Glumci su poželjni u strankama zbog prepoznatljivosti u javnosti, a da li oni treba da se upuštaju u politički život sasvim je drugo pitanje. Ako se sudbinom svog naroda bave lekari ili pekari, ne vidim zašto ne bi i dramski umetnici, kaže glumac Voja Brajović. Novinar i publicista Zoran Panović napominje da to treba da rade isključivo kroz stranke, dok sociolog Ratko Božović ocenjuje da je u domaćem političkom životu za ostvarenog umetnika to prelazak "s konja na magarca".