Bule Goncić odabrao osam predstava za Sterijino pozorje: Ovo su naše priče i naše drame, i kompleksna refleksija vremena u kom živimo

Obrazlažući svoj izbor osam komada po delima naših pisaca Svetislav Bule Goncić, koji je prošle jeseni imenovan za selektora Sterijinog pozorja, podsetio je najpre da je posredi najznačajnija pozorišna manifestacija u Srbiji.

Podsetio je i na reči koje je Jovan Sterija Popović zabeležio u predgovoru "Rodoljubaca":

"Sve što je bilo dobro, opisaće istorija".

I upravo je traganje za dobrim predstavama bilo misija novog selektora, koji je odgledao više od 40 komada nastalih na domaćem dramskom tekstu. Izdvojilo se, kako je napomenuo, osam predstava sveobuhvatnim pristupom, izuzetnim izvođenjem i raznolikošću traganja za razlozima i smislom postojanja u svetu pozorišne umetnosti, kao kompleksne refleksije našeg vremena.

"Izbor predstava zvanične selekcije ovogodišnjeg Sterijinog pozorja je skup različitih pozorišnih poetika i razmišljanja, kojima je zajednički kvalitet doslednost u načinu iznošenja sopstvenog teatarskog izraza", naveo je u obrazloženju Goncić, dodavši:

- I kad je u pitanju novo čitanje domaće dramske klasike ("Gospođa ministarka"), dramatizacije i obrade velikih klasičnih dela srpske književnosti koja i dalje imaju prepoznatljive značajne veze sa današnjim trenutkom i gledaocem ("Gospa Nola"), i kada su u pitanju savremeni klasici ("Profesionalac", "Šine"), autorski projekti ("Moje pozorište", "Zašto se smeje?"), nove generacije i novo vreme ("Centrala za humor", "Bez buke od dva do šest") - uvek su to naše priče i naše drame - presek najboljih predstava iz prošle sezone kroz prizmu domaćeg teksta, koje ukazuju gde je pozorište danas.

Upravnom odboru najpre je predložio da u ovogodišnju selekciju Sterijinog pozorja uvrsti predstavu "Moje pozorište", autorski projekat Borisa Liješevića, koji se izvodi u Ateljeu 212. Ovo je komad u kom reditelj preispituje sebe u pozorištu i u umetnosti i jedinstven je i po formi i po temi i pitanjima kojima se bavi.

"Ovaj samoreflektivni istraživački pristup, kroz suočavanje samog autora sa svojim sećanjima, uspomenama i glumcima na sceni, stvara potpuno novo, moje pozorište. Ritual scenskog sazrevanja i odrastanja umetničke duše, hrabro i duboko intimno, a pre svega iskreno, na sceni postaje univerzalno i važno svakom, jer se tiče svih nas koji tragamo za odgovorom na pitanje ko smo u stvari", ukazao je selektor uz opasku da je "Moje pozorište" potvrda istinitosti pozorišnog rituala - da se na sceni ništa ne može sakriti.

Odabrao je i predstavu Narodno pozorište u Beogradu "Centrala za humor", koju je po tekstu Đorđa Kosića režirala Olja Đorđević. Glumci Narodnog pozorišta u Beogradu Jovan Tanić i Aleksandar Cvetković bili su, napominje Goncić, streljani 27. novembra 1944. godine, bez suđenja - zbog "Centrale za humor" i pod navodnom optužbom za saradnju sa okupatorom.

U preplitanju ratnih okolnosti i pozorišne stvarnosti, postavlja se pitanje šta je za osudu u okolnostima u kojima je živeti u stvari opasno po život, i ko uopšte ima pravo da donosi presude. Nameće se pitanje, da li je u tim okolnostima pravi život na sceni, a na ulici isfabrikovana stvarnost ideološke isključivosti? I pitanje koje se ponavlja u svim vremenima rata, okupacije, krize i previranja: Da li igrati ili ne, da li izabrati pozornicu ili spustiti zavesu?"

Predložio je i čuveni komad Branislava Nušića "Gospođa ministarka" koji je u Slovenskom narodnom gledališču Maribor postavio Veljko Mićunović. Gotovo vek nakon nastanka u Nušićevom komadu, po sudu selektora, i dalje se prepoznaju iluzije, ambicije i želje pojedinca da postane neko, bez obzira na sopstvene sposobnosti ili intelektualni kapacitet.

"Klasik našeg pozorišta istražuje devijacije društvenih normi s početka 20. veka, dajući publici mogućnost da preispita sopstveni meritorni koncept i etičke vrednosti. Danas, kada su te devijacije normalno stanje društva, u rukama je reditelja da pronađe pravi pristup za velikog pisca, istraži kreativni postupak i kroz živo pozorište potvrdi piščevu univerzalnost", objašnjava Goncić, dodajući da "Gospođa ministarka" ostaje vrlo aktuelna kao komedija o društvenom statusu, identitetu i večnoj ljudskoj želji za pripadanjem i značajem.

U selekciju je uvrstio i "Gospa Nolu" po tekstu Isidore Sekulić, koji je dramatizovala Aleksandra Jovanović, a režirala Sonja Petrović u Srpskom narodnom pozorištu.

Kroz ovu predstavu specifične rediteljske poetike i pristupa, lik Gospa Nole povezuje se sa savremenom ženom u njenoj borbi za potomstvo i promišljanja o ulozi žene i nametnutog modela ženskog postojanja, na koje utiču i životi naših predaka i naših bližnjih. Ovo je tema koju su mnogi pozorišni pisci obrađivali, kako samostalno, tako i kao deo šire slike o društvu, a Isidora Sekulić sigurno zauzima značajno mesto u literaturi, u društvu najvećih pisaca. Originalna rediteljska postavka, veoma kompleksna u strukturi, prilazi velikoj književnosti dosledno prateći poetski ritam, potvrđujući siguran i hrabar rediteljski rukopis, kakav i priliči našoj velikoj spisateljici".

Odabrao je Goncić i komad Milene Marković "Šine" koji je u Narodnom pozorištu Republike Srpske Banja Luka postavio Milan Nešković, jer ovo "veliko delo naše pozorišne literature potvrđuje svoju univerzalnost pričajući o miru".

"O značaju ovakve drame najviše govori upravo ta sposobnost razumevanja u drugačijim društvenim okolnostima, mnogo godina kasnije, kada iz višeslojne strukture izbija smisao mira, duboke potrebe za neostvarenim spokojem i ključnim sastojkom života – ljubavlju. Naizgled grubo, ljubav je prisutna. U rediteljskoj postavci, snažni zamah pisca, svedoka našeg vremena, samo je još više dobio na snazi, nijednog trenutka ne gubeći fokus. Ova metafora o nasilju iznova nas podseća da i dalje nismo ništa učinili da svet oko nas bude bolji nego što jeste, ali da nada uvek postoji. Šine koje vode u propast, danas daju nadu".

I novu "inkarnaciju" popularnog komada Dušana Kovačevića "Profesionalac" koji je pisac nedavno postavio na scenu Zvezdara teatra, selektor je uvrstio u svoj izbor za 71. Sterijino pozorje. Jer, i posle 35 godina od prvog izvođenja "Profesionalac" i dalje "priča našu nikad do kraja i nikad dovoljno ispričanu priču o životu kao borbi za neke nove slobode sa jedne strane, i životu koji ostaje pohranjen i zabeležen negde u dubokim, velikim, prašnjavim policijskim arhivama, sa druge".

"Susret te dve stvarnosti i sukob dva pogleda na isti život otkriva se kroz uzbudljivu glumačku igru, potvrđujući još jednom veličinu i savremenost našeg najvećeg živog dramskog klasika Dušana Kovačevića. Ono što se pitamo dok gledamo predstavu je: koji deo mog života je tajna? Da li iko može da tumači moj život drugačije i da me zbog toga postavlja u okolnosti koje nisam izabrao? Ko ima to pravo? Ako sam ja ta ličnost, sa tim pravom, sa koliko ozbiljnosti pratim svoj život?"

Nedavno premijerno izveden komad u Hartefakt kući "Bez buke od dva do šest" takođe je uvršten u selekciju. Ovaj tekst Sofije Dimitrijević, kog je režirala Tara Mitrović kroz susret dve žene u okolnostima opresije i zla strogih pravila zajednice (jedne stambene zgrade) pred nama otvara skrivena i potisnuta osećanja, tajne i zastrašujuće životne istine.

"Izlazak iz iluzije i samozavaravanja vodi nas u surovu realnost u kojoj teško i oprezno pružamo ruku i zagrljaj drugome. Izuzetna glumačka igra suočava nas sa bolom i samoćom. Skriveni, potisnuti slojevi našeg života, kroz literarnu osnovu, rediteljsku hrabrost i glumačko umeće, odjednom izbijaju kao nešto što želimo da zadržimo zauvek. Nešto što ne može da se kupi, već samo da se oseća. Teško za igranje, još teže za režiju, najbolje za pisca".

U konačnom odabiru selektora mesto je našao i autorski projekat Đorđa Nešovića "Zašto se smeje?" koji se izvodi u Narodnom pozorištu Sombor, jer snažno i emotivno osvetljava život sa autizmom iz mnogo uglova i snažno se povezuje sa publikom, dajući joj šansu da nakon odgledane predstave bolje razume osobe sa autizmom, ali i njihove bližnje.

"Polazište ove predstave je lična rediteljeva priča o bratu sa autizmom kroz prizmu pozorišta, koja u svojoj strukturi sadrži priče o tri dečaka koji se nalaze na različitim spektrima autizma. Rediteljski rukopis nam približava univerzalnu istinu - kreativnost ne zna za granice, pripada svima bez obzira na godine, obrazovanje i okolnosti".