INTERVJU Ana Ćurčin: Sabiram osećanja i procese: unutrašnje borbe, brige, ljubav, odnose i svet oko sebe

Nedavno ste objavili novi album “Sabiranje”. Šta sve “sabirate” na novom albumu? Koje teme i emocije ste pretočili u stihove i muziku?

Na albumu se nalaze pesme koje obuhvataju period od gotovo pet godina. Sabiram osećanja i procese: unutrašnje borbe, brige, ljubav, odnose i svet oko sebe. "Brinem" je pokušaj da sagledam svakodnevnu “brigu” koju nosim, ali i da stvorim neku vrstu mantre koja nas može podržati. "Tu", "Dosta" i "Susret" nastale su u periodima izolacije i čežnje, dok "Kao slučajno" govori o emotivnim barijerama i večitom bežanju u odnosima. Naslovna pesma "Sabiranje" donosi promišljanje odluka, posmatranje svakodnevice, prezasićenje mišljenjima i glasovima sa svih strana, ali i jedno ključno pitanje: da li kroz život zaista učimo i rastemo ili se samo umorimo i prepustimo? Ugoditi postavlja pitanje šta se dešava ako prestanemo da sebi udovoljavamo i ostanemo u kontaktu sa onim što nas zaista boli. Životinjske oči je gotovo dokumentarna beleška jednog duboko dirljivog trenutka. Osim svega toga, Sabiranje je i okupljanje — prostor u kojem su se susreli i sarađivali divni muzičari, producenti, dizajneri i prijatelji koji su zajednički gradili ovaj zvuk i vizuelne elemente albuma. Više od dvadeset ljudi utkalo je svoj doprinos u album.

Ovo je vaš treći studijski album, a prvi na srpskom jeziku. Zbog čega ste odlučili da počnete da pevate na srpskom?

Za mene je dolazak do maternjeg jezika bio proces — ne samo umetnički, već i lični. Odrasla sam u drugoj zemlji, učila i živela u drugim jezicima, i dugo sam svoj muzički izraz gradila na engleskom. U nekom trenutku javila se potreba da pokušam da pišem i pevam na maternjem jeziku ali sam znala da je to novi put u kojem moram iznova da izgradim umetnički izraz. Ovaj album je, između ostalog, dokument tog procesa. Sve je krenulo pesmom "Zla", po stihovima Milene Marković, zatim se nastavilo kroz pesmu "Tu" i tako su počele da se grade i druge pesme — organski, bez prisile, ali sa jasnom unutrašnjom potrebom.

Pravite izuzetno emotivnu muziku, u vaše pesme su utkana i lična iskustva. Je li teško ogoliti osećanja pred publikom?

Za mene je rad na pesmama omiljeni proces — terapija, prostor za izraz, osluškivanje, utemeljenje, sabiranje svega što život nosi. To je i mesto nemira i borbe, ali i prostor u kome je moguće otkriti i unutrašnji mir. Naravno, kreativni proces i izvođenje nisu isto. Nekad smo hrabriji na sceni, nekad povučeniji. Ali verujem da kroz muziku gradim prostor u kojem mogu da budem slobodna u izrazu — i to je nešto čemu se stalno vraćam i iznova učim. Trudim se da tu iskrenost sačuvam i u trenutku kada pesme postanu javne i kada ih delimo s publikom.

Jedna od pesama, a koja se našla na albumu “Sabiranje” je i pesma “Tu” koja je proglašena za najbolju pesmu u regionu u 2021. godini od strane žirija Zadužbine Milana Mladenovića. Ova prestižna nagrada, posebno u konkurenciji muzičara iz celog regiona, svakako je veliko priznanje za kvalitet i rad muzičara. Da li nagrade pomažu muzičarima da imaju više nastupa odnosno da li se od tog trenutka u karijeri nešto promeni?

Nagrada Milana Mladenovića svakako doprinosi vidljivosti — i mladih i afirmisanih muzičara — i značajna je za afirmaciju regionalne alternativne muzičke scene. Velika mi je čast što je pesma "Tu" prepoznata od strane tako relevantnog žirija. Ipak, broj nastupa i mogućnosti koje dobijemo kao muzičari često nisu u direktnoj vezi s nagradama. To češće zavisi od odluka promotera, festivalskih urednika i interesovanja publike.

Ove godine ste po prvi put nastupili na PZE. Zašto ste se prijavili? Da li mislite da ste nastupom na PZE došli do neke nove publike?

Što se tiče samog nastupa i vidljivosti, jasno je da festival PZE prati mnogo šira publika od one s kojom inače komuniciramo. To je bio i jedan od razloga zbog kojih smo se prijavili — želeli smo da pesma "Brinem", ali i ceo album koji sledi, dopru do nove publike. Da li je ta publika postala i naša, to je pitanje do čijeg odgovora je moguće doći vremenom i kontinuitetom — to ćemo saznati kroz nastupe koji tek dolaze.

Vaš nastup na PZE je, osim same pesme “Brinem”, bio upečatljiv i zbog isticanja podrške studentskim protestima. Da li ste imali problema zbog toga ili neku vrstu pritiska, ograničenja? Kakva je uopše bila atmosfera na PZE?

Zaista je bio izuzetno kompleksan društveno-politički trenutak za učestvovanje na manifestaciji ovog kalibra na RTS-u. Moj unutrašnji stav bio je da ovo nije trenutak u kojem možemo da ćutimo i samo pevamo, i bilo nam je važno da kroz nastup izrazimo podršku studentima i njihovim zahtevima. Imala sam podršku unutar svoje ekipe, a nakon što su se izvođači u drugom polufinalu pridružili, osetila se i neka vrsta solidarnosti među samim učesnicima, što nam je svima bilo veoma značajno.

Oprobali ste se i u komponovanju primenjene muzike, kao i kompozicija za video igre. Koliko se razlikuje proces stvaranja, komponovanja za druge projekte u odnosu na pesme koje izvodite sa bendom na sceni?

U svojim pesmama sam potpuno slobodna — gradim pesme i aranžmane bez unapred zadatih okvira i u potpunoj estetskoj slobodi. Kod primenjene muzike, proces je drugačiji: polazna tačka je najčešće tekst, ali i kreativna direkcija i očekivanja autora, reditelja ili samog projekta. Tu postoji više koordinata u kojima moraš da postaviš i navigiraš svoj kreativni proces. To je osnovna razlika — stvaranje je i dalje lično, ali ima funkciju u nečijoj tuđoj priči ili viziji. Takođe, video igre i pozorište su mediji sa veoma drugačijom dinamikom, što dodatno oblikuje pristup muzici.

Vaš bend “The Changes” čine vrsni muzičari, a u radu na novom albumu su vam se priključili još neki sjajni umetnici. Da li je teško uklopiti kreativnost i ideje toliko sjajnih ljudi koji su se okupili na ovom projektu?

Naprotiv, kada se okružite pravim ljudima, to je predivan proces — međusobno se nadograđujemo i taj kreativni proces postaje nešto novo što zajedno gradimo. Ja zaista uživam u radu, u razmeni i u tome kako to utiče na moj proces, ali i na same pesme. Na albumu "Sabiranje" sarađivala sam sa muzičarima koje sam zapravo prvi put upoznala kada sam ih pozvala da radimo zajedno. Tu su Milan Bjelica, koji je doneo nove izazove i inspiraciju u radu na pesmama, i Ana Krstajić, koja je raspisala fantastične gudačke aranžmane za pesme Kao slučajno i Životinjske oči. Na pesmi "Brinem" radila sam sa Šejnom Berijem, s kojim sam ranije sarađivala na projektima za video igre.

Šta publika može da očekuje na koncertu 16. maja u klubu Karmakoma? Da li ćete imati neke goste?

Okupiće se bend The Changes u sledećoj postavi: Goran Antović na klavijaturama, Milena Janćurić na flauti, Aleksa Miljanović na bubnjevima i Ana Protulipac na bas gitari i bek vokalima — s kojima zaista uživam da sviram, a ta širina zvuka je nešto što jako volim. Nismo dugo svirali, pa pozivam publiku da podeli sa nama taj trenutak. Premijerno ćemo izvesti i neke nove pesme koje do sada nismo svirali u ovom sastavu. Koncert će otvoriti Ana Protulipac i Jakša Bekrić, a Jakša, vrsni gitarista, će nam se pridružiti i u toku nastupa na nekim pesmama. Zvuk će raditi jedinstveni Dejan Vučković, a za svetlo je zadužen Izvanredni Bob, kaže Ana Ćurčin.