1
Na izložbi "Knjiga, jesen i ja na Zlatiboru", otvorenoj u galeriji Kulturnog centra Zlatibor, predstavljeno je 28 fotografija odabranih na konkursu biblioteke "Ljubiša R. Đanić" iz Čajetine na koji je stiglo 200 radova iz cele Srbije i dva iz inostranstva.
Biblioteka „Ljubiša R. Đanić” prvi put je organizovala foto konkurs u želji da afirmiše čitaoce širom Srbije i da kroz fotografiju prikažu lepotu čitanja.
„U vreme pandemije desilo se i nešto lepo, broj čitalaca se znatno uvećao, pa smo tu energiju želeli da prikažemo na jedan novi način. Od oktobra do decembra je trajao konkurs, to je vreme kada je Zlatibor u najlepšim bojama. Veliki broj ljudi je boravio ovde a nikada više vremena nisu provodili u prirodi kao tada. Želeli smo da nam pokažu kako oni, na svoj način afirmišu čitanje i fotografijom prikažu jedan deo svoje svakodnevice“, kaže u ime organizatora Jelena Pantović.
Na konkurs je pristiglo oko 200 fotografija iz Srbije, ali dve i iz inostranstva. Žiri je za izložbu odabrao, po njihovom mišljenju, 28 najboljih.
Fotografija Davida Kolakovića, koja je dobila prvu nagradu, izdvojena je zbog originalnog i specifičnog pristupa temi, drugačijoj predstavi jeseni od ostalih i najpreciznije foto-realizacije.
“Posmatrajući iz umetničkog aspekta, izdvojila se po samom kvalitetu i jasnoći maglovite večernje atmosfere, žene koja na klupi u društvu psa, pod svetlošću lampiona čita knjigu. Precizno je uhvaćen neobičan momenat, što je jedna od krucijalnih propozicija pri analizi umetničke fotogrfije. Reper za izbor pobedničke fotografije bila su mišljenja kolega iz žirija. Ova fotografija automatski privlači pažnju, izaziva reakciju i povod za dalje razmatranje i slobodni lični doživljaj posmatrača”, kaže za naš portal akademska slikarka Andrijana Andrijašević.
Andrijana dodaje da su radovi pristigli na konkurs uglavnom amaterskog karaktera ali se pokazalo da, svesno ili nesvesno, učesnici imaju razvijen osećaj za likovne elemente. Kompoziciono, valerski i motivski ispoštovane su osnovne norme likovnog izražavanja a ambijentalni fragmenti su skladno smešteni u prostor.
“Pretežno su na fotografijama predstavljeni jesenji pejzaži, koloritni šumski i livadski predeli uz knjige kao simbol pisane reči i njenog uticaja na konzumenta i posmatrača. Time su ispoštovane forme i uslovi konkursa. Bez obzira na opštu sličnost motiva na fotografijama, radovi su podeljeni u nekoliko zasebnih kategorija, prema stepenu kvaliteta, uzrasta autora fotografije i vrsti prikazanog ambijenta, kako bi bilo lakše međusobno ih upoređivati. Automatski su se iz celokupnog skupa izdvojile one fotografije na kojima se primećuje istančan ukus, precizno obraćanje pažnje na osobine fotografije i spretno manipulisanje stručnom opremom”, ističe slikarka.
Hiljadu reči u jednoj slici, možda i više, knjiga bi se mogla napisati kada bi se svaki detalj pretočio u reči. Usamljenost u kojoj se priroda prepoznaje kao jedina vedrina i knjiga najčešće i uvek najbolje društvo. Vrata koja danima niko ne otvara, čovek iza njih u svom prostoru sa knjigom u rukama koji fizičku distancu pretvara u socijalnu. Priroda, pas i opet knjiga, svuda i čini se nikada više prisutna. Vreme pandemije je donelo jedan novi život, nove nevike i šansu da usporimo, osvrnemo se oko sebe i spoznamo jedan novi svet. Tom vremenu svedoče fotografije izložene u galeriji Kulturnog centra Zlatibor.
Na fotografijama se vidi kako izgleda okrenuti se sebi i raditi na sebi, kako izgleda povezati se sa prirodom i šta kroz sve to dobijamo. Svaka fotografija ima svoju priču, odosno priču svog autora, ali se u njima pronalaze i posmatrači. Uglavnom kažu da odavno neku izložbu nisu bolje razumeli i da im nije probudila tako snažne emocije.
„Možda nismo ni svesni kroz kakav period prolazimo. Sada shvatam da su fotografije još uvek najlepše uspomene i sve moje iz ovog perioda biće u posebnom albumu. Prepoznao sam se u mnogima, pre svega u onima koje ilustruju prirodu i susret čoveka sa njom, a taj susret nikada nije bio lepši. Naravno i knjiga, u vreme pandemije najbolji lek“, kaže Marko iz Smedereva koji odmora na Zlatiboru.
„Na svakoj fotografiji se uglavnom vidi usamljenost, ako i sadrži ljudski lik on je jedinka uglavnom. Pitanje je šta bi videli da ne prolazimo pandemiju ali fotografije uglavnom pokazuju lepšu sliku nego što ona u stvarnosti jeste. Ova izložba je ujedno i dobar savet za svakog od nas, ja bih volela da sam je videla ranije, lepota je svuda oko nas, samo treba da je prigrlimo“, rekla nam je zagledana u fotografije jedna Ana.
„Fotografije prepune boja prirode i sunčevih zraka šalju lepu poruku i okreću nas prirodi ali one koje prikazuju čoveka u zatvorenom prostoru ili u noći, teraju da se duboko zamislimo gde smo“, rekao nam je Miloš koji je stajao pored fotografije koja je i po svedočenju galerista privukla najveću pažnju, čovek sa knjigom u otvoru ključaonice autora Miroslava Vesovića.
“Na prvi pogled to je dosta mračna fotografija, slika brave jednog napuštenog seoskog podruma,na kojoj se vidi verodostojna paučina. Pogled kroz ključaonicu i paučinu pronalazi čoveka koji čita knjigu, jer je tema to predviđala. Taj čovek ipak nije u mraku, iznad njega je neka svetlost što je za mene tračak nade da će ta vrata neko otvoriti, obrisati paučinu i vratiti život seoskoj kući. To se i događalo u vreme pandemije kada su ljudi pohrlili u sela. Čovek iza brave predstavlja i vreme u kome je on usamljen knjigu bira za društvo, ako se fotografija tumači kroz vreme pandemije, to i jeste najčešća asocijacija”, kaže za portal Nova.rs Vesović.
