"Inspirisani Francuskom": U Galeriji Matice srpske dela Šumanovića, Konjovića, Cuce Sokić, Miće Popovića...

Izložba "Inspirisani Francuskom" svojim narativom donosi priču o isprepletenosti, vezama, uticajima, uzorima i prijateljstvu sa francuskom kulturom i umetnošću.

Svečano otvaranje priređeno je u sinoć u Galeriji Matice srpske, a prisutnima su se obratili dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica GMS, Ivana Rastović, autorka izložbe i kustoskinja, Maria Levanti, ambasadorka Grčke u Srbiji i predsednica grupe frankofonih ambasadora, dok je izložbu svečano otvorio Pjer Košar, ambasador Francuske u Srbiji.

Publika je uživala na koncertu benda KLO klo u Velikoj sali Galerije Matice srpske. KLO klo sastav čine vokal Vanja Manić-Matić, na harmonici Lazar Novkov, na akustičnoj gitari Predrag Đurić, na kontrabasu Ervin Malina i na perkusijama Ištvan Čik.

Upravnica GMS, dr Tijana Palkovljević Bugarski istakla je značaj saradnje sa Francuskim institutom u Srbiji.

- Mesec frankofonije, kao najveći praznik francuske kulture, jezika i umetnosti, za Galeriju Matice srpske je već duže od decenije prilika i podsticaj da na različite načine ispituje i predstavlja bogate i raznolike veze srpske i francuske kulture.

Autorka izložbe Ivana Rastović osvrnula se na izložbu istakvši da umetnička dela predočavaju i pojedina idejna i stilska kretanja srpske moderne umetnosti.

- Iako međusobno različita, povezuje ih okretanje francuskim uzorima i Pariskoj školi koja je otvorila prostor da se među srpskim umetnicima govori o delima slavnih impresionista, postimpresionista, kubista, fovista i intimista. Sokić, Šumanović, Konjović, Dobrović, Čelebonović, Vozarević, Josić i mnogi drugi, čija dela čine ovu izložbu, putovali su u Francusku više puta. Entuzijastični stav i ideja povratka ukazuju na magnetizam Pariza i prosto nezamislivu činjenicu da bi nekada mogli da se zasite tog, pariskog pogleda - kazala je Rastović.

Srpska likovna umetnost XX veka neraskidivo je vezana za Parisku likovnu školu zbog činjenice da je glavni grad Francuske u tom periodu postao centar najnaprednijih umetničkih pokreta i mesto susreta umetnika iz čitavog sveta. Mladi srpski slikari maštali su i čeznuli za Parizom, a jedan značajan broj uspeo je i da ostvari te snove i poseti grad svetlosti, boravi i školuje se u njemu, pa čak i izlaže na prestižnim izložbama savremenih slikara. Pariz ih je oblikovao svojim ulicama, parkovima i muzejima i načinom života. Istovremeno, formativno je uticao na njihove likovne poetike kroz brojne umetničke pokrete i ideje koji su se smenjivali na pariskoj sceni tokom prve polovine XX veka.

Najbrojniju celinu na izložbi čine dela srpskih modernista nastala u međuratnom periodu. Izložbom su obuhvaćena i dela iz prvih posleratnih godina, koja u novim društveno-političkim okolnostima stvaraju nosioci međuratnog modernizma, kao i nove generacije koje se napajaju sa istih kreativnih izvorišta. Preko 60 predstavljenih umetničkih radova umetnika poput Save Šumanovića, Bogdana Šuputa, Petra Dobrovića, Milana Konjovića, Peđe Milosavljevića, Ljubice Cuce Sokić, Lazara Vozarevića, Miće Popovića i skulptorskih dela Đorđa Jovanovića, stoje kao trajna svedočanstva načina na koji su ovi "pariski gosti" doživeli prestonicu umetnosti, kao i načina na koji su svojim umetničkim angažmanom doprineli jačanju srpsko-francuskih veza.

Izložbu prati istoimeni srpsko-francuski katalog autorke Ivane Rastović. Tokom trajanja izložbe biće realizovan bogat prateći program u vidu različitih predavanja petkom u 19 sati, kustoskih vođenja vikendom u 13 i 17  sati, kao i kreativnih radionica za decu i tinejdžere subotom. Izložba je otvorena do 26. maja.

Bonus video: Jesenja izložba ULUS-a 2023.