1
Izložba "Dizajn kao sudbina - Saveta i Slobodan Mašić" otvorena je u Srpskom kulturnom centru u Belobreškoj, srpskom naselju u dunavskoj klisuri u Rumuniji, u saradnji Saveza Srba u Rumuniji i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat. Na izložbi su prikazani kultni plakati, čiji su dizajneri Saveta i Slobodan Mašić, ali i delić izdavačke produkcije "Nezavisnih izdanja", saopšteno je iz ovog udruženja.
Postavka je otvorena u okviru 30. Dana preobraženja Srba, najvećeg književnog festivala Srba u rasejanju tokom kojih je dodeljena i Velika bazjaška povelja srpskom književniku iz Hrvatske Đorđu Nešiću, organizovan niz književnih večeri, kao i okrugli sto „Današnji trenutak srpske književnosti u regionu, prečanstvu i Evropi“.
Slobodan Mašić, koji je preminuo 2016. u 77. godini, bio je velikan dizajna, arhitekta i izdavač. Bio je zaslužan za vizuelni identitet Bitefa, Festa, Ateljea 212, Doma omladine, SKC-a, Muzeja afričke umetnosti…
– Mašić je postao poznat po novoj estetici, po uvođenju modernog u jugoslovenski dizajn. Na primer, na pozorišnim plakatima često bi stavljao samo jedan deo tela slavnog glumca – uvo, usta, nos Ćirilova, Ljube Tadića… To su prepoznatljiva dizajnerska rešenja kojima se i danas dive u svetu. Ponosni smo što se u Muzeju knjige i putovanja Udruženja Adligat nalazi Legat Savete i Slobodana Mašića sa stotinama knjiga s posvetama, rukopisima i arhivskom građom, ali i čak 27.000 knjiga koje su nam poklonjene – kazao je Viktor Lazić, počasni predsednik Adligata.
Slobodan Mašić je bio jedan od najznačajnijih dizajnera jugoslovenske ere. Pamte se njegovi plakati za filmove „Rani radovi“ Želimira Žilnika i „Nevinost bez zaštite“ Dušana Makavejeva. Uradio je i veliki broj pozorišnih plakata, a bio je poznat po tome da je odnos naručilac-dizajner obrnuo, ponašajuči se kao da je naručilac posla – radio je samo onda kada je imao garancije potpune umetničke slobode.
Sa Leonidom Šejkom, Marijom Čudinom, Borom Ćosićem i Dragošem Kalajićem 1966. godine Mašić je osnovao prvu nezavisnu privatnu izdavačku kuću u bivšoj Jugoslaviji – „Nezavisna izdanja“, koja je ubrzo postala i jedna od najznačajnijih. Tokom 40 godina objavio je 500 izdanja, među kojima je i najprodavanija knjiga eseja u istoriji srpske književnosti – „Muka s rečima“ Milovana Danojlića u čak 10.000 primeraka. Ali, tadašnje komunističke vlasti bile su sumnjičave prema jednom privatniku. Kad je posle silnih odbijanja drugih izdavačkih kuća Mašić rešio da 1972. godine objavi „Crvenog kralja“ Ivana Ivanovića u anale istorije književnosti ubeleženo je da je to jedini slučaj da je izmišljeni književni junak optužen da radi za američku tajnu policiju.
Glavni lik u romanu je fudbaler Zoran Jugović (Zoka King), koji emigrira u Ameriku gde uspešno igra fudbal. Ivanoviću su za lik glavnog junaka kao inspiracija poslužili popularni fudbaleri, poput Dragoslava Šekularca, Jovana Miladinovića i Velibora Vasovića. Za komunističku vlast problematičan deo u romanu bio je onaj kad glavni lik kaže: „Ma ta Jugoslavija je zemlja u kojoj ne želim da živim, majke joj ga…“
Javni tužilac u Prokuplju je smatrao da roman „napada Jugoslaviju i socijalizam“ i zabranjen je samo dva meseca nakon izlaska, a pisac osuđen na dve godine zatvora i otpušten s posla kao moralno i politički nepodoban da vaspitava omladinu.
Na suđenju za zabranu knjige Slobodan Mašić je za veštake izabrao profesora etike Vuka Pavićevića i profesora prava Radomira Lukića. Pavićević je govorio je da se oni nisu izborili za revoluciju da bismo zabranjivala knjige, da i četnička deca imaju pravo da pišu kao i svi drugi… Javni tužilac je u jednom trenutku rekao Pavićeviću: „Profesore, svaka vama čast, ja znam da ste vi veliki znalac i komunista, član CK, ali imam podatke od Udbe da je taj glavni junak, Zoran Jugović radio za CIA“…
Bonus video: Gospodar prstenova, najvoljenija knjiga