0
Od ove muzike je nažalost kod nas nemoguće živeti, tako da smo svi primorani da radimo i druge stvari. Nekolicina se bavi isključivo muzikom u više bendova, dok neki od nas izvor prihoda nalaze u drugim poslovima, kaže za Nova.rs Bratislav Braca Radovanović, lider i kompozitor benda Fish in Oil koji će nastupiti večeras s početkom od 20 časova u „Koska baru“ na Dorćol Platz-u.
Grupa je i zaživela otkako je Radovanović rešio da se bavi muzikom, a to je bio period ranih devedesetih godina prošlog veka u Prištini gde je tada živeo. Veći deo benda se preselio u Beograd gde su nastavili sa radom i izvođenjem isključivo autorske muzike.
Fish in Oil je snimio pet studijskih albuma, a prvi je objavio 2012. godine. Do tog momenta, bend je prošao kroz razne inkarnacije.
– A od tada smo znatno napredovali u pronalaženju zajedničkog jezika u okviru postave kao i samog izraza i zvuka grupe. Za muzičku grupu je bitno da u nekom smislu postane organizam. Mislim da smo tokom godina to uspeli da postignemo – smatra Radovanović.
U Dorćol Platz-u će svirati u sastavu Dušan Petrović (saksofon), Branislav Radojković (kontrabas, električni bas), Tom Feđa Franklin (bubanj), Bratislav Radovanović (gitara) i Aleksandar Radojičić Šojka (perkusije) koji će večeras zameniti Veljka Nikolića – Papa Nika.
– Usredsredićemo se na muziku sa našeg novog albuma ,,Basamak“ koji je zvanično objavljen krajem prošle godine u okviru edicije „Supernova“ izdavačke kuće „Gramofon Sarajevo“. Činjenica da je nas je ova edicija, formirana pre svega zarad objavljivanja izdanja njujorške downtown scene koja gravitira oko velikog kompozitora Džona Zorna, dovela do toga da smo se našli u društvu sa virtuoznim pijanistom Brajanom Marselom (Brian Marcella)… – priča frontmen benda.
Album ima deset 10 kompozicija a veoma su ponosni, kako kaže, što im je u numeri ,,Blondie“ gostovao legendarni njujorški gitarista i kompozitor Mark Ribo.
– Sa Markom smo se upoznali 2018. kada je iz Njujorka došao da nastupi sa nama na koncertima u Sofiji i na Beogradskom džez festivalu. Ko deli muzički ukus sa mnom razumeće kada kažem da je Ribo jedan od najvećih savremenih muzičara i svakako najveći gitarista. Posle koncerata sa njim, mislim da je naš bend počeo da svira mnogo bolje. Taj intenzitet koji on poseduje je neponovljiv. Posle tih koncerata je predložio da nam gostuje na albumu i to se ostvarilo.
I pre Marka, sarađivali su sa značajnim domaćim i stranim muzičarima, među kojima su Bojan Zulfikarpašić, Matija Dedić, Džijan Emin i Georgije Šareski, Vasil Hadžimanov, Jelena Popržan, Irina Karamarković, Miloš Nikolić, Luka Ignjatović, Vojno Dizdar…
Fish in Oil je čest gost na nacionalnim džez festivalima (BJF, Nishville, Novi Sad, Pančevo, Kragujevac…), kao i na prestižnim regionalnim jazz festivalima – Sarajevo Jazz Festival, Ljubljana Jazz Festival, Garana, Temišvar, Balaton, Cerkno, Singeorz Bai, Cetinje, Podgorica, Kotor, Prilep… A učestvovali su, između ostalog i na Jazzy Colours festivalu u Parizu. Ali, pošto ne sviraju isključivo džez, pojavljuju se i na Etno (Balaton), Street food (Temišvar, Kluž-Napoka), gradskim letnjim (Zagreb, Čačak, Šabac, Kragujevac) i raznim drugim festivalima…
– Mi izbegavamo da našu muziku svrstamo u džez ili bilo koji drugi pravac. Inspiraciju nalazimo u muzici koju volimo da slušamo, a ona je raznovrsna. Sa jedne strane, tu su kompozitori filmske muzike Morikone, Rota, Tariverdiev, Badalamenti, Mansini ili, na primer, Pjacola, preko velikih kompozitora džeza, a pre svega Mingusa, Monka i svih onih čija je muzika nosila pobunu, pa sve do rokenrol legendi Hendriksa, Čaka Berija, surf i pank muzičara. Baš nas je, nažalost, pre nekoliko dana napustio jedan od naših velikih uzora, legenda njujorškog panka Tom Verlen… Naravno, volimo i staru muziku sa naših prostora i veoma se inspirišemo njome – objašnjava naš sagovornik.
Pored festivalskih nastupa, Fish in Oil je imao veliki broj klupskih svirki u zemlji i inostranstvu, kao i evropsku turneju koja je obuhvatila Prag, Minhen, Pariz, Beč, Ljubljanu, Rijeku…
– Domaćoj klupskoj sceni, nažalost, nedostaju klubovi. Pošto smo dugo prisutni, bili smo svedoci raznih promena. Mislim da je u periodu oko 2011 – 2013, ta scena bila jako živa i da je u gradu bio zavidan broj klubova. U to vreme je radila „Čekaonica“ koju svi pamtimo kao verovatno najlepši period što se tiče klupskih svirki. Posle toga je uglavnom stagnacija. Klubovi se otvaraju i zatvaraju ali je osećaj da ih je sve manje. Zato nas raduje da postoji novi klub „Koska bar“ i nadamo se da će odoleti i dugo opstati – zaključio je Braca Radovanović.
Bonus video: Beogradski turizam drže džez i bluz klubovi
