0
Uz prisustvo glavnih aktera, u Studiju 6 Radio Beograda održan je razgovor povodom 40 godina albuma Idola “Odbrana i poslednji dani” i njegovog luksuznog reizdanja na ploči koju je objavila “Croatia Records”.
Album Idola “Odbrana i poslednji dani” (1982) je više puta proglašavan najboljom pločom jugoslovenskog rokenrola. O njoj se u javnosti već godinama često priča kao o remek-delu novog talasa i pravom reprezentu duha vremena u kojem je nastala. Grupa je počela snimanje svog prvog LP-a na jesen 1981. Producenti ploče su prvo trebali da budu članovi grupe uz pomoć Dušana “Dr.Spire” Mihajlovića, međutim, on je napustio snimanje ploče, pa je album snimljen uz pomoć Mileta Pileta Miletića i Gorana Vejvode.
Prvobitni plan benda je bio da se album bavi religijom i tradicijom, za koje su smatrali da će biti provokativne jer su mnogi aspekti ovih tema bili tabu u komunističkoj Jugoslaviji. Album je nazvan po istoimenom romanu Borislava Pekića. I nije slučajno da se promocija reizdanja i prigodni razgovor o albumu odvijao upravo u Studiju 6 Radio Beograda, gde je veći deo “Odbrane” i sniman.
– Kada sam prvi put čuo ovu ploču pomislio sam: “Isuse, kakva je ovo ludost!” – rekao je na početku Nikola Knežević, muzički urednik u “Croatia Recordsa” i dodao da je puno pažnje posvećeno ovom reizdanju I da je najvažnije da su članovi benda zadovoljni.
Poznati rok novinar Moma Rajin prisećao se atmosfere kada se ploča “Odbrana i poslednji dani” pojavila.
– Fasciniran sam bio od prvog trenutka kada sam čuo ploču. Kada bismo sa ovih prostora imali prilike da pošaljemo u svemir letelicu sa zapisom koji govori o nama, pesma “Nebeska tema” bi morala da se nađe tu, ne samo da bi smo je vratili u one prostore u kojima je nastala, već da bi je poslali nazad tamo gde večno pripada.
To je bilo vreme kada zbog politike nismo mogli sve, ali smo mogli puno toga, za razliku od ovog danas kada ništa ne možete da uradite ako ne uronite u politiku – rekao je Rajin.
Kolumnista i rok kritičar Dragan Ambrozić koji je pisao poseban tekst za reizdanje albuma, rekao je da je trebalo da prođe dosta vremena da bi došlo do spoznaje šta je značila ta ploča.
– Jako se dobro sećam tog trenutka kada je izašla ploča i kada sam je preslušao u jednom grozničavom raspoloženju. To je album koji izaziva tenziju. “Odbrana” je preskočila sve žanrove i epohe, ima domet kao velika knjiga ili velika slika… U pitanju je spomenik naše rok kulture. To je ploča koja poručuje mladim ljudima kako da traže sebe – poručuje Ambrozić.
Muzička kritičarka Zorica Kojić se prisetila kada je kao tinejdžerka prvi put čula “Odbranu i poslednje dane”.
– Ova ploča je imala neku tajnu, mistiku… I zbog toga smo joj prišli na poseban način. Predstavljala je prostor za ogromna istraživanja. Zanimljivo je da je to prvi put kod nas da su žene i devojke predstavljene kao jači pol. Setite se stihova: “Ja sam još studirao, a ona je radila…” Kada sam posle 40 godina čula ovaj album doživela sam ga potpuno drugačije – rekla je Zorica Kojić tokom razgovora.
Basista Zdenko Kolar se prisetio koncertne promocije “Odbrane” u Domu omladine.
– Meni i Vladi Divljanu je to bio jedan od najtežih dana jer smo morali sami da unosimo opremu sa ulice u salu, iz nekog razloga se nisu pojavili ljudi koji su za to bili zaduženi. Inače, ploča nije zvučala uobičajeno za to vreme, bila je vrcava.
Mnoge prisutne je iznenadio dolazak Nebojše Krstića, koga poslednjih godina mnogi više percipiraju kao „političko-marketiškog stručnjaka“, nego kao bivšeg člana Idola, ali on jeste bio u grupi, ali i na ovoj legendarnoj ploči – i to je činjenica.
– Mi smo snimali “Odbranu” nekoliko meseci u ovom studiju, zahvaljujući Jugotonu, i maksimalno smo to zloupotrebili. Ja znam ljude koji misle da je ovo najgora ploča, da je izrodila srpski nacionalizam, Slobodana Miloševića… A tu “šovinističku” ploču je izdao Jugoton iz Zagreba. Ja sam ubeđen da to tada u Beogradu ne bi prošlo. Ovo je bila kritičarska ploča, oni su je hvalili, ali nije bila popularna – priseća se Krstić.
Srđan Šaper se osvrnuo na probe za album.
– Kod Krleta smo vežbali u garaži, na Lekinom brdu, u Bakićevoj ulici. Mi smo hteli da se izdvojimo od drugih bendova koji su probali u SKC-u. Svirali smo svaki dan od 5-8 uveče, a posle smo išli zajedno u grad. Često u knjižaru Cetinjskoj, gde su se ljudi okupljali da razmenjuju mišljenja – prisetio se Šaper.
Među prisutnima u Studiju 6 bili su novinari, ali i prijatelji grupe, i brojne ličnosti iz javnog i muzičkog života kao što su: udovica Vlade Divljana – Dina Divljan, Svetozar Cvetković, Boris Miljković, Biljana Maksić, Dejan Cukić, Ivan Fece Firči, Maja Maričić, Petar Janjatović, Aleksandar Žikić, Vlada Janković Džet, Branko Rosić i drugi…
U foajeu Studija 6 upriličena je izložba fotografija “Idola”, autora Goranke Matić i Gorana Vejvode, gde se svaka fotografija nalazi na izdvojenom štafelaju, kao posebno umetničko delo.
Cane o 40 godina karijere Partibrejkersa