Istražujemo: Dečja pozorišta oaze bez korone, rade bez pauze

Kultura 05. nov. 202018:41 > 18:43
Podeli:
"Kradljivci kokosovih oraha", predstava Malog pozorišta Duško Radović, Foto: Belkisa Beka Abdulovic/Malo pozorište Duško Radović

Beogradska dečji teatri prkose koroni uz osmeh! Raduju se što, bez ijednog zaraženog zasad, igraju planirane predstave.

Malo pozorište „Duško Radović“ večeras ima premijeru komada “Kradljivci kokosovih oraha“, bajka naroda Lulu, u dramatizaciji Tijane Grumić i rediteljke Anđelke Nikolić, koja je rasprodata!

Za portal Nova.rs, umesto upravnika ovog teatra Aleksandra Nikolića, govorila je Jelena Gavrić, izvršni producent, koja ističe da se pridružavaju mera i preporuka u skladu sa epidemiološkom situacijom.

– Smanjen je broj posetilaca, veoma samo disciplinovani. Nedeljno izvodimo dve predstave. I roditelji i deca nose maske, meri im se temperatura pri ulasku. Porodice sede zajedno, a levo i desno, ispred i iza su prazna mesta. Pre nego što dođu roditelji se temeljno raspitaju o merama preventive. Sad su se već svi navikli, upoznati su sa situacijom, ali ipak zovu da pitaju da li je slučajno uvedeno nešto novo. I deca su se navikla na maske – objašnjava Jelena Gavrić.

Glumica Olivera Viktorović Đurašković, zamenica direktora Pan teatra, ne krije sreću što uopšte rade:

– Šest meseci smo bili zatvoreni, u toku leta smo sporadično radili, u okviru Nišvila smo igrali predstave. U mom stanu smo snimili kratki serijal i postavili na naš Jutjub kanal. Reč je o 25 epizodica od tri do pet minuta, u pitanju su basne koje deca rado gledaju. Imali smo žarku potrebu da nešto radimo – priča naša sagovornica, čije je pozorište u najnezavidnijem položaju.

Olivera Viktorović Đurašković Foto: Printscreen/YouTube/Grand Magazin Tv Grand

U aprilu su obeležili 21. rođendan, a i danas su jedino repertoarsko pozorište koje nije na budžetu, ni gradskom, ni opštinskom, ni pri ministarvu.

– Imamo samo usmenu podršku. Borimo se, gostujovali smo i po zemlji i po inostranstvu, ali sve je zaustavljeno zbog koronavirusa. Trideset porodica živi od Pan teatra, sada nam ne dolaze ni organizovano vrtići i škole na predstave, tako da smo repertoar sveli na redovni koji je subotom i nedeljom. Poslednja tri vikenda, kako raste broj obolelih, mi popunimo kapacitet sale koliko je dozvoljeno ali to nam nije dovoljno da pokrijemo troškove koje imamo. Pri tom, nakon silnih nagrada i postojanja, zaslužili smo valjda da se ovo društvo pobrine za nas – priča naša poznata glumica koja je srce Pan teatra.

Po njenim rečima, rade punom parom i izmaštaju mnogo toga da bi im najmlađi dolazili i radovali se sa njima.

– Deca nam dolaze, pravili smo i maskenbal. Niko od kolega nije pozitivan, zdravlje je najvažnije, čuvamo se. Odziv koji imamo na predstavama uliva nam snagu da izdržimo – kaže Olivera Viktorović Đurašković, napominjući da su se i mališani i roditelji uželeli pozorišta.

Repertoar Pan teatra je pun za ovaj mesec – “Bajka o mudroom prasetu”, “Avanture Maše i mede”, “Petar Pan”, “Mala sirena”…

Igor Bojović, upravnik pozorišta „Boško Buha“, sa zadovoljstvom ističe da je uvek puna polovina sale, jer se poštuju mere zaštite:

– Svi su željni predstava. Imamo divnu publiku. Navikli su se svi na maske, a merenje temperature naši gledaoci doživljavaju kao igru, jer im naše razvodnice tako naprave doživljaj i zato to ne osećaju kao problem i obavezu. Najčešća pitanja bila su vezana za našu premijeru “Snežana i sedam patuljaka“ Ljubivoja Ršumovića u režiji Snežane Trišić, koju smo imali 13. oktobra povodom 70 godina našeg pozorišta. Sve ih interesuju patuljci, Snežana, princ, ali i Grdana. Roditelji nas više ne zovu, uhodani su. Naša publika zna da je nećemo izneveriti. Svi dolaze sa tom idejom da poštuju, imaju izgrađenu svest o tome i znaju da ih nećemo izneveriti.

Na sceni pozorišta „Boško Buha” ovog meseca igraće se tri predstave, tri bajke – “Pepeljuga”, 15. novembra, “Snežana i sedam patuljaka”, 21. novembra i “Snežna kraljica”, 28. novembra.

Vladan Đurković, v. d. direktor Pozorišta lutaka Pinokio, napominje da u njihovim predstavama učestvuje mali broj ljudi, jer distancu prave lutke koje su glavni glumci

– Dvoje od petoro ljudi je na sceni, a ona je velika kao i sala. Nekada nas je to zbunjivalo, da danas je benefit zbog bezbednosti. I moguće je sve dobro organizovati. Imamo 300 sedišta a primamo sto. Predstave su pune, nekad manje, nekad više, ali nikad nismo pali ispod 50 odsto kapaciteta. Primetio sam da se roditelji ne plaše, osećaju se bezbedno. Publika traži omiljene predstave “Tri praseta”, “Pepeljugu”, igraju se bajke… Srećni smo što imamo takvu publiku. Deca nose maske kao u školi, sve je isto. Igramo u dva termina vikednom, dva subotom i dva nedeljom. Interesantno je da su nam prepodnevni termini bili bolje posećeni, a sada je novitet da su to popodnevni. Nešto se obrnulo, ne znamo šta se desilo, verovatno su ljudi drugačije organizovali slobodno vreme u ovoj situaciji. Mi smo ukinuli klub, nema zadržavanja, što nije uobičajeno za glumački život, ali bezbednost je na prvom mestu – objašnjava Đurković.

„Tri praseta“, pozorište Pinokio, Foto: Promo

To što u dečjim pozorištima nema korone, smatra naš sagovornik, jeste i zato što je organizacija mnogo lakša, predstavu opslužuje nekoliko ljudi na sceni i van nje, a u drugim teatrima to je veoma kompleksan proces.

Đoko Bulajić, v. d. direktora Pozorištanceta Puž, naglašava da se i dalje bore, da odolevaju kovidu, a razmišljaju pozitivno kako „klinci ne bi osetili ovu zbrku“:

– Želimo da se kad izađu na scenu glumci posvete tome i ne brinu o ono što je oko nas. Evo sada vraćamo komad “U laži su kratke noge“, divna priča, lepa ekipa, računamo da će biti posećeno. Mi se držimo svih mera, klinci dobijaju maske sa našim logoom, pamučne, prijatne su im i raduju im se jer su šarene. Realno, smanjen je broj gledalaca, jer zbog brige odrasli otkazuju dolazak mališana. Roditelji najčešće pitaju da li sedimo zajedno i da li su obavezne maske. Mi smo porodično pozorište i radimo samo vikendom. Moramo zajedno da prebrodimo ovo. Svi smo očigledno i psihički i fizički su najbezbedniji u dečjim pozorištima. Izađemo nasmejani, zaboravimo na sve ovo što nas je snašlo. Naš posao je da budemo i u ovim vremenima veseli i puni nade. A zato i jesmo tu gde jesmo. Dođite!

Možda je odlazak u pozorišta za decu onaj lek koji će nas ojačati u borbi protiv koronavirusa – ljubav, smeh, nevinost, vera i nada u neki bolji svet.

Komentari

Vaš komentar