6
Ne nadam se mnogo, srećan sam što sam deo te ekipe. rekao nam je danas u telefonskom razgovoru glumac Goran Bogdan povodom sutrašnje dodele 33. Evropske filmske nagrade (EFA), popularnog evropskog Oskara.
– Meni je već ovo dosta – skoromno dodaje.
Nominovan je za najboljeg glumca za ulogu u filmu „Otac“ Srdana Golubovića. Prenos ove prestižne manifestacije iz sedišta EFA u Berlinu moći će u subotu uveče da prati i publika u Srbiji.
U konkurenciji za najbolje glumca, pored Gorana Bogdana su i slavni Vigo Mortensen za film “Falling“, potom Mads Mikelsen za “Još jedna tura“, Bartoš Bieleni za poljski film “Telo Hristovo“, zatim Elio Germano za „Hidden Away“ i Luka Marineli za italijansko ostvarenje “Martin Eden“.
– Naravno, kad je sve tako blizu, sve je moguće, pa mi to stvara tremu – priznaje glumac kog smo gledali i u serijama „Močvara“, „Senke nad Balkanom“, ali i u trećoj sezoni „Farga“.
Zbog pandemije će osvajači evropskih Oskara, kako još zovu evropske filmske nagrade, biti progašeni virutelno. Ipak, kako je predviđeno, nagrade će biti dodeljene u Rejkjaviku na Islandu 2022. godine.
– Ne znam ni na koji način se odvija glasanje, Čekamo sutra da vidimo šta će biti – dodaje Bogdan.
Reditelj filma “Otac” Srdan Golubović kaže za Nova.rs da je ovo veliki uspeh samim tim što nijedan srpski film nije imao nominaciju nakon filma Srđana Karanovića “Vidržina”, koji je na kraju dobio nagradu za najbolju žensku ulogu, a pripala je tada mladoj Marti Keler.
– U to jugoslovensko vreme Davor Dujmović je bio nominovan za film “Dom za vešanje”, Miki Manojlović za jedan nemački film. A posle, mislim, i Mira Karanović za „Grbavicu“. Hoću da kažem da uzak krug ljudi uopšte dođe upriliku da ima to priznanje – ističe naš sagovornik važnost ove nagrade.
A to je između ostalog i zato, kako kaže, jer imamo mali broj članova u Evropskoj filmskoj akademiji.
– To je ono što ne ide u prilog Goranu i filmu, jer ova organizacija broji oko četiri hiljade članova. Najviše ih je iz zemalja zapadne i severne Evrope, i po dosadašnjoj praksi filmovi iz tih država najčešće dobijaju nagrade. Naš uticaj nije veliki i zato je ovaj uspeh tim pre mnogo veći. Verujem ipak da Goran ima šanse, iako je i ovo veliko priznanje za njega, za sve što je uradio do sada. On pripada evropskoj glumačkoj eliti po svom talentu i po onome što nosi u kadru. Zato se i našao u društvu kome pripada – smatra Srdan Golubović.
Na naše pitanje kakve su realne šanse da sutra uveče Goran Bogdan bude nagrađen, Golubović upozorava da je konkurencija žestoka.
– Ne znam šta može da se očekuje, Mislim da je ovo ogroman uspeh što se Goran našao u nominaciji sa takvim imenima kao što je Mortensen ili Mikelsen, koji četiri puta nominovan a nijednom nije dobio nagradu. Tu je Luka Marineli, italijanski glumac kojem je ovo treća nominacija a koji ima, koliko se sećam, nagrade za najboljeg glumca i u Berlinu i u Veneciji. U konkurenciji je evropski glumački krem i to je ogroman uspeh i za Gorana, i za film, i za sve nas – kaže Golubović.
Evropska filmska akademija osnovana je 1988. godine i danas objedinjuje više od 3.800 evropskih filmskih profesionalaca sa zajedničkim ciljem promovisanja evropske filmske kulture.
Njen član je Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke i umetnički direktor Festa. U razgovoru za naš portal i on ukazuje da je konkurencija za najboljeg glumca ove godine izuzetno jaka.
– Pogledao sam sve filmove i mogu odgovorno da kažem da su kako Goran, tako i Vigo, Elio, Mads i Bartoš zasluženo nominovani. Ko god od oviih izuzetnih glumaca bude nagrađen, odluka će biti valjana. Što se konkretno tiče Gorana, radi se sasvim izvesno o vanserijski talentovanom glumcu koji je igrajući Nikolu u Golubovićevom filmu ostvario ulogu vrednu najviših svetskih glumačkih nagrada. Kao član Evropske filmske akademije na kraju želim još jednom da napomenem da je svako od nominovanih zaslužio nagradu, ali i da je sam ulazak u društvo pet najboljih, već priznanje samo za sebe.
Film „Otac“ Srdana Golubovića, potresna priča nadahnuta istinitim događajima, dosad je osvojio niz nagrada. Nakon premijere na Berlinskom filmskom festivalu, gde je film osvojio dve nagrade, ovo ostvarenje je dobilo „Zlatna vrata“ na Pula film festivalu, odličje za najbolji međunarodni narativni film na 21. Međunarodnom filmskom festivalu u Kalgariju, kao i Prvu nagradu na 13. Leskovačkom internacionalnom festivalu filmske režije (LIFFE). Potom je osvojio glavnu nagradu “Zlatna Antigona” na 42. Međunarodnom festivalu mediteranskog filma u Monpeljeu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
