegovoj poeziji, podsećaju iz Biblioteke Matice srpske
Nakon završene škole upisao se na moskovski Narodni univerzitet A. L. Šanjavskog, na kome je proveo nešto više od godinu dana.
U to vreme je već počeo da objavljuje pesme u književnim časopisima. U Petrogradu je upoznao neke od najvećih tadašnjih ruskih pesnika koju su mu dali podršku za dalji rad.
Vrlo brzo je stekao pesničku slavu i učestvovao je u brojnim kulturnim dešavanjima. Bio je jedan od predstavnika pokreta imažinizma u Rusiji.
„Posle tih stihova pomislio sam nehotice da je Jesenjin ne toliko čovek, koliko organ koji je priroda stvorila samo za poeziju“, ocenio je Maksim Gorki, dok je Ljuba Vukmanović istakao da „Rusi slave Jesenjina kao pesnika u čijim je stihovima najlepše rascvetala ruska duša i priznaju mu da njegovo pesničko majstorstvo pripada riznici ruske poezije XX vekaˮ.
„Danas je, međutim, gotovo sasvim jasno da Jesenjina treba prihvatiti onakvog kakav on jeste: pesnik snažnih i strastvenih stihova koji su uvek akordi njegovog srca, bilo da su rezultat vedre životne, ili pak, bolne pesimističke lireˮ, naglasio je Bogdan Kosanović.
Neka od njegovih najznačajnih dela su pesme „Breza”, „Jesen”, „Pesma o keruši”, „Mangup”, „Ispovesti mangupa”, „Doviđenja druže, doviđenja”, poeme “Ana Snjegina”, “Crni čovek” i drugi.
Njegovi stihovi su danas poznati u celom svetu.
Sergej Jesenjin je tragično skončao 28. decembra 1925. godine. Sahranjen je na Vaganjkovskom groblju u Moskvi.
„Kada su 1966. godine u Beogradu objavljena Jesenjinova Sabrana dela u pet knjiga, tiraž od 20.000 je rasprodat za nepunih godinu dana. Posle tri godine štampana su Jesenjinova Celokupna dela u šest knjiga pa onda u izuzetno kratkom roku do 1973. jedno za drugim još četiri izdanja. To je oblik izdavanja, to je broj izdanja i to su tiraži kakve su u ono vreme imali samo naši najčitaniji pisci kao recimo Ivo Andrić i Branko Ćopić. Jesenjin je dakle tih godina odista spadao u red najčitanijih pesnika na srpskom i jugoslovenskom kulturnom prostoru“, zabeležio je Vukašin Kostić u knjizi „Sergej Jesenjin u srpskoj književnosti“.