Oglas
S ponosom i tugom odvajam se od dirigentske palice, kazao je Danijel Barenbojm, slavni argentinsko-izraelski pijanista, koji je dirigovao najvećim svetskim orkestrima, najavivši povlačenje sa scene.
Iste večeri kada je na gala ceremoniji u Londonu nagrađen priznanjem za životno delo „Gramophone“ jedan od najvećih dirigenata današnjice Danijel Barenbojm saopštio je da se povlači sa scene. Bilo je to preksinoć, a velikan klasične muzike je obnarodovao da zbog zdravstvenih razloga više nije u mogućnosti da diriguje.
Danijel Barenbojm rođen je 15. novembra 1942. godine u Buenos Ajresu u jevrejskoj porodici. Kao pijanističko čudo od deteta, seli se u Izrael kao tinejdžer u kojem počinje da gradi jednu od najimpresivnijih karijera u svetu klasične muzike.
Umetnik, koji je u decenijama za nama radio s legendama klasike, kakvi su Nađa Bulanže ili Artur Rubinštajn, prvi put je dirigentsku palicu uzeo u ruke 1950. godine. Samo dve i po decenije kasnije nasledio je slavnog Đerđa Šoltija na mestu dirigenta Pariske filharmonije. Posle Pariza postao je vodeći dirigent Čikaškog simfonijskog orkestra, a 1992. godine postavljen je za direktora Državne opere u Berlinu.
Argentinsko-izraelski umetnik koji je dirigovao i tradicionalnim i nadaleko znanim Bečkim novogodišnjim koncertom prvi put 2009, bio je i muzički direktor Milanske skale.
Nema uticajnijeg klasičara
Jedna od najvećih kulturnih figura našeg doba, Barenbojm, kojem je 79 godina, poslednjih meseci otkazao je sve koncerte zbog zdravstvenih problema. I baš uoči dodeljivanja priznanja za životno delo u Londonu, kada su mu se poklonili Antonio Papano, Jo-Jo Ma ili Sajmon Ratl rekavši da nema „većeg i uticajnijeg klasičara“ Danijel Barenbojm je s „mešavinom ponosa i tuge“ podelio sa svetom iz Berlina, u kojem decenijama živi, ove reči:
– Povlačim se sa scene. Neću više dirigovati. Moje zdravlje toliko se pogoršalo proteklih meseci i još mi je dijagnostikovan i ozbiljan neurološki problem i poremećaj Nažalost, sada je neophodno da se fokusiram samo na to da fizički, koliko god mogu, budem dobro – naveo je Barenbojm.
Podsetio je da je muzika uvek bila i da će, bez obzira na sve, biti ključni deo njegovog života:
– Čitav svoj život živeo sam kroz muziku i trudiću se da tako i nastavim dok god mi to moje zdravlje dozvoljava. Kada se osvrnem unazad i pogledam unapred ne samo da sam zadovoljan, već i potpuno ispunjen – zaključio je Danijel Barenbojm.
I zaista, kako mu je profesionalni život bio potpuno u znaku muzike, slično je bilo i u privatnom. Naime, bio je u braku sa violončelistkinjom Žaklin du Pre od 1967. sve do smrti instrumentalistkinje 1987. Samo godinu dana kasnije uplovio je ponovo u bračne vode, i to sa pijanistkinjom Jelenom Baškirovom.
Iako Argentinac, ovaj pijanista i dirigent, ima i državljanstvo Španije i prvi je čovek koji je imao dualno državljanstvo Izraela, i Palestine.
Kontroverze i slava
Međutim, koliko god slavljen i poštovan izazivao je i kontroverze. Ogroman odijum navukao je na sebe u Izraelu kada je u toj zemlji dirigovao Vagnerovu operu „Tristan i Izolda“. U Izraelu se muzika velikog kompozitora, zbog antisemitskih stavova, ne izvodi. Podsetimo, i danas se, koliko god bio slavljen, uz ime Vagnera gotovo uvek stavi i odrednica „antisemita“, a još uvek se „lome koplja“ da li je antisemitizam kompozitora oblikovao njegovu muziku i kolikon se u njegovim operama karikiraju Jevreji.
Takođe, Danijel Barenbojm naljutio je Izrael i kada je sa pokojnim palestinskim intelektualcem Edvardom Saidom osnovao „West-Eastern Divan“ orkestar, okupivši na jednom mestu Izraelce, Palestince, Sirijce, Libance, Egipćane….Cilj je bio da se pokaže kako je moguć suživot bliskoistočnih naroda, svih „zaraćenih strana“. Otuda i jedan od čuvenih koncerata koji je nosio naziv „Za jedinstvo palestinskog naroda i mir između Izraela i Palestine“. Barenbojm i Said dobili su za ovaj muzički poduhvat Nagradu princa od Asturije 2002, samo godinu dana pre smrti Saida.
– Samo kada izvodite muziku, moguće je postići potpuni mir – bile su reči koje su ga vodile kroz čitavu karijeru.
Bonus video: Mehta u Beogradu