1
Kada su se Bitlsi raspali 1970. godine, mislili su da je to kraj priče. Ali su pogrešili. Više od 50 godina kasnije, Džon, Pol, Džordž i Ringo su uticajniji, slavniji, voljeniji nego ikad. To znači da svet konačno prati jedno od najčudnijih poglavlja u sagi o Beatlesima: njihove solo radove.
Sva četvorica Bitlsa nastavili su da stvaraju muziku, pod svojim ekscentričnim uslovima. Sva četvorica su izdali studijske albume. Sva četvorica su izbacila i poneko potpuno smeće. Priča o solo karijerama Bitlsima je luda, haotičan svet za sebe, piše „Rolingstoun“.
Zato proslavimo tu priču sa 10 najvećih solo pesama Bitlsa, sa Džonom Lenonom, Polom Makartnijem, Džordžom Harisonom i Ringom Starom. Neke od ovih pesama su legendarni hitovi koje pevaju širom sveta na venčanjima i zabavama. Neke su zakopani dragulji koje znaju samo najveći fanovi Bitlsa.
Imajte na umu: ovo nije lista njihovih najvećih hitova. Ove pesme nisu ovde zbog komercijalnog uspeha, radijskog emitovanja, prodaje ili popularnosti. Jedino što je važno je nivo Bitls magije. To znači da neki neverovatno poznati hitovi nisu uključeni.
10. Džordž Harison – “Pure Smokey” (1976)
„Pure Smoky“ možda je najmanje poznata pesma na celoj ovoj listi – duboki rez Džordža iz 1976. godine, nikada hit ili čak singl, zakopan na B strani ploče koju niko nikada nije čuo, „Thirty Three & 1/3 „. Ali to je najlepši, najvelikodušniji, najiskreniji duhovni izraz, s Džordžom koji skromno zahvaljuje Bogu što je blagoslovio svet svojim herojem Smokijem Robinsonom. Pun je aluzija za obožavaoce Motown zvuka i fanove Džordža, ali teče sa džez trubama i dva sjajna sola na gitari. Dajte ovoj pesmi par minuta svog života, i ispuniće vas zahvalnošću za bilo koji svet u kojem ima mesta i za Smokija i za Džordža.
9. Džon Lenon – “Imagine” (1971)
Džonova himna miru na zemlji je s pravom njegova najpoznatija, voljena i univerzalna pesma, s njegovim jedinstvenim miksom tvrdih reči i topline popa. Njegovi „ah-haaa“ i „joo-hooo“ između redova su jednako moćni kao i način na koji ubacuje bombu poput „i nijedne religije“ između redova. „Ideja je došla kao dečja pesma, znate, i želeo sam da je zadržim tako da je dete može razumeti“, rekao je. „Sortirao sam je kao ‘Working Class Hero’ , samo na jeziku deteta.“ Stihovi kreću iz pesme Joko iz 1964. godine. „‘Imagine’ je bio inspirisan knjigom ‘Grapefruit’ od Joko“, priznao je Džon. „Znam da je pomogla oko mnogih stihova, ali nisam bio dovoljno muškarac da joj dam zasluge za to. Tako da je ta pesma zapravo napisana od strane Džona i Joko. Ali bio sam i dalje dovoljno sebičan i nesvestan da prihvatim njen doprinos.“
8. Pol Makartni – “Too Many People” (1971)
Pol dopušta svojoj mašti da divlja u uvodnoj pesmi “Ram-a”, trpajući toliko ideja i đavolski pametnih detalja, da su trebalo decenije da se „Too Many People“ – i ostatak albuma priznaju kao genijalni. Ali možete čuti njegov nestašni osmeh kroz celu pesmu. Pol pokazuje svoju zlobnu stranu, kritikujući Džona i Joko kad kaže „previše ljudi koji propovedaju veru“. Kako kaže u svojoj knjizi „The Lyrics“, „To je bio ekvivalent onome što danas možemo nazvati ‘diss track'“. Ali to je samo površina, i „Too Many People“ nikada ne usporava, od tog vanzemaljskog huka do divljih gitarskih letova, jednog od Pola i jednog od Hjua Mekrakana. Zvuči kao da se oslobađa, napokon se oslobađajući post-bitlsovske malaksalosti.
7. Džordž Harison – ”Isn’t It A Pity” (1970)
Sedmominutna pobeda njegovog trostrukog albuma „All Things Must Pass“, gradeći pesmu od retke gitare i klavira do himne. „Isn’t It A Pity“ zvuči kao da ima šest akustičnih gitara koje sviraju, žice, orgulje, i ko zna koliko tamburina, Džordžovu slajd gitaru, katedralu vrednu eha Fila Spektora, i hor koji peva naizmence s „Hey Jude“. Kasnije je napravio kraću, pojednostavljenu verziju na albumu, kao i demo na kojem peva: „Isn’t it so shitty? Isn’t it a pain?“ Nina Simon je duboko osetila ovu pesmu – njenih 11 minuta verzije se upoređuje s Džordžovoj po mračnoj snazi.
6. Pol Makartni i Vingsi – “Band on the Run” (1973)
Najgangsterskiji trenutak Pola Makartnija? Bez sumnje. Ko drugi može zauzeti prvo mesto s epskom pesmom o begu iz zatvora? Verujte ili ne, „Band on the Run“ je došao u vreme kada su ljudi sumnjali da li Pol može i dalje da izdrži. „Ako ikada izađemo odavde“ bila je Džordžova šala o poslovnim sastancima sa “Eplom”. Ili to može biti fantazija u kojoj se Bitlsi oslobađaju iz svog korporativnog zatvora i ostaju zajedno zauvek. Ali čak i kada Pol peva o sukobu, skupi se, vrišteći od oduševljenja. Nakon „Band on the Run“, više niko nije sumnjao da li Pol može dalje.
5. Džon Lenon – “Mind Games” (1973)
Džon donosi svu svoju kosmičku dobrotu u „Mind Games“, njegovu himnu mira i ljubavi. „Mind Games“ je Džon u svom najsirovijem obliku: njegovo dečačko uzbuđenje, njegova slajd gitara, humor, duhovna težnja, poezija… Kao i svi ostali s početka 70-ih, uključujući i njegove bivše kolege iz benda, očito je pod uticajem Dejvida Bouvija i Marka Bolana. Ali on je u svojoj sopstvenoj blaženoj zoni, čineći da svaka linija udari poput udarca u srce čak i kada postane neverovatno nerazumljiv. Ako ikada sumnjate u Džonov genij kao pevača, čujte kako izvlači reč „mind“ u deset slogova, ne dopuštajući joj da isklizne. Džon ide previše daleko na „Mind Games“. Ali to je ono što ga čini Džonom Lenonom.
4. Ringo Star – “It Don’t Come Easy” (1971)
Najveći hit Ringa Stara. „Pesma koju mi je Džordž pomogao da napišem“, rekao je pre nekoliko godina, u svom specijalu za 80. rođendan. „Mogu sve da napišem, ali je ne mogu da završim, pa bi on završio moje pesme za mene.“ Cela njegova priča je zapravo u toj liniji – za Ringa, muzika je sva o drugarstvu, stvaranju magije s prijateljima i strancima. Toplina i odlučnost „It Don’t Come Easy“ je suština Ringa, suočavanje sa svojim sumnjama i strahovima dok gleda kako se njegovo Bitls bratstvo raspada. Ali možete čuti svu njegovu otpornost – kao bolešljivo dete koje nije očekivalo da će doživeti 16 godina, sigurno sada ne odustaje. Takođe možete čuti da je čovek sa dušom. „It Don’t Come Easy“ je pesma za čitav život.
3. Džordž Harison – “Give Me Love (Give Me Peace on Earth)” (1973)
Jedna od najlepših pesama koju su ikada napisali bilo koji od Bitlsa – pre ili posle raspada. „Give Me Love“ je pesma koja sažima svu genijalnost Džordža Harisona, sav njegov bol, svu njegovu duboku težnju i razočaranje i nadu, u nekoliko sjajnih minuta. Da li je ikada gitara zvučala tako srećno u rukama Džordža? „Give Me Love“ je dospela na prvo mesto 1973. godine. Kako je rekao, „Ova pesma je molitva i lična priča između mene, Boga i svih onih koji je vole.“ Ispostavilo se da su je voleli svi.
2. Džon Lenon – “God” (1970)
Ako tvrdite da je Džon Lenon najveći rokenrol pevač, „God“ je najžešći nastup u njegovom životu. To je njegov duhovni egzorcizam sa kraja Plastic Ono Banda. Džon nikada nije urlao tako žestoko, besneo protiv stvari u koje odbija da veruje — magije, religije, političara, joge, Elvisa, Dilana, Bitlsa. Ali njegov glas je na kraju pun nežnosti, kako priznaje: „Bio sam Morž, ali sada sam Džon.“ „God“ je pesma za svakoga ko je ikada morao da počne iznova kao odrasla osoba, posle smrti sna u koji je verovao. Još nešto što čujete u „God“: Ringo na bubnjevima. On pruža ključnu podršku koju je uvek davao svojoj braći, kako je Džon rekao, „hrabrost da uđu i vrište“. Svi su pevali najsmelije kad su imali Ringa iza sebe – a „God“ je najhrabriji Džon.
1. Pol Makartni – “Maybe I’m Amazed” (1970)
Pol Makartni napisao je svoju najemotivniju, strastvenu, nezaboravnu ljubavnu pesmu za Lindu, nakon raspada Bitlsa. Osećao se izgubljeno i zbunjeno u svim nemirima, izolovan na njihovom škotskom imanju, opijen i spavajući do kasno, pitajući se šta da radi sa svojim životom. Ali nešto još strašnije: bio je zaljubljen. Kako priznaje u ovoj pesmi, „Možda sam usamljen čovek koji je usred nečega / Što zaista ne razume.“ Linda Istmen bila je jaka njujorška žena koja je imala svoj život, svoju karijeru – ne tipična pratnja za rok zvezdu šezdesetih. Ali „Maybe I’m Amazed“ zahvata trenutak kada je njihova romansa tek počinjala. Pol i Linda bili su nerazdvojni narednih 29 godina, do njene smrti. Nikada nisu proveli ni jednu noć odvojeno sve do nedelje kada je otišao u tokijski zatvor 1981. godine. Muzički svet nije imao pojma šta da misli o tome, pa su jednostavno odlučili da su oni čudan par. Ne postoje druge rokenrol ljubavne priče poput ove. „Maybe I’m Amazed“ priča tu priču u prelepim, živopisnim detaljima. Možete čuti to u Polovom izmučenom glasu – već zna da mu se život promenio. Nema pojma šta da očekuje od svoje budućnosti s Lindom. Plaši se iz sve snage. Ali nijedno od njih ne odustaje.
Bonus video: Godišnjica ubistva Džona Lenona – Ustalasao je Ameriku tvrdnjom da su Bitlsi popularniji od Isusa