0
Samo što je Vlada Srbije imenovala novog vršioca dužnosti Filmskog centra Srbije Ivana Karla, umesto Gordana Matića koji je smenjen mesec i po dana uoči isteka mandata, FCS je nedavno objavio rezultate poslednjeg konkursa za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova. Na predlog Konkursne komisije Filmskog centra, koja je razmatrala 21 prijavu, Upravni odbor FCS-a, na čijem je čelu reditelj Miroslav Lekić, doneo je odluku da se finansijska sredstva dodele za samo tri projekta: "Narodna drama", "Pepeo u boji" i "Naš otac".
Ova tri naslova, po sudu komisije i aminu Upravnog odbora „u najvećoj meri ispunjavaju kriterijume za izbor projekata u kinematografiji koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Srbije“.
Scenarista projekta „Narodna drama“, kojem je dodeljeno 49.852.500 dinara, jeste Bojan Vuletić po istoimenoj drami Olge Dimitrijević, a rediteljka Mirjana Karanović.
Divergentni žanr, muzički aspekt, istraživanje dinamike grada i sela, prikaz gluvoće glavne junakinje Anke, avanturistički narativ, neskriveni zagrljaj melodrame, kao i prikaz intenzivne ljubavi odigrali su presudnu ulogu u odluci da komisija podrži „Narodnu dramu“. Ovo je, kako dodaju u obrazloženju, pravi „ženski film“ koji ima veliki potencijal da doprinese osnaživanju žena na velikom ekranu, i bude poziv na emancipaciju svih ljudi.
Projektu „Pepeo u boji“ reditelja Koste Đorđevića, po scenariju Vasje Stanković, dodeljeno je 26.437.500 dinara, jer je komisija uverena da poseduje potencijal za važan generacijski film, s obzirom da je „scenario vešto artikulisao jedan ćošak beogradskog noćnog života“.
A ubedljivo najviše novca FCS je opredelio za projekat „Naš otac“ koji po istoimenom bestseleru Ljiljane Habjanović Đurović režira njen sin Hadži-Aleksandar Đurović – i to 49.996.250 dinara!
Projekat „Naš otac“ je epska i lirska priča u slavu porodice, motivaciona i ohrabrujuća, ocenila je komisija, kao i da Hadži-Aleksandar Đurović pokazuje punu autorsku zrelost, nudi jasna rediteljska rešenja, viziju i koncept budućeg filma, kao i vizuelni i zvučni identitet.
I dok su samo tri projekta zadovoljili Konkursnu komisiju, ostali, a prilično ih je, nisu dobili novac Filmskog centra Srbije. Među njima je, nepune dve godine nakon što je prvo prošao komisiju a onda odbijen od strane Upravnog odbora FCS-a na čelu s Jelenom Trivan za film „Doktor D“ na Konkursu za eminentne reditelje, ponovo Goran Marković.
Ovoga puta za „Petparački život“ po sopstvenom scenariju o Danku koji je „obuzet suicidalnim mislima i u dugim razgovorima sa svojim prijateljem, uglavnom se bavi smislom života. Tek kada se susretne sa kriminalcima i dilerima iz kraja, Danko otkriva svoj smisao“, piše u obrazloženju komisija i dodaje da se dela Gorana Markovića moraju čitati s pažnjom.
„Ova studija o depresiji, smislu života i odgovornosti u društvu, kako prema sebi i drugima može imati bioskopski život, ako autor poradi na verovatnoći i uverljivosti“, preporuka je komisije.
A upitan za reakciju, reditelj Goran Marković, koji je poslednji film „Delirijum tremens“ snimio još 2019. godine, za Nova.rs je samo kratko naveo da „nema komentar na odbijanja na konkursima FCS-a“.
– Više ne!
Odbijen je opet još jedan sineasta s istog tog „prokaženog“ Konkursa za eminentne reditelje – Srđan Dragojević. Film “Škartovi” Dragojevića po scenariju Dimitrija Vojnova – crna komedija, koja je na „nekoliko prethodnih konkursa nailazila na pozitivne reakcije komisije“, navodi se u obrazloženju, ponovo je dočekan s pozitivnim sudom, „posebno zbog iskoraka koji je autor napravio opredelivši se da film krene u smeru mjuzikla“, no opet su na ovom konkursu dali prednost drugim projektima.
I dok reditelj Srđan Dragojević, koji je ponovo, kao i pre 2021, odbijen za „Škartove“, čestita dobitnicima, pogotovo Aleksandru Hadži-Đuroviću koji je radio kao asistent na nekoliko njegovih filmova a već s prvim igranim ostvarenjem dokazao se kao „poseban talenat i novi glas u našoj kinematografiji“, reditelj za Nova.rs ističe da mu je žao što njegov projekat nije prošao:
– Ali, tu se radi i o ukusima pet ljudi u komisiji i njihovoj proceni da izaberu ono što se većini najviše dopada. Taj projekat je, možda, i moj poslednji jer zaokružuje trilogiju sa „Lepim selima“ i „Ranama“. Svako odbijanje mi teško pada intimno s obzirom da sam već u godinama kada nije izvesno da ću poživeti dovoljno da, nakon što, eventualno, dobijem u Srbiji, prođem kroz konkurisanje na minimum pet ili šest fondova za šta treba nekoliko godina. Ali, navikao sam na neuspehe, koji su sastavni deo posla za koji sam se opredelio, pa ću, svakako, pokušati i sledeći put – objašnjava Dragojević.
Međutim, podseća da je projekat „Škartovi“ već dobio sredstva na bespravno poništenom konkursu Filmskog centra Srbije za eminentne reditelje, što je izazvalo odijum javnosti i na kraju dovelo do raspada tadašnjeg UO FCS-a na čelu s Jelenom Trivan i krize institucije presudne za domaći film.
– Već dve godine se naša tužba nalazi na sudu koji nije slučaj ni uzeo u razmatranje. Situacija sa našim pravosuđem obećava veće šanse da ću umreti pre no što se udostoje da bace pogled na naš slučaj i možda pozitivno odgovore na kršenje Zakona i Statuta prethodnog UO Filmskog centra.
Pominje reditelj i statistiku, naglašavajući da na konkursima FCS-a prolazi svake sedme godine.
– I ovo je ta sedma godina. Za „Paradu“ sam dobio 2009. pa za „Nebesa“ 2016. godine. Pomirio sam se sa tom dinamikom. Čini mi se da će se ta dinamika sa mojim filmovima još više pomeriti na moju štetu. Onda je, zaista, teško pomisliti da ću u životu uraditi više od, možda, još jednog filma…
A osvrnuvši se na obrazloženje komisije „da muzičke scene još uvek nisu dovoljno razrađene i uspešno uklopljene u strukturu filma, a da mnoštvo likova i linija priče čine da se čitalac teško povezuje sa likovima na emotivnom nivou“ Dragojević kaže da je „možda bolje da se ta obrazloženja i ne pišu“:
– Bolje je da odluke počivaju na ukusu članova komisije. Kao neko ko je napravio nekoliko uspešnih filmova sa više karaktera mogu da ostanem samo zbunjen na obrazloženje „da karaktera ima previše pa se gledalac ne može vezati za njih“. Mislim da su se u „Lepim selima“ gledaoci sasvim lepo vezali za veći broj karaktera. Uostalom, to je i deo mog pristupa i stila, nekom se može ali i ne mora dopadati…
Odbijeni su i „Ciklus“ scenaristkinje i rediteljke Jelene Stojković, „Kiklopi“ Miloša Ljubomirovića po predlošku koji su napisali Boris Grgurović i Abdelarheem kherawi, „Odjek“ Ivice Vidanovića po scenariju Ivane Darson. Isti reditelj, Vidanović nije prošao ni s projektom „U sigurnim rukama“, koje je trebalo da korežira s Branislavom Jevtićem po scenariju koji je napisao u tandemu s Milicom Piletić. Na konkursu su „izvisili“ i „Sveti izvor“, koji po sopstvenom predlošku režira Mladen Đorđević, pa „Presuda“ Ivana Denića po scenariju Dragoljuba Stojkovića, Balše Labovića i Stefana Andrejića, „Rupa“ scenariste Filipa Grujića i reditelja Marka Sopića, „Brionska priča“ scenariste i reditelja Arsena Antona Ostojića, „Nosio je crnu traku“ scenariste Strahinje Madžarevića i reditelja Nemanje Ćeranića, kao i „Usud“ reditelja Stefana Maleševića, koji je scenario radio s Jelenom Jevtić.
Nema sredstava ni za priču Ranka Božića „Soba za dečaka“ u režiji Miloša Avramovića, kao ni za projekat “Med”, po scenariju Maje Todorović i režiji Darka Nikolića. Iako predstavlja jednu vrstu osveženja, i pored toga što komisija ceni uspeh rediteljevog prvenca “Jedini izlaz”, opet „nije ostala uverena da taj film predstavlja adekvatnu referencu i garant izgleda i osećaja novog predloženog ostvarenja“.
Scenarista i reditelj Nenad Pavlović odbijen je za projekat „Vreli mesec“ po istoimenom romanu argentinskog pisca Mempa Đardinelija o strasti između odraslog muškarca i maloletnice koja rezultira zločinom, a zanimljivo je da, uprkos maštovitoj premisi scenarija Nebojše Pajkića, film „Poslednji manastir“ reditelja Stojana Stojčića, kao „futuristički postapokaliptični vestern“, u kojem distopija upoznaje pravoslavlje, nije prošao uz učtivu sugestiju komisije da se projekat dodatno razvije.
Interesantno je da je odbijen i projekat po scenariju Radoša Bajića “Čuvar ikone Svetog Đorđa”, priča o seljaku Stanoju, jednom od poslednjih Srba koji opstaju u selima u blizini administrativne linije sa KiM. Iako Bajićev scenario “odiše životom”, ovo bi reditelju Đorđu Stanimiroviću bio debitantski dugometražni film, zbog čega komisija nije imala osnov da pretpostavi opravdanost njegovog izbora za režiju ovog umetnički i produkciono veoma ambicioznog projekta.
Od biografskog filma o poslednjih sedam dana života Mihajla Obrenovića scenariste i reditelja Milorada Milinkovića „Što se bore misli moje“ uprkos renomiranoj ekipi komisija je očekivala više, a ne „relativno mlak i nedovoljno seriozan pristup jednoj od najznačajnijih ličnosti srpske istorije“.
Dosta toga je pokušano da se ispriča i objasni u ovoj relativno kamernoj istorijskoj drami, a dobijamo, navodi se, između ostalog, u obrazloženju komisije, još jedno „bolje ikako nego nikako“ obrađeno poglavlje naše istorije…
Bonus video: Gordan Matić o smeni s čela FCS-a
