"Država normalizuje nasilje, ne smemo dozvoliti da knjige ubica postanu školska lektira": Šta stoji iza pokušaja otkupa Legijinih dela za biblioteke

Vest da je nedavno na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu za otkup publikacija za javne biblioteke izdvojen novac za knjige Milorada Ulemeka Legije, koji služi zatvorsku kaznu kao jedan od glavnih organizatora ubistva Zorana Đinđića i Ivana Stambolića, i pokušaja atentata na Vuka Draškovića, izazvala je veliki odijum javnosti. Po prvobitnom rešenju ovogodišnjeg konkursa Legijina dela "Psi rata", "Revolucija - 5. oktobar", "Ukrajina", "U tigrovom gnezdu", bili su naslovi koji su otkupljeni od izdavača "Panonija" iz Rume.

Međutim, nakon bure negodovanja Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama AP Vojvodine novim rešenjem od 25. juna povukao je sporne naslove sa spiska otkupljenih publikacija za javne biblioteke. Knjige Milorada Ulemeka Legije tim novim rešenjem više nisu na spisku za otkup.
U obrazloženju izmene rešenja navodi se da se, na osnovu Molbe za izuzimanje pojedinih naslova publikacija izdavača I.P. Panonija - Ruma, za koja su bila odobrena sredstva u iznosu od 34.800,00 dinara, menja spisak publikacija koje će se otkupiti.

Ovo nije prvi put da je Pokrajinski sekretarijat doneo rešenje o otkupu knjiga Milorada Ulemeka Legije, koji se već dve decenije nalazi u zatvoru. Naime, na prošlogodišnjem konkursu otkupljeni su Legijini naslovi poput "Kroz vatru i vodu", "Legionar", "Staze poraza", "U tigrovom gnezdu", "Čopor", "Za čast i slavu". Otkupljeno je više od 50 primeraka ovih knjiga. Za tih pedesetak knjiga plaćeno je nešto više od 34.000 dinara.

Bez obzira na izmenu rešenja o otkupu, dela Milorada Ulemeka Legije dostupna su već neko vreme u javnim bibliotekama u Srbiji. No, postavlja se pitanje da li im je tamo mesto?

Od političkog zločinca do subjekta kulture

- Kada se javnim novcem kupuju knjige Milorada Ulemeka Legije za biblioteke, a zaobilaze dela Aleksandra Tišme, to nije greška - to je opomena. Reč je o poruci sa dubokim predumišljajem koja svedoči o sistemskoj zameni vrednosti i instrumentalizaciji institucija kulture - kaže za Nova.rs Milena Đorđijević.

Književna kritičarka, publicistkinja i urednica književnotribinskog programa Narodne biblioteke podseća za naš sajt da je Milorad Ulemek Legija, pravosnažno osuđeni ratni zločinac i organizator političkih ubistava, u zatvoru napisao više od dvadeset knjiga.

- Ove žanrovski hibridne, uglavnom ratne ispovesti, izazvale su oprečne reakcije - od proglašenja za "vrhunsko štivo" do ocena o "jeftinoj dramatizaciji" ili čak "piscu u najam". Zajedničko celom njegovom opusu jeste odsustvo istinske etičke refleksije, odgovornosti, kao i razumevanja usuda i tragike žrtve. U njima dominira heroj ratnik, nikada zločinac; mit je ispred činjenica i istine, a "čopor" ispred pojedinca. U ovim delima nema književne niti misaone dubine, već ispranog ličnog mita i mita o krvavim herojima rata - smatra naša sagovornica.

Napominje kako su tržišta danas naizgled demokratska, ali zapravo su krvožedna i amoralna.

- U tom pogledu, samom objavljivanju Legijinih dela, ukoliko je reč o privatnom izdanju, osim etike, nema se takoreći šta prigovoriti. Međutim, kada te knjige počnu da kupuju javni sistemi biblioteka, i to ne u jednom, već u većem broju primeraka, tada više ne govorimo o politici otkupa, već o državno podržanoj normalizaciji nasilja i instrumentalizaciji institucija kulture u svrhe legitimisanja zločinca. Legija se već godinama u Srbiji repozicionira od političkog zločinca u subjekat kulture - misli Đorđijević.

Filozof, prevodilac i književni kritičar Ivan Milenković ističe za Nova.rs da je ideja da takozvana država Srbija novcem svih građana pomogne širenju dela i lika osuđenog zločinca Milorada Ulemeka,zvanog Legija naišla na njegovo najdublje neiznenađenje.

- S jedne strane se nalazi apsolutno netalentovana osoba (u književnom smislu), autor nečitljivih uradaka, građanski i moralno nepopravljivo kompromitovan čovek, koji je, međutim, u ovoj stvari savršeno nevin: one jeste beznadežno netalentovan i on jeste ubica, ali sa sudbinom svojih knjiga nema nikakve veze - objašnjava Milenković.

S druge strane su, nastavlja naš sagovornik, pripadnici režima, moralno i građanski nepopravljivo kompromitovani ljudi, odgojeni u oštrom anticivilizacijskom duhu:

- Ali zato su vrlo razvijenog instinkta da se grupišu sa sebi sličnima, što uključuje i piskaralo na dugogodišnjoj robiji. Ako su, dakle, najvažnije odlike pripadnika esenesovskog režima prostakluk, nepoznavanje moralnih i civilizacijskih normi (otkud i posledična beskrupuloznost), kao i nenadoknadiv manjak integriteta, sasvim je prirodno što nisu u stanju da prave razliku između dobra i zla, ili, u kulturnom smislu, između dobrog i rđavog umetničkog dela. Pripadnik esenesovskog režima ne zna ništa. Osim ko mu je sličan - naglašava Ivan Milenković.

Biblioteka nije zatvorska prodavnica

Milena Đorđijević ukazuje da se bibliotečki sistem, pored namere resornih organa da se instrumentalizuje u svrhe revizije bliske nam ratne istorije, umesto na vrednosni izbor, upućuje na logiku tržišta.

- Biblioteka, u ovom slučaju, postaje supermarket i zatvorska prodavnica. Kada se na bibliotečkim policama nađu Legijine knjige, a izostanu one Tišmine, to ne govori o pluralizmu, već o sistemskoj zameni uloga: zločinac govori, dok se o istinskom iskustvu zločina ćuti. Nije nepoznato da su Legijine knjige bile među najčitanijim u mreži javnih biblioteka Srbije. Međutim, problem nastaje kada se čitanost koristi kao argument za javnu nabavku. Prema toj logici, biblioteke bi morale otkupljivati i tabloide, rijaliti transkripte, pa i zapise sa TikToka. Ali njih ne otkupljuju - jer biblioteka ima (ili bi morala da ima) kriterijume više od tržišta: umetničke, etičke i civilizacijske.

Nije samo senzacionalizam ono što, po sudu Đorđijević, zabrinjava u primeru otkupa, ili ovogodišnjem pokušaju otkupa Legijinih knjiga, niti to što se konstruiše skandal kako bi se prodali veći tiraži i povećala zarada:

- Institucije kulture u poslednjoj deceniji gotovo se nalaze nadomak potpunog gubitka autonomije, čije posledice mogu biti zastrašujuće: autori poput Ulemeka Legije mogu postati mera svih stvari. Dok Ministarstvo kulture i Pokrajinski sekretarijat za kulturu tvrde da su konkursi otvoreni, demokratični i objektivni, u praksi se kao nosioci kulturnog života mogu naći ubice, zločinci raznih specijalnosti, tvorci književnih i dokumentarnih prevara, mitomani, odnosno plejada opskurnih autora i njihovih (ne)mogućih tekstova - kazuje Đorđijević i pita:

- Šta se, prema tome, dešava kada mladi ljudi uđu u biblioteku i prvo ugledaju knjige Milorada Ulemeka? Da li se u njihovoj svesti rađa ideja o isplativosti zločina, samo ako se načini njegova dobra kampanja? Da li književnost i pisanje treba shvatiti kao poželjnu platformu za biografsku promociju i mit? Naša je profesionalna odgovornost, radnika i radnica u kulturi, da odlučimo na šta smo i sami spremni da (ne) pristanemo. Mi smo na potezu - poručuje Milena Đorđijević.

U sličnom tonu je i zaključak Ivana Milenkovića:

- To što su Legijine knjige povučene sa spiska ne znači ništa, kao što ništa nije značilo ni navodno prekidanje saradnje s Riom Tintom: ako nije prošlo sada, proći će sledeći put. Ako im to budemo dopustili, uskoro će Legijine knjige da postanu školska lektira našoj deci.