Opasno je licitirati ciframa o projektovanom budžetu za kulturu pre nego što se utvrdi koncept i održivi plan restruktuiranja sektora. U postojećem stanju, korupcija razjeda taj ioanko nedovoljan budžet. Povećanje budžeta - značilo bi - više novca koji se odliva i preliva korisnicima koje najmanje zanima kultura, rekao je Ivan Lalić govoreći o nužnim prioritetima buduće vlade kada je reč o kulturi i budžetu koji se za nju izdvaja.
Bliže se izbori, te se nameću i pitanja o očekivanjima i nužnim stavkama koje bi trebalo iz korena promeniti, ali od nečega se mora krenuti, te smo tim povodom razgovarali sa Lalićem, dramaturgom i direktorom Mikser festivila.
Kao menadžer u kulturi i neko ko dugo važi za umetnika sa jasnim stavom i kritičkim mišljenjem prema situaciji u kojoj se nalazi ovaj sektor, istakao je da je neophodno jasno definisanje javno privatnih odnosa u kulturi, kao i da kada se sistem setuje, „odstrane fantomske oragnizacije za pranje novca i eliminiše trgovina uticajem“, treba podići budžet barem trostruko.
Mnogo je pitanja i problema, kada je reč o kulturnoj politici kojima će vlada morati da se pozavi nakon izbora – neka su ipak nužna. Da li možete da izdvojite šta je to što je prioritetno, a tiče se ulaganja u ovaj sektor?
– Na prvom mestu je reafirmacija instituta javnih konkursa koji su teškom mukom zaživeli u postoktobarskom periodu, da bi dolaskom SNSa na vlast, bili brutalno obesmišljeni. Podobnost je glavni kriterijum za odabir rukovodećih ljudi u kulturi, a VD stanje kao manir i praksa ne samo u kulturi je zapravo alatka ucene koja u sektoru proizvodi autocenzuru, cenzuru i strah.
– Drugo, tu je osnivanje, nezavisnih, kredibilnih umetničkih saveta, sastavljenih od najpoštovanijih autoriteta u struci koji bi pomogli budućim ministrima kulture da arbitriraju “ni po babu ni po stričevima”, Skandali u FCS u / koji je postao paradigma korupcije i trgovine uticajem u kulturi/i u drugim institucijama kulture bi time bili eliminisani. Gde je javni novac, tu je i korupcija, pa ni kultura nije pošteđena.
– Treće, osnaživanje umetničkih esnafa koji bi preuzeli veliki broj ingerencija za svoje sektore. U Americi je predsednik udruženja glumaca zapravo bitnija funkcija od ministra kulture. Evropa nije tako radikalna u delegiranju nadležnosti esnafima, svakako treba naći kompromisno rešenje.
– Četvrto, akcioni plan impementacije zakona o javno privatnim partnerstvima u kulturi.
– Peto je svakako stimulacija preduzetništva u kulturi kao motor razvoja imiža gradova, ali i gradskih ekonomija.
Srpsko književno društvo uputilo je nedavno trinaest pitanja o kulturnoj politici „kreatorima političkog života“, odnosno učesnicima na izborima 2022, ali i svim akterima kulturnog života i celokupnoj javnosti. Jedno od njih je bilo i za koliki budžet za kulturu se zalažu. Koje je vaše mišljenje, kolika je okvirno ta cifra koja bi bila neophodna?
– Opasno je licitirati ciframa o projektovanom budžetu pre nego što se utvrdi koncept i održivi plan restruktuiranja sektora. U postojećem stanju, korupcija razjeda taj ioanko nedovoljan budžet. Povećanje budžeta – značilo bi – više novca koji se odliva i preliva korisnicima koje najmanje zanima kultura. Kada se sistem setuje, odstrane fantomske oragnizacije za pranje novca i eliminiše trgovina uticajem, onda treba podići budžet barem trostruko. Kada ovo kažem – ne prejudiciram da je budžet za kulturu prevashodno rashodna stavka. Nema trenutno boljeg načina za razvoj gradskih ekonomija, transporta, hotelijerstva i ugostiteljstva od ulaganja u kulturu.
Pored toga što ste dramaturg, vi ste i direktor festivala Mikser. Kao neko ko je i menadžer u kulturi možete li reći šta je za sada neophodno da država obezbedi da bi festivali poput Miksera normalno funkcionisali i imali mogućnost da se razvijaju?
– Jasno definisanje javno privatnih odnosa u kulturi. Javna aklamacija prepoznavanja privatnog sektora kao jednog od suštinskih nosioca kulturnog razvoja i kreiranje uslova za podršku. Da smo je imali ranije – Mikser House, kao važna tačka na kulturnoj mapi grada bi i danas funkcionisala. Uzori kako sve ovo treba da funkciniše postoje svuda u svetu, ja bih svakako sledio slovenački put s obzirom na legislativu i nasleđe SFRJ koju su morali da demontiraju korak po korak, baš kao i mi.
Bonus video: Ivan Lalić
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare