0
Nakon uspeha sa nekoliko manjih filmova, reditelj Piter Džekson je 1992. godine rekao za "Varajeti" da traži projekat "koji će ga zaista gurnuti". Pronašao je nešto što je nadmašilo svačija očekivanja... I stvorio je istoriju.
Ovog meseca obeležava se 20 godina od Džeksonovog filma „Gospodar prstenova: Družina prstenova“, kojim je započela filmska trilogija od 2001-2003. zasnovana na knjigama Dž.R.R. Tolkina.
Slavni reditelj je 2000. rekao da je „Gospodar“ sveti gral filmskog stvaralaštva, „iskustvo koje se dešava jednom u životu“. U to vreme, raditi ovaj masivni projekat Džeksonu izgleda besmisleno: odličan materijal za velikog filmskog stvaraoca. Ali u stvari, bilo je toliko nepoznatih faktora da je odmah prepoznat kao jedan od najvećih „kockanja u istoriji filma“.
– „Gospodara prstenova“ sam prvi put pročitao kao 17-godišnjak. Nisam bio jedan od onih strastvenih obožavatelja koji ga čitaju svake godine. Fran i ja smo iz detinjstva bili obožavaoci filmova „Sinbad“, „Jason i Argonauti“ i sličnih filmova. Naša prva ideja je bila da snimimo „Hobit“ kao pojedinačni film, a onda, ako to uspe, snimimo dva filma „Gospodar prstenova“. Drago mi je što smo to uradili na ovaj način. Tolkinova dela su u dva različita stila: „Hobit“ je napisan kao knjiga za decu, a „Gospodar prstenova“ očigledno nije – rekao je Džekson, piše „Varajeti“.
On i njegova supruga Fren Volš su godinama razmišljali o filmskoj adaptaciji, ali je to izgledalo kao daleki san. Razne holivudske kompanije držale su prava od 1960-ih, nakon što su tri toma „LOTR“ objavljena između jula 1954. i oktobra 1955.
– Oko 1995. godine Fren i ja smo počeli da pišemo originalnu priču. Stalno smo se pozivali na Tolkinove knjige, koje su bile takvo merilo kada smo pokušavali da napišemo original, pa smo na kraju pomislili: „Zašto se ne raspitamo o pravima na ove knjige? Pozvali smo tadašnjeg šefa američke kompanije „Miramaks“, pošto smo imali ugovor sa njima na prvi pogled. Sudbina nas je tamo usmerila.
Džekson, Volš i Miramaks su sklopili ugovor za Tolkinove knjige.
„LOTR“ je razvijen kao dva filma, ali se Vajnštajn (tadašnji šef „Miramaksa“) kasnije predomislio i želeo da kombinuje tri knjige u jedan film. Džekson i Volš su se opirali i dobili su tri nedelje da pronađu novu filmsku kompaniju. Džekson je predstavio dva filma „Gospodar prstenova“ 1998. u „Nju Lajn Films“, a predsedavajući Bob Šej je bio impresioniran i rekao je da hoće tri.
„Nju Lajn“ je uvek bila samostalna kompanija. Šej je počeo sa distribucijom filmova kao što su nečuveni „Pink Flamingosi“ i „Reefer Madness“. Kompanija je osvojila nagradu sa „Noćnom morom u ulici brestova“ i „Nindža kornjačama“, tako da je Šej bio u dobroj poziciji da rizikuje, ali „Gospodar“ je zamišljen u mnogo većem obimu nego ikada ranije.
Za trilogiju su bila tri ključna koraka: prikupljanje sredstava, zatim masovna produkcija (u rukama filmskog stvaraoca koji je bio najpoznatiji po malim filmovima) i treće, plasirati ga javnosti u kojoj mnogi nikada nisu čuli za Tolkina.
Prvi korak: Finansiranje
Glavni studiji obično imaju sopstvene aranžmane za distribuciju širom sveta. Ali manji „Nju Lajn“ redovno se bavio zajednicom distributera u drugim zemljama.
„Krajem 1999. godine“, izvestio je Varajati, „Rolf Mitveg iz Nju Lajna se suočio sa zadatkom da ubedi 25 distributera da je za blokbaster potrebno da se prikupi oko 160 miliona dolara unapred.“ Takođe, svi distibuteri su morali da se obavežu na sva tri filma. Na ovaj način bilo bi pokriveno dve trećine troškova. Što je neverovatan uspeh budući koja svota je u pitanju.
„Nju Lajn“ je mnogo rizikovao, a ti distributeri su „flertovali“ sa bankrotom.
„Varajati“ je kasnije pisao, da je ono što je kupilo većinu distributera bio sastanak njihovih predstavnika sa Piterom Džeksonom i najvažnijim članovima glumačke ekipe na kojem im je prikazano 30 minuta filma.
Drugi korak: Snimanje
Snimanje je počelo 11. oktobra 1999. godine i trajalo je 274 snimajuća dana. Odluka da se tri filma rade simultano bila je prvenstveno praktična. Producenti su pronašli zanimljive predele na Novom Zelandu za scenografiju, do kojih je moglo da se dođe na specifičan način i nije imalo smisla da se ide tamo više puta. Džekson je tada rekao „Varajatiju“: „Volim da se zabavim na setu, ali da budem pribran“.
Ijan Mekelen koji je bio nominovan za Oskara za ulogu Gandalfa rekao je: „Neki režiseri vole da bude autoritativni i da naređuju šta da radite, ali ne i Piter. On tačno zna šta želi, ali do toga dolazi na humaniji način. Ako on kaže da je nešto savršeno, sa sigurnošću možete da se složite“.
Zanimljivo je da je na početku snimanja, Šon Koneri bio razmatran za ulogu Gandalfa, ali je odbio zato što nije dobro razumeo scenario, dok je Vigo Mortensen počeo da snima nekoliko nedelja kasnije, nakon što je u ulozi Aragorna zamenio glumca Stjuarta Tauzenda.
Uskoro su se ekipi pridružili i Elajdža Vud, Orlando Blum i Kejt Blanšet. Tokom snimanja Džekson je „Varajatiju“ hvalio glumce i bio ponosan.
„Tokom napornog snimanja ostali su nepokolebljivi. Zaista su spektakularni“, rekao je Džekson.
Treći korak: Marketing
Kanski filmski festival označen je kao početak marketinške kampanje za „Gospodara“. Godine 2001. u maju „Nju Lajn“ emitovala je 26 minuta materijala za novinare i distributere koji su bili veoma entuzijastični. Za tih manje od pola sata snimka „Gospodar prstenova“ postao je film o kojem se najviše pričalo na 54. Kanu (na kojem su prikazani i „Mulen ruž“, „Šrek“ i „Bulevar zvezda“).
Materijal je nadmašio očekivanja, kritičari su ga smatrali epskim i zavodljivim. Samo nekoliko dana kasnije „Nju lajn“ priredio je veliku žurku inspirisanu predelima Srednje zemlje. Autobusi su vozili više od 1500 gostiju iz Kana na improvizone setove iz filma na kojima su se nalazili glumci u kostimima. Ova raskošna žurka koja je koštala otprilike dva i po miliona dolara cementirala je utisak o filmu. Projekat je bio ogroman i svakako pobednički.
Pred družinom prstena našao se još jedan ozbiljan izazov. Premijera filma odigrala se tri meseca nakon čuvenih terorističkih napada u Njujorku (11. septembar), a mnogi u Holivudu bili su zabrinuti kako će publika reagovati na filmove sa ratnom tematikom. „Njujork Tajms“ predvideo je pravu poplavu „laganih, ljubavnih filmova“, ali „Varajeti“ je tog decembra 2001. godine napisao savršenu recenziju:
„U svetu koji je postao opsednut borbom dobra i zla, čini se da je sada idealno vreme za nešto poput Gospodara prstenova“. U recenziji je pisalo i da je film epski po svakoj osnovi i da je uspeo da oduševi, kako legije tvrdokornih fanova, tako i one nove koji su kroz njega otkrili Tolkinov svet.
Te godine „Hari Poter i kamen mudrosti“ (974.7 miliona dolara) i „Družina“ (880.8 miliona) bila su dva filma sa najvećom zaradom.
Trilogija će na kraju svog emitovanja zaraditi tri milijarde dolara na blagajnama širom sveta, dok su sva tri filma nominovana u 30 kategorija za nagradu Oskar od kojih su 17 osvojili. Dok je 2004. godine „Gospodar prstenova: povratak kralja“ sam osvojio 11 zlatnih statua čime je postao treći film u istoriji (posle Ben Hura i Titanika) kome je to pošlo za rukom, ali prvi film koji je osvojio nagradu u svakoj kategoriji. Ostalo je istorija…
Bonus video: Džodi Komer intervju za Nova.rs
