0
Slikovito, stripski prikazana radnja "Gorskog vijenca", u pratnji stihova, skinuće konačno mrak, kojim je već dugo pokriveno monumentalno književno delo, kaže za Nova.rs Ilija Mirović, urednik u izdavačkoj kući "Forma B", koja je nedavno, prvi put na ovim prostorima, objavila celokupno Njegoševo remek-delo u stripu.
Glavni cilj bio im je, kako objašnjava Mirović, da približe mladima „Gorski vijenac“, delo koje je oduvek mnogima predstavljalo bauk, kako zbog arhaičnog jezika, tako i zbog teškog razumevanja značenja svakog stiha.
A gotovo tri hiljade stihova u desetercu, jedna pesma u devetercu i jedna tužbalica u dvanaestercu, više od četrdeset likova, različite civilizacije, kao i sam herojski ep trebalo je „sažeti“ u strip. Tog velikog zadatka prihvatio se priznati strip crtač iz Tavankuta Geza Šetet, pa je monumentalno delo Petra Petrovića Njegoša „Gorski vijenac“, „ispevano“ u neobičnoj formi.
Silne stihove, od reči do reči, u svoje crtačke table, unosio je umetnik i predstavio ih na 140 strana stripa, objavljenog i u čiriličnom i latiničnom izdanju. Tako je „vaskrsnuo“ Njegoševe junake Vladiku Danila, Igumana Stefana, Vuka Mandušića, kneza Rada, Vuka Mićunovića, „otrgnuvši“ ih iz školske lektire i nudeći ih mladim generacijama u primamljivom formatu.
Iako su ih u ovom poduhvatu, koji su sanjali godinama, čekale mnoge zamke, Iliju Mirovića iz „Forme B“ je ta reč oduvek podsećala na prvu epizodu stripa o čuvenom Zagoru – „Hiljadu zamki“.
– Postavljala su se pitanja da li upotrebiti sve stihove ili ih prepričati u vidu klasičnog stripa? Kako napraviti stripski izraz, a da jedno ovakvo delo ne izgubi na svojoj monumentalnosti? Ali, mislim da smo sve to prevazišli na uspešan način – napominje Mirović.
Zanimljivost u čitavoj priči jeste i ta da Geza Šetet, kako priznaje za Nova.rs, dok nije dobio ponudu da ilustruje „Gorski vijenac“, Njegoševo delo nikada ranije nije pročitao do kraja.
– Ilustrovanje tog romana bilo bi mi mnogo teže da pre toga nisam radio „Knjigu o Jovu“, jer je u pitanju ubedljivo najteža biblijska tema. Kada su me pozvali da radim „Gorski vijenac“, zapitao sam se da li ja to mogu, ali shvatio sam da će mi posle „Jova“ sve biti „lako“- priča slikar, crtač i ilustrator.
Kod Njegoševog dela ono što je najkomplikovanije bilo pretočiti u slikovit prikaz, ticalo se, prevashodno forme samog „Gorskog vijenca“, a naročito dijaloga, zbog čega se odlučio za realističan pristup crtežu.
– Težak je i zbog mnoštva likova, kojih je više od četrdeset, i trebalo je sve to obraditi… Ali, ko zna i ume bolje, široko mu polje. Do sada to niko nije uradio ovako celovito. O Njegošu je do sada bilo nekoliko stripova, ali niko nije odradio ceo „Gorski vijenac“ od slova do slova – podseća strip autor.
Lepi trenuci u zivotu
…Nadjoh u kuci #GorskiVijenac izdat povodom 100godina od izdavanja 1847 – 1947 pic.twitter.com/GwBfv2M97t— milos pavlovic (@undertakersu) October 23, 2019
Šetet smatra da ovakvim pristupom jednom tako značajnom delu naše književnosti i strip prikazom, mnogima kojima je ono, do sad, bilo odbojno zato što je „nametano“, može da se približi.
– Možda smo čak i malo zakasnili, jer je to trebalo ovo uraditi pre dvadesetak godina, kada internet nije bio toliko prisutan. Od malena smatram da naša književnost nije zastupljena dovoljno u stripu. Zato sada nameravam da radim „Hajduke“ Branislava Nušića u stripu. Potrebni su sam naši pisci u strip varijanti, naročito Nušić, jer je reč o vanzemaljskom autoru. Kao da sam dete, skoro svake godine čitam „Hajduke“ i delo je idealno za svu našu decu, ali i nas odrasle, jer nosi taj pravi humor u sebi. Kroz strip se može puno toga reći… Čak i ukoliko biblijske teme, koje su jako teške, prikažete uz sliku, to je kao „mali film“- objašnjava Šetet.
Umetnik iz Tavankuta ponovo pominje strip po „Knjizi o Jovu“, objavljen 2019. godine, takože u izdanju „Forme B“. Nezaslužena patnja pravednika, njegovo iskušavanje i oklevanje Boga da pomogne Jovu, bio mu je najteži poduhvat u karijeri.
– Jov je bio pobožan čovek, koji je za samo dva sata apsolutno sve izgubio. A to se nije desilo slučajno. Bog je za njega rekao da je njegov najverniji sluga na Zemlji, na šta mu je Đavo uzvratio da je takav, zato što mu je dao sve. Da bi dokazao da to nije tako, Bog mu je oduzeo sve – i živinu, i veliko stado od 6.000 ovaca, i desetoro dece. E, trebalo je to pretočiti u slike. Da nisam pobožan, to nikada ne bih uspeo da uradim – objašnjava Šetet.
Iako je Ilija Mirović želeo da im sledeći poduhvat bude još jedno poznato Njegoševo delo „Lažni car Šćepan Mali“, prevagnula je, na predlog Šeteta, „Luča mikrokozma“.
– Mnogi su skeptici kako se uopšte tako nešto može prikazati u stripu. Ali, delo je već nacrtano, pa će se svi uskoro uveriti u uspešnost ove adaptacije vladike Rada – priča urednik „Forme B“, dok nam strip crtač i ilustrator otkriva da mu je poema „Luča mikrokozma“ iz 1845. godine, više „legla“ od „Gorskog vijenca“.
– U „Luči“ je sve malo jednostavnije, nema ni toliko likova, kao ni monologa i dijaloga. Osim toga, kao nekome ko proučava Bibliju već desetak godina, bliža mi je i po temi, jer govori o sukobu dobra i zla u svemiru. Sada čak imam ideju da uradim Isusova iskušenja u pustinji, svih 40 dana, jer to niko do sad nije uradio u stripu – pominje Geza Šetet.
Ilija Mirović, na kraju, naglašava da je danas strip kod nas mnogo manje tražen u odnosu na vreme od pre tridesetak godina, kada je ovde doživeo procvat.
– Rat na ovim prostorima odneo je danak… Dok se u ostalim delovima sveta ova umetnost razvijala, mi smo se borili za preživljavanje. Za povratak stripa kod nas isključivo su zaslužni ljubitelji i kolekcionari stripa, jer su se velike izdavačke kuće („Vjesnik“, „Dečje novine“, „Dnevnik“) raspale kao kule od karata. Strip je prvo počeo da se vraća na velika vrata u Hrvatskoj, potom u Srbiji, a onda i u ostalim bivšim jugoslovenskim republikama. Danas postoji mnogo strip festivala, čiji je cilj promocija ove forme, ali nažalost ove godine gotovo svi su zbog pandemije koronavirusa otkazani.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
