0
Zatvorene knjižare, novi naslovi zaglavljeni pod presama zaključanih štamparija i nepoverenje domaćih čitalaca u kupovinu knjiga preko interneta sa jedne, a računi, porez za prvi kvartal, (ne)isplaćene zarade zaposlenih i honorari saradnicima i zakup prostora sa druge strane, žrvanj je koji od početka pandemije koronavirusa melje izdavačke kuće. A sve to zasuto je i neizvesnošću dokle će takva situacija da potraje.
Sve je stalo, a najgore od svega je što niko ne zna do kada će ovo da potraje, prva je reakcija domaćih izdavača na pitanje o prvim posledicama pandemije koronavirusa na njihov rad. A normalne izdavačke kuće u Srbiji, slažu se naši sagovornici, bez zarade od prodaje knjiga mogu da izdrže najviše od tri do šest meseci, a mnogi ni toliko, i pribojavaju se i ekonomske krize koja će nastupiti i trajati i nakon obuzdavanja pandemije.
– Tržište knjiga nestalo je za 10 dana. Knjižare su ili zatvorene ili im je skraćeno radno vreme. Ljudi ne mogu da dođu do knjižara i klubova čitalaca, a panika zbog pandemije odvojila ih je od knjiga, jer su se usmerili na preživljavanje i kupovinu najosnovnijih potrepština poput hrane i lekova. Drugi ključni problem sada je što nema ni javnih događaja, bez kojih nema ni prodaje ozbiljnih knjiga – kaže Gojko Božović, osnivač i vlasnik „Arhipelaga“.
Božović navodi da kriza bez razlike pogađa i velike, i srednje, i male izdavače.
– Sve to važi i za velike izdavače, oni imaju i svoje knjižare, pa i ogromne dažbine za zakup. Osim toga, posluju tako da računaju i sa brzom prodajom u kratkom roku, a mi nismo veliko tržište – objašnjava Božović.
Jedna od vodećih izdavačkih kuća kod nas, „Laguna“, prema podacima iz Agencije za privredne registre, godišnje ostvaruje prihode veće od 4,4 miliona evra. Njihove knjižare zbog pandemije sada rade u smanjenom obimu.
“’Laguna’ sa knjižarama ‘Delfi’ ima više od 500 zaposlenih i sasvim je razumljivo da nastala kriza ozbiljno ugrožava naše poslovanje, jer i kada radite sa znatno smanjenim kapacitetima, morate u istoj meri da namirite plate zaposlenih, obaveze prema državi i da platite zakup prostora za sve 44 knjižare koje posluju u našem lancu”, navode u ovoj kući.
Onlajn prodaja nije zaživela
U „Laguni“ ocenjuju i da je onlajn prodaja povećana, na akcijama nude i tri knjige za 999 dinara, a ukazuju i na svoje e-knjige koje su 50 odsto jeftinije od „papirnih“.
Čini se, međutim, da drugi izdavači polažu manje nade u to da prodaja preko interneta brzo može da nadomesti prodaju u knjižarama, smatrajući da ona nije još dovoljno zaživela kod nas i da pokriva drugačije ciljne grupe.
– U jednom trenutku činilo se da su izdavači koji imaju knjižare bili u povoljnijem položaju, ali je to lažna slika, jer je svima teško, i na sreću smo u ovoj nesreći ujedinjeni, jer kriza udara na sve. I ta priča koja se pojavljuje u pojedinim medijima o tome da je onlajn prodaja povećana moglo bi se reći da uliva lažni optimizam, jer srpsko čitalaštvo nije uspelo da se prebaci na taj vid nabavljanja knjiga. Naša iskustva sa onlajn prodajom nisu dobra, a ničija ne mogu biti bolja jer smo mi prvi počeli sa tim – kaže Vladislav Bajac, prvi čovek „Geopoetike“.
„Kontrast izdavaštvo“ usmerilo se ovih dana isključivo na onlajn prodaju, nudeći takođe popuste na svoja izdanja, a Vladimir Manigoda, osnivač ove kuće, kaže da ona jeste nešto povećana, ali da se „80 odsto prodaje knjiga u Srbiji i dalje odvija na tradicionalan način, posredstvom knjižara“.
– Sama ta činjenica dovoljno govori u kakvom smo problemu sada – kaže Manigoda.
I „Klio“ je, kaže osnivač i direktor Zoran Hamović, obustavio svoje aktivnosti jer „ne mogu da dođu do čitalaca“.
– Sa zatvaranjem knjižara izgubljen je taj kanal komunikacije, a prodaja na internetu nije zaživela, kao ni prodaja e-knjiga. Mi imamo opciju za naručivanje knjiga onlajn, uz plaćanje karticom, dakle beskontaktno, što se sada preporučuje, ali na našem sajtu ima više javljanja čitalaca, nego što ima direktnog plaćanja. Pitaju, hteli bi da kupe neke knjige, ali kod nas ljudi i dalje nemaju poverenja u plaćanje preko interneta. To je teško razumljivo, jer sa druge strane nemaju nikakvih problema, na primer, da naručuju stvari preko „Alibabe“ – kaže Hamović.
Onlajn prodaju, osim toga, koči i to što je otežana dostava, posebno u unutrašnjost zemlje, odnosno to što je, kako kaže Božović, u ovoj situaciji „i brza pošta usporena“.
– A tu je i strah ljudi, plaše se da poručuju knjige u ovakvim vremenima, vode računa o svojim prihodima u ovakvim situacijama. Kada su ovakva vremena, ljudi će poslednje kupiti knjigu – ukazuje Bora Babić iz „Akademske knjige“.
I ovaj novosadski izdavač već se suočava sa krizom.
– Direktni su nam gubici, pogotovu u poslednjih 15 dana, mada je prodaja knjiga počela da opada i pre uvođenja vanrednog stanja. To važi za sve izdavače, ne samo za nas. Gubimo, praktično, sve prihode, ceo mart nije bilo nikakvih uplata, ne računajući nešto malo preko onlajn prodaje. Koliki su ti gubici, to zavisi od toga koliki je promet određenog izdavača, kod nas je to između 500.000 i milion dinara na mesečnom nivou – kaže Bora Babić.
Zarade, porez i izdavački planovi
Izdavači ukazuju i na to da je teško obezbediti zarade i honorare saradnicima, a da su i izdavački planovi za ovu godinu, odnosno nova izdanja i prihodi od njih, stavljeni pod znak pitanja.
– Stopirali smo skoro sve uplate iz prostog razloga što su i nama stopirali sve uplate. Nekima smo uspeli da platimo honorare, plate smo uplatili. Čuju se i priče o tome da će država tri meseca uplaćivati minimalne zarade, uz uslov da nema otpuštanja i podržavamo predlog da se taj novac direktno uplaćuje zaposlenima, a ne preduzećima. To dodaje i na sigurnosti, ali treba imati u vidu da i dalje ne znamo koliko će pandemija trajati, a da će prave ekonomske posledice uslediti tek nakon nje – napominje Vladislav Bajac.
Bora Babić ističe da joj je “posebno žao nekih saradnika, samostalnih prevodilaca, koji ne rade pri nekim ustanovama, na fakultetima”, napominjući da su oni najviše pogođeni krizom.
U izdavačkoj kući „Dereta“ ukazuju i na to da su krizom pogođene i delatnosti koje su sa njima u neposrednoj vezi, poput grafičke delatnosti, a u problemu su se našle i štamparije.
– Realizovali smo naslove planirane za proleće, ali ne možemo da isplatimo dugove štampariji jer ni mi ne možemo da naplatimo ono što smo u međuvremenu prodali. Knjižari nam se javljaju i kažu jednostavno da nemaju novca – kaže Zoran Hamović iz „Klija“.
Izdavački planovi se u međuvremenu prekomponuju, a novi naslovi se pripremaju, prevode, lektorišu i prelamaju, jer bez njih nema ni izdavaštva, ističu naši sagovornici.
– Ali sad moramo da budemo obazriviji. Biramo stvari za koje znamo da ne smemo da ih prekinemo, one dugoročnije su u drugom planu. Neizvesnost je prevelika. Profesija izdavača je niskoprofitabilna, a drugo, izdavačke kuće su kuće sa niskom akumulacijom i ne mogu bez proizvodnje, ekonomskim rečnikom rečeno. Drugim rečima, bez pravljenja novih knjiga ne možete dugo da izdržite. Normalna izdavačka kuća u Srbiji, a priličan broj njih su dobre, mogu da izdrže tri do šest meseci bez adekvatne zarade. Veliki broj ne može ni ta tri meseca. Ali, slušajući o širem planu, izgleda da nismo ni mnogo gori od drugih delatnosti. Ovo je, uzgred, prvi put da je neko počeo da pominje i mala i mikropreduzeća, a to je važno jer veliki deo budžeta pune upravo privatne firme – kaže Vladislav Bajac.
O porezu, između svega ostalog, razmišlja i Flavio Rigonat, vlasnik „Loma“.
– Isporučili smo knjige, ali nam niko nije platio, a država traži svoj PDV. Od čega da platimo kad nemamo ni za plate? Štamparije isto kubure, svi u celom lancu su pogođeni, a svi moramo da platimo porez. Možemo da tražimo odlaganje, ali veliko je pitanje da li će nam to u Poreskoj upravi priznati – kaže Rigonat.
„Udvostručiti fond za otkup knjiga“
Upitani za rešenje, svi naši sagovornici ukazuju na državu i najavljene mere vlade.
– Potreban nam je živ novac da bismo preživeli, bar u naredna tri meseca. Važno bi bilo da država finansijski pomogne, direktno novčano pomogne, živim novcem, bez oporezivanja. Otkup knjiga prolongiran je za sredinu maja, pa bi, recimo, mogao novac za to da se udvostruči. Uz to, računamo i sa drugim merama, koje će dobiti privreda – kaže Bora Babić.
Zoran Hamović kaže da bi izdavačima u ovoj situaciji jedini ozbiljni partner morao da bude “neko ko ima koristi, a to je država”.
– Korist države je javni interes. U ovom slučaju ne mora država da pomogne izdavačima, nego sebi preko nas. Zahtev da se udvostruči fond za otkup knjiga bilo bi činjenje velikog dobra. Time bi biblioteke dopunile svoje fondove, a posredno bi dobro bilo učinjeno i nama – objašnjava Hamović.
Gojko Božović, međutim, dodaje da iskustva sa otkupom knjiga ranijih godina pokazuju da od završetka konkursa do trenutka kada izdavači za njih dobiju novac prođe najmanje pola godine. “Znači, to bi bilo negde oko Beogradskog sajma knjiga”, precizira on.
Iz Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS), u kom je i većina naših sagovornika, zatraženo je zato da se povuče odluka o poništavanje konkursa, a da se fond bar udvostruči, pošto i “dvaput manje države od naše izdvajaju dvaput više novca za otkup knjiga”.
UPIS je poslao i svoje predloge Vladi Srbije vezane za donošenje mera za ublažavanje krize.
– Svesni smo trenutka, da ima i drugih oblasti, ali ljudi žive i od izdavaštva. Učestvovao sam u pisanju tih predloga, poslali smo ih u Vladu, dobili smo i brzo odgovor da je “tim” na tome već radio, ali šta je bilo sa tim može se zaključiti samo iz dela rečenice ministra finansija pri javnom obraćanju. Činjenica je da sada nije vreme za takve suptilije, mere su za sada grubo i nejasno iznete, i nisam siguran da će oporaviti ovu delatnost. Može se štošta uraditi ako imate plan – kaže Vladislav Bajac.
Božović misli da su jednostavno „mere države zakasnile, a nije jasno ni kako će biti realizovane“.
Neizvesnost oko toga dokle će ovakvo stanje trajati povlači i strepnju kod izdavača da ne samo što neće biti u prilici da rade i isplaćuju zarade zaposlenima, nego da će to značiti i otpuštanja u celom lancu delatnosti povezanom sa izdavaštvom.
– Nezahvalno je govoriti o izdavaštvu kao izdvojenom delu privrede jer u trenucima opšte krize kultura svakako nije od neposredno vitalnog značaja. Ipak, treba voditi računa da je kultura temelj svakog društva i da će, po izlasku iz krize, biti neophodno da se nađe sveobuhvatno rešenje za ceo kulturni sektor – kaže Manigoda.
Nastupa velika promena
Hamović ima, čini se mračnu prognozu po tradicionalno shvaćeno izdavaštvo u vreme i posle pandemije.
– Prvi put sad izvesno da nastupa velika promena, a ta rešenja nam neće biti draga, niti će nas podupreti. Ova svetska kriza gasi ne samo nas, nego sve okolo, a kultura je poslednja u lancu i prva koja strada, prvo će se ljudi toga odreći. Drugo, ne postoji publika, ne mislim tu samo na novac, nego i na vreme, ljudi će se boriti za opstanak, pa će osim što će kupovna moć biti manja, neće biti ni volje za kupovinom knjiga. Treće, to je ta velika promena. Dešava se nešto što sada samo naslućujemo, a to je upliv novih tehnologija. Ako su nam obrazovanje, kao što vidimo ovih dana, preneti na nove tehnologije, ili mediji, kreće novo doba i time se definiše i nova pozicija plasmana informacija. Ljudi će, dakle, digitalne sadržaje doživljavati kao primarne, a štampane kao sekundarne, pa tako i knjige- zaključuje Hamović.
On dodaje da njegova kuća ima i e-knjige i audio knjige, ali da se tu javlja još jedan zaseban problem – piraterija.
Da bi elektronska izdanja bila neka vrsta dugoročnijeg rešenja slaže se i prvi čovek „Geopoetike“.
– Rešenje bi moglo da bude prodaja elektronskih knjiga, za čitače, telefone, ajfone. Mi to imamo i načelno to kreće u dobrom pravcu. Nije ni tu baš najbolje, ali treba biti uporan – nešto je optimističniji Bajac.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
