Baz Svetlosni (Lightyear) je jedan hrabar, ali neuspeo pokušaj da Pixar, u sumnjivoj simbiozi sa Disney-em (čuvene Pixarove skakutajuće lampe nema u špici), izađe iz sfere očekivanja od “Pixarovog filma” i kreira nešto konvencionalnije izdanje.
Sam film funkcioniše kao tzv “origin story” ili priča o “nastanku” Baza Svetlosnog, koja nam je u uvodnoj napomeni objašnjena kao da ćemo gledati film koji je i dečak Andy (čije su igračke, pa i Baz, junaci Toy Story iz koga je sve poteklo) gledao pre nego što je poželeo tu igračku. U tom smislu, Baz Svetlosni nema nikakve veze sa pomenutim Toy Story. Što će smoriti mnoge.
Sam film fokusira se na misiju u kojoj je Baz poslat na neku “Zemljoliku” planetu s timom naučnika da proveri njenu nastanjivost. Prilikom odlaska Baz pravi neuspeo manevar zbog čega čitav tim ostaje zarobljen na njoj. Da bi ih spasao Baz je prinuđen na seriju neuspelih pokušaja putovanja kroz vreme koji bi mu pomogli da osposobi brod. Za to vreme on praktično ne stari, dok za čitav tim promiču decenije, pa i čitavi životi. U nekom trenutku Baz će se sukobiti i sa samim, starijim sobom (iz budućnosti). Ako vam sve ovo deluje prekomplikovano, naročito za decu, moram da vam priznam i da jeste. Čitav film doima se kao animirana verzija nekog sci-fi akcijaša sa Tomom Cruiseom (a la Edge of Tomorrow ili Oblivion) gde su autori naročito želeli da čačnu i “fizičke začkoljice” Christophera Nolana. I u tom kontekstu, ovo je hrabar film, koji na drugačiji, pomalo i anti-piksarovski način pokušava da etablira jedan zahtevniji, odrasliji “crtani”.
U domenu realizacije ovo je jedna neinventivna i nemaštovita naučno-fantastična akcija u kojoj nijedan od junaka, uključujući i Baza, nije naročito simpatičan niti harizmatičan. Autori su napravili značajan korak ka multikulturalnosti i, naročito, LGBTQ+ zajednici, ali svi ti junaci su drvenasti, dosadnjikavi i u najboljem slučaju tek solidni statisti “Pixarovog filma”. Radnju vozi komplikovana avantura koja praktično nikada ne miruje i film provodi malo vremena u razvijanju nekih zanimljivih, naročito emocionalnih, odnosa, iako nekim citatima (odnos Baza i Alishe svojim ishodom gađa Up, ali sa slabim rezultatom) to smelo pokušava. Oni uglavnom ostaju generički i umiveni kako i očekujemo od “crtanog filma”, baš kao i sve plemenite poruke koje film generiše (veruj u sebe, zajedno smo uvek bolji, ne plaši se ničega…).
Krajnji rezultat je poprilično dosadnjikav i monoton film koji je u nameri da nam dočara kako je Baz postao očaravajući, neustrašivi zaštitnik Toy Story ekipe istoga prikazuje kao jednog latentno egoističnog bezbojnika kome su i spas svog tima i prijateljstvo sa istima podjednako obavezujuće misije, a ne nešto što dolazi iz srca.
OCENA: 4/10
Bonus video: Priča o Voltu Dizniju
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare