0
Ledeni pogled Kilijana Marfija oduševio je gledaoce širom sveta u ulozi Tomija Šelbija u seriji "Peaky Blinders". Kako se kultnoj priči bliži finale (šesta sezona počinje 27. februara na BBS one), glumac je iskreno govorio o ulozi, muzici, empatiji i pokušaju da ne razmišlja previše.
Marfi, koji ima 45 godina, nema buran lični život, ili barem ne javno. Nije sklon raspravama niti oštrim političkim izjavama. „Kilijan nije blesav“, kazao je glumac Sem Nil, njegov kolega iz serije, „On ne raspršuje svoj život. Ne razbacuje se. Izuzetno je vredan i izuzetno dobar u onome što radi.“
– Volim da ustanem i budem neko drugi – kaže Marfi – Ono što mi je teško je da ustanem i budem urnebesan ili zabavan kao ja. To nikada nije bilo u opisu posla i nisam baš dobar u tome. Ali, to je nepisano pravilo igre. Ti radiš svoj posao i onda moraš da izađeš i nastupaš kao ti. Smatram da je to zastrašujuće, jer nisam ličnost!
Kada biste ga slušali, pomislili biste da sve vreme sedi kod kuće, praveći čudnu potajnu ekspediciju u Tesco, piše novinar „The Guardian“ koji je sa Marfijem radio onlajn intervju.
– Zaista ne izlazim mnogo i ljudi su toliko razočarani kada me sretnu. Uvek rado ćaskam, ali ono što mi se ne sviđa je kada ljudi krišom fotografišu. To je tako je*eno čudno. Seo sam i ljudi su počeli da me snimaju. Ne želim da zvučim kao “jadne je*ene poznate ličnosti”, to nije ono što pokušavam da kažem. Veoma sam srećan i privilegovan sa svim tim, ali mislim da je to što imamo kamere svuda nešto što moramo da rešimo – kaže Kilijan i kroz osmeh dodaje:
– Ili sam možda samo star!
Nažalost, ponekad se ne može zaobići ni malo štampe. Nakon devet godina i 30 epizoda, poslednja sezona „Peaky Blindersa“ uskoro će biti emitovana na BBC One. Postoje planovi za jednokratni igrani film, ali što se televizije tiče, to je to. Drama je postala fenomen, sa milionima gledalaca širom sveta, delimično zahvaljujući tome što ju je preuzeo Netfliks. Izgled „Peaky Blindersa“ – trodelna odela, frizure koje su dugačke gore i obrijane pozadi i sa strane – imitira se širom planete. A, serija je izgrađena upravo oko Marfijevog lika kao vođe bande, Tomija Šelbija.
Legenda o poreklu „Peaky Blindersa“ kaže da kada je kreator Stiven Najt odlučivao ko će se naći u glavnoj ulozi, dobio je poruku od Marfija: „Zapamti, ja sam glumac.“ – Irac je bio jedan od dvojice koji se razmatraju. Drugi je bio Džejson Stetam.
Marfi, ili barem kako smo tada mislili o njemu, bio je pomalo „vanzemaljska figura“. Probio se kroz ulogu problematičnog tinejdžera u „Disco Pigs“, prvo u scenskoj verziji, a zatim i u filmskoj adaptaciji. Ali, najpoznatiji je po svom radu sa rediteljima Kristoferom Nolanom i Denijem Bojlom. Često je igrao naučnike: psihotičnog negativca u Nolanovim filmovima o Betmenu, fizičara u naučnofantastičnom trileru „Sunshine“… Marfi je bio suptilan i harizmatičan glumac, ali nije bio prvo ime koje je palo na pamet za ubistvenog vođu bande.
– Ništa zaista nije činilo Kilijana očiglednim izborom – kazao je jednom prilikom Stiven Najt i dodao:
– Ali, znali smo da je zainteresovan, pa smo ga pozvali. Ono što je Marfi mislio u toj poruci je da kada uđe u sobu, on nije Tomi Šelbi. Ali, on može postati on. Tu ulogu u potpunosti naseljava. To je fenomenalno. Sada je nemoguće zamisliti da ga neko drugi igra. On veoma, veoma ceni privatnost. Kao prijatelj je otvoren, ljubazan, pravi je osmeh. Međutim, mislim da ako ste u centru pažnje morate imati dve ličnosti. Jedna je kada te posmatraju, a druga kada si običan momak, kao što je i on.
Serija „Peaky Blinders“ nije izgledala kao pogodak od početka. Smeštena u međuratne godine, neka je vrsta mitskog britanskog vesterna, koji izmišlja stvarnu kriminalnu bandu iz Birmingema. U Najtovoj viziji, Blindersima upravljaju Tomi Šelbi, odlikovani heroj Prvog svetskog rata, i njegova braća Artur i Džon. Zarađuju iznudama, kockanjem i reketiranjem. Kako je uticaj Blindersa rastao, serija je uključila događaje iz stvarnog života kao što su ruska revolucija, američka zabrana i ratovi bandi u Velikoj Britaniji nakon 1920-ih. Serija se zasniva na Marfijevom liku, do te mere da je Džo Kol, koji je igrao Džona, rekao da je dao otkaz delimično zato što je to bio „Kilijanov šou, zaista“. Tomi je enigma i kontradikcija; oštećeni čovek koji čini loše stvari da zaštiti ljude koje voli.
– Lepota lika je u tome što on kaže jednu stvar, ali ima empatiju u očima – kaže Anabel Volis, koja igra Tomijevu ženu, Grejs i priznaje:
– Ne možete skrenuti pogled sa njih. Ima onu irsku boju: tamnu kosu i svetle oči. Mislim da su oči ono što deli velike i dobre glumce. Verujem na podsvesnom nivou da je to razlog zašto publika nastavlja da voli tog lika uprkos svim užasnim stvarima koje radi.
Za Marfija, finale znači pomešane emocije. Pedantan je u pripremi.
– Odrađujem sav posao pre nego što stignem na set. Ali, ta metoda mi zaista nema smisla. Radi se o nizu malih odluka i procesa, koje, nadamo se, doprinose performansama koje želite.
S jedne strane, nema više „Peaky Blindersa“ znači – nema više „jebeno iscrpljujućeg“ rada da postanete Tomi, besprekornog birmingemskog naglaska i sesija u teretani, proteina i, prema mojoj proceni, 3.000 lažnih biljnih cigareta po sezoni. Ali, to je ujedno i kraj jednog kvalitetnog dela koji se zadržao na britanskom nebeskom svodu. Publika ne voli samo „Peaky Blinders“, već ga voli: zbog njegove neobičnosti, razmetljivosti, evociranja lukavog međuratnog perioda u britanskoj istoriji kroz prizmu grada, Birmingema, koji se često zanemaruje. Osećam se kao da je kraj nečega važnog. Čudno je pričati o tome. Još nemam pojma. Možda ću, kada bude gotovo, imati neku perspektivu. To je završetak 10 godina mog života; velika avantura sa puno kolega i ljudi sa kojima si postao veoma blizak – iskren je Marfi.
Među ljudima sa kojima je postao najbliži bila je i njegova koleginica Helen Mekrori, koja je glumila voljenu tetku braće Šelbi. Mekrori je umrla od raka prošlog aprila, u 52. godini, pre nego što je počelo snimanje poslednje sezone, odložene zbog pandemije. Poli je bila najbliža bandi, nije se plašila da kaže šta misli i često im je služila kao moralna savest. U sećanju na nju koje je dao za „Observer“ u decembru, Marfi je rekao je da mu je ona bila „najbliža drugarica“ na snimanju.
– Njena smrt je bila neverovatno tužna i teška. Ali, uvek sam oprezan kada pričam o tome. Ja sam prijatelj i kolega, ali onda pomislite na Demijana (Luisa, Heleninog muža) i njihovu decu. Ne posedujem tu vrstu tuge. Ali, Helen je bila izvanredno ljudsko biće i izuzetna glumica. Bilo je veoma teško uspeti bez nje – iskren je Kilijan.
Takođe se divio načinu na koji je uspevala da uravnoteži svoj privatni život sa zahtevima posla.
– Način na koji je mogla da komunicira sa fanovima i da bude mama i da radi svoj posao. Bilo je sve zaista elegantno. Smatram da je to mnogo teško – kaže i brzo dodaje – Previše razmišljam o stvarima. Jednostavno poštujem privatnost i mislim da je najvažnije sačuvati je.
Marfi će morati da se nosi sa reflektorima još neko vreme. Kristofer Nolan ga je zamislio u glavnoj ulozi u filmu „Oppenheimer“, njegovom predstojećem biografskom ostvarenju o Robertu Openhajmeru, ocu atomske bombe. Biće to njihov šesti zajednički film, posle tri filma o Betmenu, ostvarenja „Inception“ i „Dunkirk“.
Oni koji su zabrinuti zbog zaglupljivanja popularne kulture mogu biti sigurni da jedan od vodećih svetskih reditelja troši 100 miliona dolara na blokbaster o fizičaru.
– Uvek ću prihvatiti sve od Krisa, bez obzira na veličinu uloge – ističe Marfi – Samo me pozove i ja sam tamo. Nije li divno što filmski stvaraoci i dalje prave izazovna, zahtevna ostvarenja u okviru studijskog sistema. Mislim da Nolan drži zastavu. On, Pol Tomas Anderson i Kventin Tarantino, fantastični su filmski stvaraoci koji rade interesantan posao u ogromnim razmerama – smatra Kilijan.
Film „Oppenheimer“ je zasnovan na biografiji američkog Prometeja: Trijumf i tragedija Džej Roberta Openhajmera… Marfi kaže da se priprema tako što „užasno mnogo čita.“
– Zanima me čovek i šta izmišljanje atomske bombe čini pojedincu. Mehanika toga, to baš i nije za mene – nemam intelektualne sposobnosti da ih razumem, ali ovi kontradiktorni likovi su mi fascinantni. Tomi Šelbi je takođe potpuna kontradikcija. Ljudi se identifikuju sa tim, jer svi hodamo okolo sa ovim kontradiktornim idejama koje koegzistiraju u našim glavama – iskren je glumac.
Čitanje je oduvek bilo Marfijeva prva ljubav. Odrastao je u Korku, gde mu je majka predavala engleski i francuski, a otac je radio na odeljenju za obrazovanje. Otišao je na elitni koledž „Presentation Brothers“ gde je uronio u fikciju pre nego što je, privremeno, podlegao mamcu rok zvezde. Bend koji je osnovao sa svojim mlađim bratom Paidi, the Sons of Mr Green Genes bio je na ivici da potpiše ugovor o albumu, ali je Marfi ipak odlučio da odbije. Usledio je neuspeli pokušaj diplomiranja prava, pre nego što ga je Volš bacio u „Disco pigs“ 1996. godine, kada je imao 20 godina.
– Bili smo prilično dobri, ali srećan sam što nije uspelo. Mislim da ne bih ostao prijatelj sa momcima u bendu kao što smo to sada. Svi bendovi ispadaju. Osim ako niste Coldplay, bićete istrošeni i ispljunuti. Bar kao glumac možete sami da donosite odluke. Ta dinamika od pet osoba u bendu je traumatična – kaže Marfi o muzičkoj karijeri.
U poslednjih nekoliko godina ponovo je počeo da se bavi muzikom, ali samo iz ličnih interesa.
– Previše sam hiperkritičan. Sve je to sr*nje. Nikad, nikada za javnu potrošnju. Ali, to je bila dobra vežba. Zdravo je samo za dušu – priznaje Kilijan.
Marfi je posebno ponosan na projekat koji radi sa Uneskovim centrom za istraživanje dece i porodice kako bi se empatija naučila u školama. Nedavno su ostvarili veliki uspeh, jer su brojne škole odlučile da ga isprobaju.
– Postoje podaci koji pokazuju koliko je to korisno za decu, ne samo za njihovu empatiju, već i akademski. Odgajajući dečake, izgleda veoma praktično i razumno da promovišete empatiju. Radi se o slušanju, a najbolja gluma je i slušanje. Ako slušate nekoga, možete mu emocionalno odgovoriti. Društveni mediji nisu empatičani, a mi smo u tome zaglavljeni i zato moramo mnogo raditi na svemu tome – kaže glumac.
Šesta sezona „Peaky Blindersa“ počinje 27. februara na BBC One.
Bonus video: Džodi Komer intervju za Nova.rs
