3
Oštećen sam i finansijski i moralno i smatram da je potpuno u redu da ukažem na dva alarmantna slučaja, jedan je vezan za organizaciju koja brani prava autora muzike, a drugi za državni projekat, objašnjava džez muzičar Igor Mišković.
Situacija sa kulturom u Srbiji nije dobra, jer nema sistemskih rešenja, potrebne su veze sa ljudima koji su umreženi na muzičkim projektima, i zato su uvek isti ljudi u prvom planu, kaže za Nova.rs Igor Mišković, frontmen džez benda „Hašima“.
Muzika njegove grupe je mešavina klasične /post-rock/free improv/jazz/Balkana. Bend se zvučno naslanja na ciklus poezije koju Mišković radi s temom Hašime, ostrva u Japanu, koje je napušteno i ima specifičnu istoriju i vizuelnu estetiku. Prepoznati su u svetu, gde su i nagrađivani, ali kod nas su, kako kaže sagovornik “Nove”, još ispod radara. Razlog – nisu deo dnevne politike.
– Nije mi to ranije mnogo smetalo, ali sada sam konkretno oštećen, finansijski i moralno, i smatram da je potpuno u redu da ukažem na ono šta me tišti. A to su dva alarmantna slučaja – jedan je vezan za SOKOJ, organizaciju koja brani prava autora muzike, i, nažalost, došao sam u situaciju da im pošaljem pretnju tužbom, jer mi dve godine nisu isplatili autorske honorare. A drugi je vezan za državni projekat „Srbija stvara“ – priča Mišković.
Što se tiče SOKOJ-a, kako objašnjava, pisao je molbe koje su pomerali pravdajući to raznoraznim razlozima, a stotinu puta je njegov spot, u koji je uložio svoj novac, emitovan na RTS-u, odnosno nacionalnoj frekvenciji.
– Međutim, od autorskih prava nemam još ništa, iako snimanje takvog video-materijala nije bilo beznačajno ulaganje. Ja se ne bavim telefoniranjem ljudima koji odlučuju da urgiraju za mene, u tom smislu sam potpuno van bilo kakve politike. Nisam ni mislio da to treba da radim. Napisao sam žalbu, rekli su da sam sve u pravu, ali čak i posle opomene tužbom i dostavljanja notnog zapisa za sve kompozicije kako bih iluzorno dokazao da moja grupa svira džez, oni jedan dan kažu da im ne radi sistem, drugi dan da je predmet u procesu rešavanja, i tako me vrte ukrug – objašnjava naš sagovornik.
A kako se dogodilo da njegov bend bude poznatiji u svetu nego kod nas, odgovara:
– Nisam radio na umrežavanju, jer nisam hteo da se politički promovišem. Nismo jedini, ali ljudi ćute, lenji su da govore za javnost. „Hašima“ je proglašena za jedan od pet najboljih bendova na Evropskom festivalu u Avinjonu u Francuskoj. Album je uvršten u 100 najboljih džez albuma u svetu 2018. u njujorškom časopisu „New York City Jazz Record“, ali to kod nas nije nikakva referenca. Zanimljivo je da je ceo moj džez katalog u SOKOJ-u prebačen na pop muziku, a to znači da dobijam manje novca. Tako da ne samo što dve godine nisam dobio ništa od nadoknade za svoje kompozicije, nego mi se sve umanjeno računa. Ne bih da ulazim u detalje, generalno je takva klima da u SOKOJ-u vladaju narodnjaci, i to je minijatura našeg društva.
Ono što smatra najtužnijim vezano je za državni projekat „Srbija stvara“.
– To je suštinski bila dobra ideja. Iako SNS, koji nije imao dobre odnose s ljudima iz kulture, a ni ti ljudi iz kulture nisu našli za shodno da omoguće komunikaciju, ipak sam očekivao da se ispoštuje neki minimum. Međutim, desila se potpuna propast. Izabrali su zaista stručan kadar koji će da odabere pet sastava iz raznih oblasti muzike da ih podrže, i mi smo bili jedni od njih. Ali od toga se ništa nije realizovalo. Nazvali su da me obaveste da smo prošli konkurs, ali evo već dve godine nisu poslali nijedan zvaničan mejl. Samo su me zvali telefonom dva puta, tako da nemam pisani trag o tome danas i zato ne mogu da ih tužim. Neki koji su odabrani održali su koncerte, ne one koji su im obećani već su gurnuti kao deo programa na neke manje gradske festivale, a mi smo ostali mesecima bez i jedne jedine povratne informacije. Pisao sam im, ali ni na jedan mejl nisu odgovorili. Turneja mi je propala, jer sam ih čekao – priča Mišković.
Dodaje da se oseća izigran od uigrane ekipe i da oni koji su nešto uspeli da dobiju s tim projektom ne žele da se oglase, jer su najzad uspeli da se povežu sa sistemom.
– Mi smo ispod radara. Zorica Tepić, koja je isturena za taj projekat, izbegava nas, a ne zna ni ko smo mi. I ne krivim je. Ona verovatno pokušava da radi svoj posao najbolje što može, ali džaba. Moj menadžer Nebojša Petrović me je i inspirisao da progovorim u medijima, jer zna da nemam razloga da ćutim. Radim kao krtica, ne petljam se gde ne treba, trudim se, rovarim za svoj bend i druge muzičke projekte koliko mogu – priča naš sagovornik.
Igor Mišković (38) diplomirao je na Akademiji lepih umetnosti, na odseku za klasičnu gitaru sa glavnim predmetom džez gitara, potom se usavršavao u inostranstvu. Paralelno sa džezom komponuje i pop muziku, nastupao je kao Eegor na „Pesmi Evrovizije“ 2023. Potiče iz ugledne advokatske porodice. Porodičan je čovek, otac troje dece, živi od muzike.
– Ni nagrade, ni uspeh koji smo postigli u Evropi nisu dovoljni da ovde budete minimalno podržani, takva nam je kulturna politika. A meni je bilo potrebno da nas skromno podrže, jer to očekuju i oni koji nas pozivaju na festivale – da naša zemlja stane iza nas, kad smo već cenjeni u svetu. Džez je danas postao sinonim za organsku kvalitetnu muziku, prevazišao je odrednicu žanra. Moji dobri prijatelji inostrani džez novinari i menadžeri otvoreno mi kažu da bi radili s mojim bendom da smo iz neke zemlje poput Austrije ili Mađarske. Ali, ovako im je skupo da rade sa nama, jer nemamo nikakvu podršku našeg resornog ministarstva.
Napominje da ne želi da se gura, niti se zavarava da je najbitniji, ali smatra da je važno da se ispoštuje obećano ako je prošao konkurs, a ne da to neko drugi uzme.
– Ne znam da li je ovo ikome zanimljivo, jer nemam nikakvu skandal bombu. Ljude iz SOKOJ-a nisam „dovoljno“ pritiskao, i zato me ignorišu, a i zato što niko nije „zvao za mene“. Poslao sam opomenu advokata i žao mi je što ću sada morati da ih tužim. Važno mi je da uvek govorim istinu – kazao je osnivač benda „Hašima“ i dodatno pojasnio:
– U principu i SOKOJ i „Srbija stvara“ su mi kao posrednici uzeli novac koji je moj i to u kapitalizmu nije nešto što se smatra korektnim mehanizmom. Jer, iako sam imao prilike da vrlo lepo živim u Nemačkoj ili Holandiji, odabrao sam da ovde budem umetnik uz sve prihvatanje problema takve odluke. Nisam zažalio, autsajderski sa strane posmatram zbivanja i iako sam ignorisan, ne gledam na to lično, samo vidim da sistem nema način da prepozna kvalitetne umetničke projekte i da ih plasira, čak i onda kada napravi dobro osmišljenu platformu s tim ciljem.
Igor Mišković naglašava da je sraman budžet koji se odvaja za kulturu. Podseća da je oko 0,7 odsto, duplo manje nego u Hrvatskoj:
– Ne znam kada će Vučić i politička elita koja gradi put ove zemlje u procesu demokratizacije društva, kako kažu, da razumeju da su naše škole dobile imena po umetnicima. Nije sve u novcu i brojevima, već je kultura društva koju plasiramo upravo i imidž koji o sebi prenosimo na druge. Voleo bih i da neki budući ministar kulture shvati da nemamo pop kulturu. Niko se ne pita zašto nemamo pop zvezde od Bajage i Zdravka Čolića, niti koliko smo ulagali u koncertnu infrastrukturu, u sofisticiranu građansku zabavu, koju umetnici i izvođači grade. Mi nemamo odličan klub za nastupe od 300 do 1.000 ljudi u Beogradu. Najbliže tome je sala „Amerikana“ Doma omladine Beograda i eventualno neki novi klub poput „Karmakome“, koji je sveže iznenađenje u gradu. Ako u prestonici nemamo klub sa vrhunskim svetlima i opremom, ne možemo da računamo da imamo to u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, Subotici, Čačku, Užicu…
Bonus video: Ivan Ilić: Džez muzika nema razloga za strah u Srbiji
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
