Beogradski muzičar, kantautor Nikola Čuturilo Čutura je nedavno objavio još jednu novu pesmu. To svakako ne bi bila toliko važna vest van rokerskih/muzičarskih krugova da pesma nije potegla mnoge polemike na temu sve pojave koja poslednjih decenija najviše potresa zemlje u tranziciji. Beskućnike srećemo na svakom koraku, često ni ne razmišljamo kako je neko dospeo u fazu potpune društvene marginalizacije. Pesma „Lice ulice“ je društveno angažovana i za cilj ima afirmaciju rada istoimenog magazina a pre svega ukazivanja pažnje na jedan od gorućih egzistencionalnih problema.
Tvoja nova pesma tretira vrlo delikatnu temu. Ovde je svako tretira na različite načine. Ti si pokušao da ukažeš na tu problema i možda ponudiš rešenje a da li ono postoji?
Problem je globalan, beskućnici su samo jedna od mnogo delikatnih tema. Suština je da u modernom svetu bilo kakva ljudska slabost ili ranjivost nije prihvatljiva ni oprostiva. Rešenje je u našim dušama koje nažalost pod pritiskom opstanka nezadrživo gubimo.
Period tranzicije je na žalost uticao na porast broja ljudi „bez kuće“. Šta je po tebi sve rezultiralo tim porastom?
– Uvek je bilo i biće ljudi na margini. Pitanje je samo kako ih mi ostali tretiramo. Mislim da to što zovu tranzicijom nepogrešivo proizvodi manjak empatije i višak sebičnosti a kao rezultat dešava se kolektivno i individualno okretanje glave.
Tokom snimanja spota (a možda i pre) upoznao si neke ljude koji su deo kolporterskog tima časopisa „Lice ulice“. Kakve su njihove priče?
Kao što negde rekoh, niko nije rođen na ulici niti je mislio da će tu završiti. To su ljudi kao ti i ja. Ljudi koji su imali svoje snove i nade sve dok nije došlo do prekida filma.
Pesma je deo kampanje pomenutog magazina koji već dugo angažovan u pomoći beskućnicima da se socijalizuju i ponovo budu koristan deo društva. Verujem da je bilo teško u jednoj pesmi sakupiti sve aspekt a da poruka bude jasna i afirmativna. Čime si se rukovodio dok si pisao pesmu i koliko je taj proces za tebe bio izazovan?
– Pesma nije pisana namenski i sastavni je deo mog novog albuma „Priče iz depoa“ koji će uskoro biti objavljen. Tek kad sam preslušavao snimljeni materijal sinulo mi je da moram da kontaktiram Branislava Trifunovića. Bane je jedan od osnivača magazina „Lice ulice“ i pošto ga volim i poštujem u svakom smislu, znao sam da je on prava adresa. Ubrzo smo formirali mali kreativni tim sa rediteljem Mišom Terzićem, producentkinjom Jovanom Karaulić, Nikoletom iz magazina „Lice ulice“ i naravno mojom producentkinjom Zdenkom Milanović iz Lampshade media. Od idejnog rešenja za spot do realizacije nije prošlo mnogo jer znali smo šta želimo. Sam proces je bio dragoceno iskustvo za sve nas, posebno za kolportere koji se u spotu pojavljuju u glavnim ulogama. Puno mi je srce jer njima je svaka vrsta podrške važna.
Povodom objavljivanja pesme podelio si sa publikom tvoja iskustva tokom života u Velikoj Britaniji, devedesetih prošlog veka. Ako možemo reći „talas beskućništva“ je već tresao Evropu. Šta se tamo preuzimalo i kako se društvo odnosilo prema tom problemu?
– Bogatije zemlje mogu sebi priuštiti luksuz da izdvoje više sredstava. Međutim i tamo i ovde prioriteti su nužni smeštaj i hrana. Ono o čemu se premalo ili nikako razmišlja je beskućništvo – kao stanje duše.
Ekipa pomenutog magazina, ukazujući na ovaj globalni društveni fenomen/problem, često ističe da to može da se desi svakome. Da li si nekada na taj način o tome razmišljao?
– Ta linija je mnogo tanja nego što bi neko „ušuškan“ mogao i da pretpostavi. Život ume da bude surovo nepredvidiv, uostalom otuda i stih u pesmi „Za tren izgubio sam sve“.
Pesma „Lice ulice“ je drugi singl koji najavljuje budući album „Priče iz depoa“, kakve ćeš teme na albumu još tretirati?
– Kod mene su teme kao i uvek „Svet oko mene“ i „Svet u meni“, ispevan onako kako ga ja vidim i osećam, bez ulagivanja i kompromisa.
Kako tebi izgleda scena danas i u kojoj meri su, po tvom mišljenu, bendovi društveno angažovani. Da li dovoljno glasno ukazuju na probleme?
– Scena je skrajnuta, marginalizovana i nepoželjna. Na nama je da nađemo alternativne načine da dopremo do ljudi. Siguran sam da ima još puno sveta koji želi da čuje nešto smisleno.
Ako rokenrol danas nije toliko snažno oruđe i smislu bunta – koji žanr muzike ili umetnosti generalno, po tvom mišljenju, je postalo to oruđe?
– Nažalost, mislim da je čovečanstvo trenutno anestezirano i guši se u marketingu ništavila. Treba nam neko bolje vreme i za njega se treba boriti. Ja sigurno hoću.
Bonus video: Nikola Čuturilo Neću pristati na imperativ pobede u smislu bahtosti
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar