INTERVJU Eyot: Kod nas ima uticaja i zapadne i istočne hemisfere

Kultura 01. okt. 202120:06
Podeli:
EYOT
EYOT Foto: Anton Pichur/Promo

Veliki solistički koncert grupe Eyot, ove subote 2. oktobra u Velikoj sali Doma omladine Beograda, sasvim je posebna poslastica za sve ljubitelje originalnog džez izraza, poreklom sa ovog tla, a već široko pozdravljenog i prepoznatljivog u svetu.

Osnovan 2008. godine u Nišu, ovaj sastav od samog starta razbio je sve predrasude o tome kakav treba da bude savremeni džez – klasika, pank, simfonijski rok i folklor sveobuhvatnog porekla, investirani su ovde u raskošan zvuk dubokih temelja, solidan bez premca, zavodljivo smeo, raspoložen za avanturu, u svakom milimetru pošten, plemenit i – ukorenjen u budućnosti, jednako koliko i u sadašnjosti i prošlosti, zašto da ne?

EYOT
EYOT Foto: Zoran Kiki Radosavljević/Promo

Pobednici takmičenja Umbria Jazz Balkanic Windows 2009, kao i MIDEM OFF Showcase 2012 u Kanu, grupa Eyot na subotnjem beogradskom koncertu u Domu omladine promoviše svoje najnovije, peto po redu studijsko izdanje “557799” iz oktobra 2020. Album je izašao za jednu od vodećih nezavisnih američkih diskografskih kuća, Ropeadope, i našao se među najprodavanijim džez albumima na Bandcampu, pobrao izuzetne kritike, a Francuski nacionalni radio mu je posvetio i članak na svom sajtu. Ako ovaj album još do sada niste čuli, ne oklevajte svejedno. Još od vremena onog otvaranja Beogradskog džez festivala 2017, kada su Eyot svojom izdašnom svirkom posramili i zvezde tada mnogo većeg čuvenja, za iskrene muzičke zaljubljenike više nema nikakve dileme: Eyot vladaju džez scenom sa stilom i veličanstvenim južnjačkim sviračkim manirima. O njihovoj džentlmenskoj ekološkoj svesti, da i ne govorimo. Pijanista Dejan Ilijić dodatno objašnjava zašto je neophodno u subotu u 20 časova biti na njihovom koncertu u Domu omladine.

Otkud Eyot uživo u doba korone? 

Bila je to inicijativa Doma omladine Beograda, ali smo i mi želeli da predstavimo publici novi album, tako da smo se brzo dogovorili i zajedno odlučili da je – i pored trenutne situacije – sada pravo vreme za to. Album je izašao pre godinu dana, a neke od kompozicija nikada nismo svirali uživo, tačnije njih četiri, i ovo će biti premijerno izvođenje, kako za beogradsku publiku tako i za nas, što nam stvara dodatno, pozitivno uzbuđenje pred nastup.

Neko je u međuvremenu u muzici potonuo i predao se, a neko eto ima snage da u zemlji Srbiji opstane i štaviše snimi odličan novi album. Odakle inspiracija za „557799”?

Album “557799” nastao je u periodu 2018–2019. godine, ali dobar deo tema potiče još iz perioda stvaranja prvog i drugog albuma, odnosno svih onih prethodnih, tako da kao celina predstavlja odličan presek naše dosadašnje diskografije, kome su dodate nove ideje i novi zvuk. Snimili smo ga u novembru 2019. godine, kada još uvek nije bilo naznaka da će se desiti pandemija, pitanje je kako bi se stvari odvijale samo par meseci kasnije, verovatno bismo ga tek sada snimili. Ipak, polako se već spremamo za snimanje novog albuma, sledeće godine.

Da li je naziv albuma neka mistična numerička formula ili postoji razumno objašnjenje za njegovo ime?

Numera 557799 u sebi sadrži krug ritmova, 5/8, 5/8, 7/8, 7/8, 9/8, 9/8, i tako kroz celu kompoziciju, od početka do kraja. Ove ritmove možemo naći u mnogim tradicionalnim pesmama i igrama Balkana. Samim tim oni predstavljaju srž ovih prostora i nešto što je ugrađeno u naš genetski kod. Mi smo svi uvek u nekom neparnom ritmu, ali postoji i draž u svemu tome. Tako da, pored razumnog objašnjenja, naziv albuma možemo objasniti i definicijom – mistična numerička formula.

Omot je fascinantan – ko je autor, koji strip je eventualno poslužio kao uzor?

Autor omota je engleski umetnik Alban Low, koga smo upoznali na našem nastupu u Londonu 2014. godine, i od tada se razvilo prijateljstvo koje je rezultiralo saradnjom na ovom albumu. Jedna od stvari kojima se on bavi jeste crtanje muzičara na nastupima i sjajan je u tome, tako da je taj način rada preneo na omot, uz našu sugestiju da doda Nišku tvrđavu, Suvu planinu, Spomen-park Bubanj, simbole našeg grada, i da sve to bude u naručju Dodole, koja je deo programske celine albuma.

Svi vaši albumi uspešni su na svetskom tržištu. Kako Zapad doživljava vašu opojnu, intenzivnu muziku? Razume li je u nekim momentima možda i bolje nego neko odavde?

Kod nas ima uticaja i zapadne i istočne hemisfere, tako da se svi prvenstveno vežu za ono što im je blisko, a onda lakše prihvate i egzotiku koju nosimo sa sobom. Imamo osećaj da su ljudi koji nas prihvataju širom sveta vrlo slični po razmišljanju i poimanju żivota, bez obzira iz koje zemlje dolaze.

Da li je zvuk grupe Eyot mogao da nastane samo u Nišu, na Jugu? Ili je danas to svejedno?

Jug Srbije, ili bolje je reći Srbija, Balkan, kao i sva životna iskustva kroz koja smo prošli, jesu deo formule koja je mogla da nastane samo ovde, na ovom prostoru.

Galija ili Kerber? Dobri Isak ili Novembar?

Ne mogu da se odlučim, i to ne radim zbog korektnosti, svi su prilično različiti, neuporedivi i značajni za muzičku scenu Niša. Mogu da kažem da mi je sveukupno najdraža pesma “Dodirni me” od Galije, najviše, verovatno, zbog rifa gitare u refrenu.

U kom delu sveta se osećate najudobnije, osim kod kuće? Da li je Suva planina najsvetskiji svet, tu nedaleko od nas, ka kome nažalost retko upiremo pogled?

Do sada smo najviše svirali u Švajcarskoj, Rusiji, Rumuniji, Nemačkoj, pa smo vremenom skroz navikli na atmosferu ovih zemalja, tako da se tu osećamo najudobnije. Takođe, u Parizu smo svirali pet puta i svaki naredni put bilo je opuštenije od onog prethodnog. Bilo je perioda kad smo svakog meseca negde putovali i uživali u tim promenama, onda je nekako i lakše živeti ovde. Najlepše je živeti ovde, uz mogućnost da se stalno putuje.
Jedna od dobrih strana pandemije jeste da su se ljudi malo više okrenuli prirodi. Naš “Koncert za prirodu” iz 2018. godine, koji smo snimili na vrhu Suve planine, sada deluje, na neki način, proročki, i izuzetno smo ponosni na to ostvarenje. Svirali smo svuda po svetu, na velikim i značajnim binama, ali verujem da će taj snimak ostati naš najznačajniji poduhvat, ostvaren u našem dvorištu.

Koja narodna muzika vas najviše ’radi’, slušate li i dalje punk, možda rap, hard core? 

Od muzike trenutno slušam samo filmsku muziku, najviše zbog stručne analize i učenja. Ali, generalno, ako je muzika dobra i ako osećam povezanost sa njom, ne zanima me kojeg je žanra. Poštujem pravu narodnu muziku, tradicionalnu, starogradsku.

Da možete da svirate sa nekim aktuelnim muzičkim velikanom, da li bi to obavezno bio neki džezer, ili …?

Ne obavezno, ali su mi džezeri prvi na pameti, Tom Harel, Džon Skofild i Brajan Blejd. Zatim, Kronos kvartet, Björk itd…

Šta je po vama najbolja definicija džeza danas? Koja je najbolja definicija zvuka grupe Eyot unutar džeza?

Današnji džez je mešavina prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Kao i različitih muzičkih pravaca. Mišljenja sam da je to uvek i bio. Definicija naše muzike, uglavnom za medije i promotere – ambijentalni džez rok, sa primesama klasične muzike, popa i pank roka.

Bonus video: Ana Ćurčin, nagrada Milan Mladenović

Komentari

Vaš komentar