Postoji taj optimizam u mladom čoveku, posebni ideali i vera u to da će sve na kraju biti dobro. Fascinantno sa kojom hrabrošću opstaju u okolnostima koje kada gledaš sa strane pomisliš "Bože, odakle im snaga? Kako samo ne stanu i ne počnu da plaču? Kako se bore?", priča Isidora Simijonović, talentovana dramska umetnica.
Otkako je još kao sedamnaestogodišnjakinja zaigrala u filmu „Klip“ Maje Miloš, Isidora Simijonović privukla je pažnju svojim talentom i specifičnim glumačkim izrazom. Potom je diplomirala glumu u klasi Mirjane Karanović i nastavila da osvaja kako pozorišnu publiku u komadima „Jami distrikt“, „Sumrak bogova“, „Cement Beograd“…, tako i sa velikih i malih ekrana u „Dobroj ženi“, „Ubicama mog oca“, „Jutro će promeniti sve“, „Vreme zla“…
Sada je jedna od najangažovanijih glumica mlađe generacije, a iza nje je uspešna premijera komada „Mizantrop“ koja je odigrana pre nekoliko dana u BDP. O novom čitanju Molijera u kojem glavnog junaka tumači žena, feminizmu, ali i ulogama u „Vremenu smrti“ i Filipovećevom filmu „Pored nas“ govorila je za Nova.rs.
– Uvek se trudim da kad god mogu koristim svoj prostor u kojem radim i da ne oćutim na stvari na koje stvarno mislim da nema prostora da se više o njima ćuti. Mislim da je glas koji se podigao i međusobno podržavanje i osnaživanje žena koje se dešava trenutno nešto potpuno veličanstveno. Mi se i dalje borimo sa svakodnevnim nepravdama, ali ponosna sam na to kako se sve glasnije čujemo. Imam neki osećaj da je sad to već nezaustavljivo i jedino ispravno. Feminizam traži pravdu, pravednost, jednakost, ista prava i iste pozicije za sve – kaže glumica.
Smatra da je ženama potrebno priznavanje nepravde koju su trpele i da se konačno prestane sa relativizacijom.
– Potrebno je imenovanje nasilnika i nepravde da se ne bi stvari nastavljale.
Ističe da je Molijer uvek aktuelan jer se bavi balansom između dva ekstrema mizantropa i filantropa.
– Komično postaje kada postavimo toliko visoke kriterijume da se u njima ugušimo. Potrebna je određena popustljivost prema sebi i razumevnje. Balans. Moralni principi moraju da postoje ali ne smemo biti toliko strogi prema sebi – smatra Simijonovićeva.
Nedavno je počelo snimanje filma Stevana Filipovića „Pored nas“ (trećeg dela nakon „Pored mene“ i „Pored tebe“ čija premijera se očekuje sledeće godine) koje Isidora opisuje kao „nešto što publika zaista nije do sada imala prilike da vidi“.
– Nismo dosad imali žanr prave avanture i akcije. Radili smo sa kaskaderima, borbe, ekstreme scene u prirodi… Film prati grupu ljudi koji se nalaze u istom rijaliti programu koji predstavlja preživljavanje u prirodi. Ja sam jedini lik kojeg oni ne poznaju odranije. Moj lik prolazi kroz neočekivani put jer čovek kada se nađe u ekstremnim okolnostima, u kojima se bori za svoj život, ispoljava najekstremnije strane svoje ličnosti – otkriva glumica.
Nakon „Vremena zla“, u „Vremenu smrti“ Isidora tumači majku njene junaknje Nađe.
– To je jedna lepa nit koja se protkala. Razmišljam o mladosti svoje majke i o tome na koji način je svaka mladost ista. Eto, obe su ih zadesila teške okolnosti i sudbine, velike odluke i veoma izazovna stvarnost. Dirljivo mi je i inspirativno da razmišljam o tome kako su te njihove sudbne slične, a opet drugačije. Druge su generacije, drugačijeg senzibiliteta, drugačije su se nosile sa okolnostima rata i tragedije jer su drugačije prirode ali opet imaju zajedničku nit koja postoji između njih – priča glumica.
Na pitanje koja je to zajednička nit koja povezuje različite generacije u ratu i drugim teškim okolnostima, veli:
– Postoji taj optimizam u mladom čoveku, posebni ideali i vera u to da će sve na kraju biti dobro. I to je nešto što je zajedničko i za njih dve. Fascinantno sa kojom hrabrošću opstaju u okolnostima koje kada gledaš sa strane pomisliš „Bože, odakle im snaga? Kako samo ne stanu i ne počnu da plaču? Kako se bore?“ To je zato što je to tako – tu si gde si i kada su najteže okolnosti u čoveku se baš javi najjači instinkt za preživljavanjem, inat i taj optimizam da će na kraju morati da sve bude dobro.
Bonus video: Mizantrop, BDP