0
Godišnja izložba grafika studenata FLU "Art is an act of total attention" u izboru kustoskinja Centra za grafiku Tie Antić i Nataše Janković, biće otvorena 18. juna u 19 časova u Galeriji Centra za grafiku.
Radovi autora koji će biti izloženi u Galeriji Centra za grafiku FLU do 26. juna demonstracija su aktivističkog potencijala koji može doneti promenu opšteg društvenog narativa. Pluralistička postavka, sloboda kojom se kreću kroz teme predstavlja sinergiju različitosti i simbiotički sistem u kojem se formira i ceni individualizam i kritičko mišljenje. Čini se da je reč o generaciji koja međusobno ceni svaku ekscentričnost, naviku, ubeđenje, beleži kustoskinja izložbe Nataša Janković.
Studenti su posebno zainteresovani za korišćenje umetničkih veština kako bi se bavili aktuelnim društvenim pitanjima, poput klimatskih promena, rasne jednakosti, prava LGBTIQA+ zajednice, svesti o mentalnom zdravlju i rodnoj ravnopravnosti. Pojedini studenti veoma hrabro na svojim radovima iznose lične stavove i aktivističko delanje. Tako se Milica Vukašinović na svojim linorezima, svedenog kolorita i forme, direktno obraća problemu iskopavanja jadarita i posledicama sa kojima ćemo se u budućnosti suočiti dođe li do realizacije rudnika, dok je Marija Kuruzović zainteresovana za prava i zloupotrebu životinja u funkciji zabave, ali i zloubotrebe čoveka u centrifugi moći koja neprekidno uvlači.
Bojan Glavonić projektom „Coffee and Cigarette“ uključen je u udruženje za podršku osobama sa invaliditetom „Naša Kuća“, a Luka Joksimović koristeći se tradicionalnim elementima u slaganju svojih figurativnih prikaza, opet provicira estetikom i motivima svojih radova.
Katarina Rakić direktno postavlja pitanje gubitka identiteta u masi, o potencijalu iščezavanja svakog vida posebnosi i karaktera ne bi li smo svi bili isti, jednolični, a „Pandora“ Ade Andrejević koristi predstavu lutke u istraživanju svog Id, Ega i Super-Ega. Maje Vranić u svojim minucioznim sitoštampama istražuje privatnost i seksualnost vraćajući intimizam novim pristupom na mala vrata, dok se svako pomeranje i odstupanje od uklapanja ne sme se tumačiti kao greška, poručuje fanzinima Marija Jojić.
Matija Tanjević u radovima istražuje granične prostore i vrednosti tipografije na grafitima, a Selena Denić bira digitalnu štampu da iznese svoje oglede i promišljanja. Serija litografija Damjana Stevovića govori o evoluciji i mimikriranju biblijskih grehova u savremenom svetu, dok Nikolina Jovanović sitoštampom introspektivno posmatra stanje umetnika u društvu kroz lične nesigurnosti, a Radmila Korać polazište pronalazi u zlatnom dobu jugoslovenskog dizajna sedamdesetih.
Nevena Stojinov stvara lični pragmatični geometrijski modul, koji iz života prenosi u grafiku, a Maša Vlasov se fokusira na nama prepoznatljive popularne ličnosti, često diskutabilnog karaktera, secira ih i prespaja u uzorne građane, maskirajući njihovu prirodu u pokušaju redefinicije opšteg društvenog narativa. Nemanja Joković manipuliše u mediju sitoštampe starletom i samoproklamovanom intelektualkom estrade Vendi javno demonstrirajući problem estetike koja nas napada, a Mihajlo Martinović proizvodi mnoštvo ženskih figura komentarišući nužnost da se istaknu, ali samo u okviru jednog vrednosnog sistema – forme.
Posetioce će Bogdan Dimčić povesti u svoje detinjstvo kroz stranice porodičnog albuma ispunjenog sitoštampama, fotokopiranim fotografijama, ali i starim izbledelim fotografijama sa rolni filma, a Milica Erkić ističe lični užitak u svakom novom doživljaju pejzaža, bez potrebe za posedovanjem, bez nužnosti da odnese sa jednog mesta išta više od kadra uhvaćenog analognim fotoaparatom. Radovi Une Arsenijević su reminiscencija na detinjstvo, na Beograd kakvog više nema, delić parka ili starog grafita, a i Jelena Vukajlović se opredelila za prošlost, postavljajući pitanje da li ekranska slika, koja je ostala u pamćenju brojnih generacija, nosi posebnu simboliku.
Bonus video: Izložba Ane Stojković
