Medenica: Virusolozi sprovode cenzuru u pozorištu (VIDEO)

Kultura 28. maj. 202017:31 > 20:58
Podeli:
Ivan Medenica
Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Znamo za hiljade oblika političkih cenzura u pozorištu. Pristajanjem na to da nam pozorište izgleda ovako od sad pa do vjeki vjekova, to je medicinska cenzura, kaže Ivan Medenica.

Umetnički direktor Bitefa, pozorišni kritičar i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti Ivan Medenica juče je na javnoj debati „Kultura posle virusa“ u beogradskom „Dorćol Platzu“ kao o ključnom pitanju govorio o tome da li će „pozorište uopšte biti moguće uz fizičko, odnosno telesno distanciranje“.

 

 

– Znamo iz istorije kulture i istorije pozorišta da je naš model u ovom delu Evrope, prema kome se ugledamo, iz kog smo, uostalom i nastali, zapravo taj nemački ili srednjeevropski model i čini se da tu Nemci nekako najbrže reaguju, pored ovih bitnih mera u oblasti kulturne politike, u smislu finansija i pomoći, koje su od ključnog značaja, tu su i određene propozicije koje su propisane, tako da su probe u Nemačkoj već uveliko počele – kazao je Medenica.

Iščupana sedišta u Brehtovom pozorištu

Trenutno stanje u pozorištima u Nemačkoj on je opisao navodeći lično iskustvo na društvenim mrežama nakon što je podelio fotografiju iz jednog od berlinskih teatara.
– Šerovao sam sliku, koja me je zaista zapanjila, uredno iščupanih sedišta u Berliner ansamblu, u Brehtovom pozorištu u Berlinu. Kad sam video tu fotografiju, bio sam zaista duboko pogođen i rekao sam da je ovo kolektivno samoubistvo, neke patetične izjave kojima, inače, uopšte nisam sklon. I onda mi je moj prijatelj, poznati nemački reditelj i pisac, odgovorio na Fejsbuku da ne treba da budem depresivan i malodušan, da je ovo kratkoročna situacija, da je i Šekspir stvarao u doba kuge, da su pozorišta i onda bila zatvorena. Mislim da je bio potpuno u pravu i skinuo sam taj post – kaže Medenica, dodajući da će situacija sa virusom „pre ili kasnije proći“ i da je pitanje vremena, „da li godinu ili dve“, ali „koncerti i predstave, kao i sva ostala umetnička producija, odvijaće se normalno ako ne pre, onda kada Svetska zdravstvena organizacija patentira neku vakcinu“.

On smatra dobrim taj „pozitivni i pragmatični stav“, ali je ukazao i na upliv drugačijih normi u pozorišta.

– Probe u Nemačkoj se odigravaju trenutno sa pačkama od plastike ili nekom vrstom onih nosača za krinoline. Dakle, ja imam tu kontrukciju od žice, ona je kružna, oko mog tela, sa distancom od metar i po, Milena (sagovornica, profesorka Milena Dragičević Šešić, koja je na debati sedela do njega, prim. nov. ) ima isto od metar i po i ne možemo da priđemo na bliže od tri metra. E sad, meni je to zaista kao privremena mera u redu, možemo da se složimo, jer šta je drugo moguće ako ti zdravstvene organizacije zabranjuju socijalni kontakt, odnosno fizički kontakt, „ili nećeš imati probe ili ćeš ih imati pod ovakvim uslovima“? Možemo Milena i ja da se ljubimo kao partneri na sceni preko maske i francuski poljubac odmah. Ali u filozofskom smislu to je prihvatljivo samo ako je privremeno – smatra Medenica.

Virusolog određuje mizanscen

On ukazuje na to da su u pozorištima sada, osim estetskih, na snazi i mere iz domena medicine i da se time „direktno cenzuriše umetnička praksa“.

– Mi koji se bavimo istorijom pozorišta znamo za hiljade oblika političkih cenzura u pozorištu. Pristajanjem na to da nam pozorište izgleda tako od sad pa do vjeki vjekova, to je medicinska cenzura. To nikad nismo imali, bar toliko ja kao istoričar pozorišta znam. Dakle, medicina direktno cenzuriše jednu umetničku praksu. I tu se stvara političko pitanje širih razmera, koje se ne tiče samo kulture. Samo se govori „struka, struka, struka“. Meni je malo toga dosta. Koja struka? Epidemiološka i virusološka su jedine struke na svetu? Šta je sa ekonomijom, šta je sa psihologijom, šta je sa psihijatrijom, šta je sa gerontologijom, šta je sa kardiologijom? Da li to što stari ljudi, ako tri meseca ne izlaze iz kuće, može da ima posledica po njihovu psihu, posledica po njihovo zdravlje i kardiovaskularni sistem jer ne mogu da hodaju? Dakle, nije jedina struka, uz svo dužno poštovanje, ta za koju vidimo da je vrlo nesložna međusobno, epidemiološko-virusološka. Struka podrazumeva jedno sveobuhvatno sagledavanje. Meni da, kao pozorišnom čoveku, virusolog određuje mizanscen? Ja to shvatam kao cenzuru. A Nemci su na to, de fakto, pristali. E, sad, Nemci su pragmatični. Treba možda pristati na to kao na trenutno rešenje, ali samo kao na trenutno rešenje – izričit je umetnički direktor Bitefa.

Medenica podseća da u protokolima kojima se rešava pitanje telesnog distanciranja, postoje dva nivoa.
– Jedno je publika, a drugo su izvođači na sceni. Publika je manji problem od ovih pački za glumce koje sprečavaju da se približe na više od tri metra – ocenjuje on.

Bitef u septembru u Luci Beograd

Govoreći o distanci među publikom, Medenica je rekao da i na Bitefu, najavljenom za prvu polovinu septembra, „idu ka tome“.

– Imamo tu sreću da smo u tom nekom najboljem periodu godine, kako stvari za sada izgledaju, to je taj avugust, septembar, a mi smo u prvoj polovini septembra. Većinu programa, zadovoljni pre svega prošlogodišnjom saradnjom, a sada i dodatnim motivima, ćemo imati u Luci Beograd, u alternativnim prostorima. U alternativnim prostorima i inače dižemo montažna gledališta, tako da nam neće biti problem da ih podignemo sa razmakom između sedišta koji je potreban. Čak neće biti ovako ružno, kao da je nešto iščupano, nego ćemo napraviti tribine takve da one budu dovoljno relaksirane, u smislu razmaka među gledaocima, i na tome se radi i to će biti ostvareno. A trupe su sve prihvatile dolazak i za sad nemamo otkazivanja – naveo je Medenica i dodao da su pregovori vođeni „korak napred, dva koraka nazad“ zato što je „apsolutno bilo nemoguće pregovarati, jer mi ne znamo s kojih pozicija pregovaramo, partneri ne znaju s kojih pozicija pregovaraju, što se tiče domaćih i, pošto je međunarodni festival, međunarodnih protokola“.

– Te predstave koje su rađene bez telesnog distanciranja će, kao takve, biti izvedene u gledalištima koje podrazumevaju telesno distanciranje. Tako da smo našli način da izađemo u susret ovom problemu, ali to je jedan kontinuirani, kompetentni rad jednog malog tima ljudi koji prate šta se dešava – zaključio je Medenica.

Snimci predstava nisu onlajn pozorište

On se usprotivio terminu „onlajn pozorište“.
– Kakvo onlajn pozorište? To nije onlajn pozorište. To su manje loši ili lošiji snimci pozorišnih predstava koje se emituju na televizijskim ili Jutjub kanalima. To nije digitalno pozorište, to nije onlajn pozorište. Postoji poseban oblik performansa, to je digitalno pozorište, što podrazumeva da su digitalne tehnologije uključene u strukturu predstave. Imate predstave koje su smišljene zato da se dešavaju u virtuelnom prostoru, u čet-rumovima umesto scena, sa avatarima kao izvođačima, koje gledaoci mogu da animiraju i njima manipulišu. To je digitalno pozorište. Nije digitalno pozorište kad ti trećerazredni snimak sa jednom kamerom okačiš na svoj kanal na Jutjubu i to nazoveš onlajn pozorištem. Nemojte da ste nepismeni! Uprave pozorišta koje to zovu onlajn pozorištem kod Milene i mene ne da bi pali na ispitu, nego ne bi dobili uslov da izađu na seminarski rad – kaže Medenica.

Pozorišni kritičar složio se s tim da „treba podržavati kreativne predstave pomoću zuma i slično“ i dodao da će „sigurno biti nekoliko duhovitih reditelja koji će napraviti koncept od telesnog distanciranja na sceni“, ali zapitao i „šta kad se taj koncept potroši, a potrošiće se za dva meseca“.
– To onda više nije štos, onda postaje norma, a kada postane norma postaje problematičmo jer jeste direktni estetski udar medicinske cenzure na pozorišnu umetnost – kazao je Medenica.

Komentari

Vaš komentar