0
Ova vlast je tokom decenije vladanja postepeno izgrađivala sistem moralno političke podobnosti prilikom raspodele sredstava i u ovoj zemlji je zavladao mrak, kažu za Nova.rs glumci i reditelji, reagujući na harangu kojoj je izložen Nikola Kojo.
Pišu: Jelena Koprivica i Bratislav Nikolić
– Aleksandar Vučić je uspeo da ukrade radost svojim mrakom koji širi oko sebe i svojom interesnom grupom. Ukrao je novac i za to će možda odgovarati, ali ukrao je radost – reči su glumca Nikole Koje, kojima je objasnio zašto je u subotu došao na protest „Srbija protiv nasilja“.
Kazao je i da je „protiv nasilja u svakom smislu koje nam se duže od 30 godina dešava, a posebno od kada je dotični gospodin na vlasti“ i poručio da „treba zaustaviti zlo“.
Upitan za izjavu predsednika Vučića da glumci ne bi trebalo da pričaju o diktatorskom režimu u Srbiji, jer da je režim takav ne bi ni imali priliku da zarade novac, što se naročito odnosi na sredstva koje dobijaju snimajući serije iza kojih stoji Telekom, Kojo je odgovorio:
– Mi smo akcionari, to je državna firma, a država to smo mi, a ne on.
A komentarišući skup SNS-a, održan u petak, istakao je da je podela u društvu sve manje i da se to videlo i po ljudima koji su bežali s tog mitinga, svesni da tako zarađuju svoje dve hiljade dinara:
– Žao mi je što se ne osveste i ne porazmisle kada im ta novačanica dođe u ruke, ko im je to platio. On lično ili je to od poreza ili od zaduživanja – upitao je Kojo.
Zbog toga se na glumca „sručila lavina“, a najpre je reagovala članica Predsedništva Srpske napredne stranke i ministarka kulture Maja Gojković saopštivši da Kojo ‘“izvrće činjenice kako bi se sakrila i potcenila podrška Vlade Srbije i aktuelne vlasti filmskim radnicima, koje do 2012. godine praktično nije bilo“.
– Postojao je Telekom Srbije i u vreme vlasti koju Kojo podržava, pa kako je moguće da se nisu snimale serije u meri u kojoj se snimaju u poslednjih 10 godina? Zašto ne kaže građanima Srbije da je u 2008. godini Filmski centar Srbije imao budžet od svega 36,8 miliona dinara, a danas više od milijardu – istakla je Gojković.
Navela je da Vlada Srbije, uz podršku predsednika Aleksandra Vučića, danas obnavlja i gradi domove kulture, bioskopske sale, a za proteklih 10 godina digitalizovano je 28 bioskopskih sala širom Srbije.
– Zaista sam zgrožena porukama mržnje koje je Nikola Kojo uputio, nazivajući građane Srbije pogrdnim i uvredljivim imenima. Podrugljivo, uvredljivo i sa nipodaštavanjem govoriti o građanima, samo zato što ne dele njegovo političko mišljenje i to na skupu koji se tobože organizuje povodom borbe protiv nasilja, je duboko zabrinjavajuće. Ako Nikola Kojo zna da se serije i filmovi snimaju novcem građana, morao bi da zna i da novac građana dolazi dobrim delom i od onih koje on naziva „ovcama i govedima“ i omalovažava samo zato što imaju drugačije mišljenje. Niko ne sme i nema prava da na tako neprimeren i necivilizovan način vređa građane Srbije i da im osporava pravo na opredeljenje i slobodu da ga izraze – poručila je Maja Gojković.
Uz glumca su, posle svega, stale mnoge njegove kolege. Glumica Anita Mančić, komentarišući čitavu situaciju i hajku na Koja, obratila se ministarki kulture Maji Gojković kratkom porukom:
– Gospođo ministarka, ne dirajte glumce, ne dirajte umetnike. Kada budete odlazili počistite iza sebe. Svetlo ne morate da gasite, jer je već mrak.
O tome „koliko ministarka kulture ne razume šta je kultura“ govori, po oceni glumice Jelene Stupljanin, i to što Maja Gojković misli da se kultura kupuje novcem:
– Zato se ne slažemo, draga ministarko, i zato nikada nećete razumeti zašto je ovoliki narod na protestima.
A glumac Miloš Samolov kazao je za Nova.rs da potpuno podržava svog kolegu:
– Iza svake njegove reči stojim. Sramota me je zbog toga šta mu rade. Apsolutno pružam svaku podršku Nikoli – kratak je bio Samolov.
Reditelj Janko Baljak smatra da se vlast prema budžetskom finansiranju odnosi kao da „daju novac iz sopstvenog džepa“:
– Ova vlast je tokom decenije vladanja postepeno izgrađivala sistem moralno političke podobnosti prilikom raspodele sredstava. Kulminacija toga je trenutno stavljanje na stub srama „nezahvalnih“ glumaca koji protestuju protiv sumorne stvarnosti u kojoj živimo – zaključuje Baljak.
Izraze koje je Nikola Kojo, navodno, koristio za učesnike mitinga SNS-a (Maja Gojković tvrdi da ih je glumac nazvao „ovcama i govedima“, prim.aut.) reditelj Srđan Dragojević, kako kaže za Nova.rs, nije čuo:
– Nisam čuo da je to izgovorio. Ja sam imao donekle sličnu, uznemirujuću stvar. Ljudi su mi preneli da je „famozna četvorka komentatora, ili analitičara“ s Pinka rekla kako sam nazvao učesnike mitinga SNS-a ruljom. A ja nisam nikada komentarisao ništa vezano za taj miting. Nije baš ideal dijaloga da izmislite šta je neko drugi rekao, pa onda polemišete s nečim što nije izgovoreno. Ono što mi se čini kao razumno rešenje u ovoj situaciji jeste da ljudi sednu jedni naspram drugih i o tim stvarima diskutuju, jer se onda teško mogu implementirati onom drugom reči koje nikada nije izgovorio. Uznemiri čoveka kad vam stave u usta nešto što nikada niste izgovorili i još imaju stav o tome. Vrlo je teško braniti se. Možda mogu da razumem taj metod, ali moram da ga osudim, jer nema veze s demokratskim dijalogom – priča Dragojević.
Osvrćući se na saopštenje Maje Gojković o ulaganjima sadašnje vlasti u kulturu, naročito u kinematografiju, Dragojević napominje nekoliko interesantnih stvari:
– Niko ne spori da se snima mnogo veći broj serija. Ali, siguran sam da bi te serije bile daleko kvalitetnije kada bi, kao u drugim zemljama, postojali konkursi na kojima bi eksperti – dramski pisci ili reditelji, ocenjivali i birali serije. Ne znamo danas ko, kako i na koji način bira šta će da se snima. Imamo tako neke vrlo pristojne serije, ali i one za koje ne možete da shvatite kako je neko uopšte odlučio da budu snimljene – ukazuje reditelj.
Iako priznaje da su ulaganja u film veća, pominje, međutim, i svoj primer iz prošle godine kada mu je dodeljeno 23 miliona dinara (180 hiljada evra) za film koji košta gotovo dva milona evra. Dakle, dobio je samo devet odsto budžeta:
– U Makedoniji, Hrvatskoj, Sloveniji autori dobijaju između 40 i 80 odsto budžeta. Ja sam morao da vratim taj novac Filmskom centru Srbije, jer su nam u filmskim centrima u okruženju, gde obično dobijamo novac za projekte, rekli da po zakonu nemamo pravo da konkurišemo ako od svoje zemlje nismo dobili bar 30 odsto. Tako da su te cifre o kojima se priča podložne diskusiji. Jako puno projekata se bira na konkursima FCS-a, ali više od polovine se uopšte ne snimi jer autori i producenti dobiju premalo sredstava. Zato nije dobro gledati sve statistički i kumulativno.
Srđan Dragojević naglašava da država mnogo veće subvencije daje stranim filmovima, serijama, reklamama, nego domaćoj kinematografiji. Takođe, i da je „dolazak“ stranih filmova i serija toliko povećao cene rada ekipa i lokacija za iznajmljivanje da je domaćim autorima postalo duplo teže da s tim malim sredstvima, koje dobiju, snime filmove.
– A država Srbija finansira pretežno besmislene, nekvalitetne serije i filmove. Tu ima jako puno, kako se nekad govorilo, „straight to DVD“ horora, akcionih filmova… Sada dolazimo u situaciju u kojoj je bila Bugarska pre desetak, petnaestak godina. Otkrivena je velika afera, odnosno da dolaze američki producenti tamo da snimaju i pumpaju račune, pa od države Bugarske dobiju maltene onoliko koliko im treba da snime čitav svoj film. Ta priča o subvencijama ima pozitivnih stvari, na primer onda kad dođe kod tebe da se snima serija „Game of Thrones“, ali kad ti dođe horor treš, dosta je drugačija situacija – smatra reditelj.
Podseća naš sagovornik, apropo ulaganja u kinematografiju, i na skandal kakav ova zemlja teško da pamti u poslednjih nekoliko decenija, a to je Konkurs za eminentne reditelje koji je nelegitimno poništen od strane prethodnog Upravnog odbora Filmskog centra Srbije na čelu s Jelenom Trivan.
– I prvi put se desilo da postoje jasno nepodobni autori. Znamo da je sve to bilo zbog Gorana Markovića, jer su želeli da ga spreče da snimi film. Kontrateg toj tvrdnji o povećanju izdvajanja za kinematografiju jeste činjenica da se još od „crnog talasa“ i restriktivne zabrane autora nije ovde desilo da se poništi jedan konkurs. Mislim čak da je u vreme „crnog talasa“ bilo lakše. Jer, ovo što su uradili Trivan i UO FCS-a je gore nego tokom „crnog talasa“. Zavidim autorima koji su tada mogli bar da snime filmove, a onda odu u zatvor. Eto, dozvolite mi da snimim film, a otići ću onda da odslužim svoju zatvorsku kaznu – odsečan je Srđan Dragojević.
Bonus video: Nikola Kojo
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
